Britanski premijer Dejvid Kameron našao se u središtu borbe za vlast u Evropskoj uniji uz optužbe da „ucenjuje i preti“, zbog svog protivljenja da Žan-Klod Junker, bivši predsednik vlade Luksemburga, postane novi predsednik Evropske komisije (EK).
Kameron, prema pisanju Gardijana, „ugrožava svoju reputaciju“ nastojeći da osujeti izbor Junkera za kojeg veruje da, kao federalista, neće dozvoliti Britaniji da započne pregovore o odnosima zemlje sa EU. Kameron te pregovore traži kako bi namirio zahteve svojih evroskeptičnih saveznika.
Neimenovani britanski zvaničnik potvrdio je Rojtersu da je Kameron na prošlonedeljnom samitu EU rekao svojim „kolegama liderima“ da Junker „nije prava osoba za posao (šefa EK) i da će biti izglednije, ako on bude izabran, da Britanci glasaju da njihova zemlja napusti EU“. On je, međutim, odbacio medijske napise da je Kameron zapretio da će referendum o Britaniji u EU zakazan za 2017. biti održan ranije. Nemački Špigel je pisao kako je Kameron rekao da će njegova vlada biti destabilizovana ako Junker bude izabran i da će referendum na kojem će Britanci „verovatno glasati za izlazak iz EU“ morati da se održi ranije.
Nemačka kancelarka je na istom samitu EU, kako naglašava portal EUobzerver, izrazila dosad najsnažniju podršku Junkeru rekavši: „Sada ću sve svoje razgovore usmeriti ka tome da bi Žan-Klod Junker trebalo da postane predsednik Evropske komisije“. Prema pisanju Gardijana, izgledalo je da će Merkelova odustati od Junkera, kandidata Evropske narodne partije (EPP) kojoj pripada i njena Demohrišćanska unija (CDU).
„Međutim, onda je objavila da će ga podržati posle medijskih tvrdnji da je olako kapitulirala pred britanskim zahtevima. Vodeći nemački štampani mediji poput Špigela, Bilda i Frankfurter Algemajne Cajtunga u svojim redakcijskim komentarima osudili su Merkelovu zbog kolebljivosti i sugerisali da bi dogovaranje u kuloarima na uštrb otvorenog procesa nominacije predstavljalo obmanjivanje biračkog tela“, naveo je britanski dnevnik.
Prema istraživanju Špigela sprovedenom uoči izbora za Evropski parlament održanih od 22. do 25. maja, 78 odsto Nemaca smatralo je da kandidat najuspešnije grupe na izborima – a to je Junker (EPP) – treba da postane predsednik Komisije.
Kameron, međutim, nije sam protiv Junkera. Švedska i Mađarska otvoreno su se usprotivile njegovom izboru, a protiv je i Holandija. Italijanski premijer Mateo Renci rekao je u nedelju da Junker nema pravo da automatski preuzme dužnost zato što je EPP osvojila najviše glasova na izborima. Navodno je i predsednik Francuske Fransoa Oland protiv Junkera – tabloid Bild tvrdi da se zalaže za imenovanje svog bivšeg ministra finansija Pjera Moskovicija.
Da bi lideri EU mogli da predlože Junkera za predsednika EK, potrebna je kvalifikovana većina u kojoj veće države imaju snažniji glas. Ako se Italija i Francuska uzdrže ili kažu „ne“, uz već jasno protivljenje Britanije, Švedske i Mađarske, Junker neće imati dovoljno glasova, objašnjava EUobzerver. Sam Junker veruje da će biti izabran do sredine jula.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
