„Stekao sam utisak nakon razgovora sa čelnicima opština Bujanovac i Preševo, predstavnicima Nacionalnog saveta Albanaca, i narodnim poslanikom Rizom Haljimijem da je situacija u ovom regionu dosta kompleksna“, ocenio je ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm, koji je boravio protekle nedelje u prvoj zvaničnoj poseti opštinama juga Srbije.
On je naveo da su Albanci sa juga Srbije „dosta orijentisani ka Kosovu, Makedoniji i Albaniji što može da predstavlja izvestan problem za srpsku vladu koji ne sme da se ignoriše“.
– Albanci u ove dve opštine imaju osećaj da su diskriminisani, otuda je program Vlade u Beogradu koji čine sedam tačaka dobar osnov za rešavanje svih problema, od obrazovanja do upotrebe nacionalnih simbola. O tome sam razgovarao i sa predsednikom Koordinacionog tela Zoranom Stankovićem – rekao Vilhelm.
Ambasador Nemačke je upozorio da „probleme treba ozbiljno shvatiti“ i izneo stav da očekuje da u skladu sa time deluje i Koordinaciono telo, ali i Vlada Srbije kako bi se postigao konsenzus u njihovom rešavanju.
– Problemi su nagomilavani godinama, no i pored i dalje prisutnih nesuglasica sa vlastima u Beogradu, uradili smo značajne korake u obrazovanju, kulturi, informisanju i upotrebi albanskog jezika i pisma – ocena je predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Galip Bećiri, navodeći zabrinutost zbog najnovijeg problema oko zaplene školskih udžbenika na albanskom jeziku koji je trebalo da sa Kosova bez adekvatne dokumentacije budu dostavljeni školama u Bujanovcu. Za predstavnike NSA i u ovom slučaju potrebno je posredovanje međunarodnog faktora, i posebno aktivnije prisustvo Ambasade Nemačke.
– Mi smo zainteresovani da vidimo razvoj albanske zajednice na jugu Srbije i u ovom pravcu bićemo partner u integraciji – bile su reči ambasadora Vilhelma u Bujanovcu. Ocena je da će uz Evropsku komisiju u Srbiji, koju predvodi ambasador Devenport i OEBS, sada i Ambasada Nemačke biti jedan od faktora u rešavanju problema između etničkih Albanaca i vlasti u Beogradu.
Prvu posetu ambasadora Hajnca Vilhelm jugu Srbije obeležila je i svečanost otvaranja filološkog kabineta u Srednjoj školi „Sezai Suroi“ , gde će đaci Albanci moći da uče srpski jezik. Ovaj projekat finansira Ambasada Nemačke u Srbiji.
Za gradonačelnika Vranja Zorana Antića posebno je važna bila poseta ambasadora Vilhelma, zbog aktuelnih projekata koji su u fazi realizacije, a koje podržavaju nemački investitori.
– Reč je o zameni starih cementno-azbestnih vodovodnih cevi na teritoriji grada Vranja i tu imamo značajnu podršku finansijera iz Nemačke. Uz to podsećam i da je projekat Sistema za vodosnabdevanje Prvonek finansiran delom od sredstava iz ove zemlje. No, mislim da je Vranju i jugu Srbije neophodna i konkretna prisutnost investitora iz Nemačke, za šta postoji dobar poslovni ambijent, pre svega u našoj Slobodnoj industrijskoj zoni – ocenio je Antić za Danas.
Za Albance na jugu Srbije poseta ambasadora Vilhela imala je ponajviše političku dimenziju, dok je za rukovodstvo Grada Vranja prioritet bio da gost dobije što više informacija o potencijalnim mogućnostima za investitore na ovom području.
Kamena vuna, Knauf i Surdulica
U Pčinjskom okrugu za sada jedina direktna strana investicija iz Nemačke je privatizacija fabrike kamene vune u Surdulici koja je sada u vlasništvu Kompanije Knauf. U Leskovcu je nedavno Falke otvorio svoju fabriku, ali privrednici procenjuju da postoje uslovi za nove investicije pogotovu zbog blizine Solunske luke, do koje se iz Vranja može doći magistralnim putem koji je kraće od relacije Vranje – Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
