Nekako tiho i neprimetno je promakla vest da je Ustavni sud još u decembru 2012.g. proglasio sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u delu legalizacije za neustavne. Još manje je poznato da je pod pritiskom političara doneta presuda sa odloženim dejstvom, jer je istom odlukom objavljivanje u Službenom glasniku odloženo za šest meseci.
Bliži se dvadesetogodišnjica početka hodanja po trnju legalizacije i donošenja prvog zakona 1995.g. koji je osmislio još Bane Ivković. Ješ tada su i ptice na grani znale da se tim zakonom dovode u neravnopravni položaj građani Srbije, jer oni koji legalizuju nezakonito izgrađene objekte imaju velike povlastice u odnosu na one koji poštuju zakon (upravo to je obrazloženje Ustavnog suda). Vremenom su se te povlastice povećavale, sve dotle dok nije doterano do duvara. Još samo jedan korak je falio pa da država još doplaćuje paćenicima koji su gradili bez dozvole.
Kompromis da se odluka objavi sa velikom vremenskom zadrškom je napravljen sa obećanjem vlade da će u tom roku doneti novi Zakon o legalizaciji koji će biti u skladu sa ustavom. Deluje pametno i logično ali je nemoguće. To bi podrazumevalo da oni koji legalizuju objekte moraju da prođu istu proceduru i plate isto kao i svi ostali. Čemu onda posebne odredbe o legalizaciji?
Eto nam ga na. Došli smo tamo gde smo i pošli pre 18 godina. Znali su to i „oni tada“, a i svi „oni posle“ koji su stalno dopravljali taj zakon, dodavali i brisali odredbe, smanjivali takse i kratili procedure. Sve je bilo farsa i dodvoravanje velikom biračkom telu, jer ako je procenjeno da u državi ima preko milion nelegalnih objekata, onda je za legalizaciju zainteresovano nekoliko miliona birača. Malo li je?
Elem, u maju 2013.g. je konačno sa zadrškom objavljena odluka Ustavnog suda i time postala „pravosnažna“. Drugim rečima, sva rešenja doneta po „ukinutim“ odredbama nisu važeća. Sada je tek situacija dovedena do apsurda. Zakon nije promenjen, a opštinskim službama je ostavljeno da poštuju odluku Ustavnog suda ili važeći zakon, pa šta bude. Eto nove prilike opštinskim moljcima da od mnogih iskamče neki srebrnjak, tako što će im na brzinu „odraditi“ dozvolu, pa će sve da legne na svoje mesto.
Svako normalan mora da se zapita kako to da kad neke odredbe zakona budu proglašene za nevažeće, ili čak celi zakoni, posle toga „nikom ništa“. Čak i oni koji su osmislili zakon nesmetano i dalje rade svoj posao i osmišljavaju nove zakone, kao kobajagi sve bolje i bolje. Ispadne da odgovaraš ako drpneš neku paru, a ako „okratiš„ stotine hiljada ljudi i dovedeš u bezizlaznu situaciju „pojela maca“. Ako je to tako, a jeste, onda to znači da može u nedogled. Što bi se neko brinuo ako nema sankcije?
Sa takvim zakonopiscima veru u bolju budućnost ne može imati ni najveći vernik, posebno kada se žurimo u Evropu i kada nas čeka donošenje još stotine novih zakona. Bog bi nam pomogao, ali čeka da prvo mi pomognemo sami sebi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
