Nekoliko "genijalnih" predloga

Dok sam bio savetnik ministra čuo sam nekoliko „genijalnih“ neformalnih predloga. Jedan ekonomista je predlagao da u Srbiji nađemo naftu. Jedan pravnik je predlagao da Srbija počne da proizvodi oružje i ratnu opremu.

Izuzev kratkog obrnutog trenda tokom 2007. godine, u Srbiji je iz godine u godinu bilo sve više nezaposlenih, a privreda je stagnirala.

Rekonstruisana vlada izabrana je u skupštini 2. septembra. Prethodno je, 30. avgusta, Ivica Dačić pročitao ekspoze rekonstruisane vlade. Ekspoze je uglavnom pisao Radulović, i nešto malo Krstić. Nekoliko rečenica je dodao i Ivica Dačić. Najveći deo se odnosio na politiku koju je planiralo da sprovede Ministarstvo privrede. Da ne bi bilo nagađanja, navodim in extenso deo Dačićevog ekspozea u kome se eksplicitno navode ciljevi rekonstruisane vlade:

„Nova vizija Srbije u ovom trenutku mora da bude zasnovana na četiri ključne pretpostavke. Prvo, univerzalni minimum socijalne zaštite kao oznaka solidarnog društva i sigurnost da niko neće biti ostavljen na cedilu.

Drugo, konsolidovane javne finansije, bazirane na novoj poreskoj politici, odnosno odgovorna država i odgovorni građani. To podrazumeva da je potrebna stimulativna fiskalna politika, koja naglasak prebacuje sa nameta na rad, na namete na imovinu, profit, i u meri koliko je nužno – na potrošnju, uz postepeno, ali odgovorno smanjenje državnog udela u privredi i nultu toleranciju za nepoštovanje zakona, privredni kriminal i korupciju kroz reformisane institucije sistema.

Treće, korporatizacija privrede, odnosno prema državnom se odnositi kao prema svom. Socijalnu politiku treba izbaciti iz javnih preduzeća jer je jedini cilj privrednog društva profit. Treba završiti proces privatizacije za 179 privrednih društava u restrukturiranju. Treba uvesti odgovorno korporativno upravljanje u državnu administraciju i preduzeća pod državnom kontrolom, uključujući naročito i ona koja prolaze kroz stečajni, ili postupak restrukturiranja. Treba stimulisati i aktivno privlačiti direktne strane investicije i profesionalni menadžment. Intervencije države u privredi treba da budu kanalisane i fokusirane na kapitalne projekte koji doprinose rastu bruto društvenog proizvoda.

Četvrto, treba imati smislenu regulativu, tačnije ono i samo ono što ima smisla. Sve to podrazumeva promenu Zakona o planiranju i izgradnji, izmene Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji, agresivnu giljotinu propisa i elektronsku upravu gde god je to moguće.“

Ovaj ekspoze je bio zaboravljen čim je pročitan. Niko u vladi nije verovao u njega. Niko osim nas. Ja sam mislio da će Nikolićeva, Vučićeva i Dačićeva politička promena prema Kosovu i Evropskoj uniji biti dovoljan garant za promenu, odnosno napuštanje ekonomske politike utemeljene na Dinkićevom destruktivnom ekonomskom modelu – „povećaj poreze, subvencioniši privredu“. Kakva lakovernost.

Poreska reforma koju je neformalno predlagalo Ministarstvo privrede zajedno sa premijerovim ekspozeom odmah je stavljena ad acta. Umesto nje, Ministarstvo finansija predložio je još jednu fiskalnu konsolidaciju zasnovanu na ponovnom povećanju poreza na potrošnju i dohodak. To je praktično bilo ponavljanje fiskalne konsolidacije koju je vlada već sprovela u oktobru 2012, i u leto 2013. godine.

Smanjenje nameta na rad počiva na jednostavnoj računici: da bi poslodavac odlučio da zaposli još jednog radnika, radnik mora da mu donosi veću dobit nego trošak. Ako mu zaposlenje novog radnika stvara veći trošak od koristi, poslodavac ga neće zaposliti. Ili će ga zaposliti na crno. Poreska reforma treba da smanji trošak radne snage da bi se poslodavac  lakše odlučio da legalno zapošljava radnike. Razume se, ovo nije jedina prepreka ka većem zapošljavanju, jer postoje mnoge druge institucionalne prepreke koje mogu da povećaju trošak zapošljavanja, ali predstavlja jednu od najvažnijih. „Pronalaženje razumnog poreskog opterećenja preduzeća predstavljalo je jednu od osnovnih lekcija naučenih u procesu tranzicije tokom devedesetih godina u Istočnoj Evropi. Svetska banka je često preporučivala smanjivanje poreza i širenje poreske osnovice“, navodi se u dokumentu World Bank, Transition. The First Ten Years.

Nastavlja se