Samit šefova diplomatija država članica NATO i Rusije održan juče u Njujorku popločao je put ka unapređenju njihove saradnje kada je reč o ratu u Avganistanu, raketnoj odbrani, borbi protiv krijumčarenja droge, ocenio je jedan visoki američki zvaničnik. Ambasador SAD pri NATO Ivo Dalder rekao je da je na sednici sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim postavljen temelj za samit koji će u novembru održati 28 država članica Alijanse i Rusija u Lisabonu. Medvedev je takođe dobio poziv da prisustvuje tom skupu.
Najnoviji neformalni susret Rusija-NATO ponovo je aktuelizovao večitu temu ko je kome potrebniji: NATO Rusiji ili Rusija NATO-u. Jevgenije Bashanov, potpredsednik Diplomatske akademije u Moskvi, navodi da iako je opšte poznato da Rusija ne voli NATO i da ga se čak boji, države članice ove međunarodne organizacije su joj u velikoj meri potrebne jer je privlače i od njih zavisi. On takođe ističe da ljudi koji najglasnije ukazuju na opasnosti koje Rusiji vrebaju od NATO veoma rado odlaze na odmor u države članice Alijanse, kupuju nekretnine u okviru njihovih granica, šalju svoju decu na školovanje na njihove univerzitete i čak navijaju za njihove fudbalske timove. „Da li je NATO od raspada Sovjetskog Saveza ikad nazvao Rusiju neprijateljem? Da li Alijansa planira da izvrši invaziju na Rusiju i uspostavi kontrolu nad njenim izvorima gasa, nafte i metala?“pita se Bazanov. Prema njegovim rečima, ukoliko Rusija veruje da takve pretnje zaista postoje, trebalo bi da odmah prestane da flertuje s neprijateljem, da kupuje njegove proizvode i kupuje zamkove na njegovoj teritoriji. „Rusija mora da zauzme odbrambeni stav i da se pripremi za rat s njima. Ona mora da formira savez sa Severnom Korejom, Iranom i čak Al Kaidom da bi se odbranila od eventualne opsade ili invazije NATO“.
Rusija, međutim, umesto toga ima šizofreničan, kontradiktoran odnos sa NATO, ocenjuje Bazanov. Kao moguće razloge za ovakav stav Rusije prema Alijansi on navodi inertnost hladnoratovskih animoziteta i rivaliteta, ruski povređeni ponos zbog raspada SSSR i gubitka statusa super sile, njeno hronično društveno i ekonomsko unazađivanje; kulturne razlike i naposletku tradicionalno arogantan stav Zapada prema Rusiji. Osim toga, među stručnom javnošću preovladava mišljenje da je jedan od bitnih faktora koji utiče na odnos Rusije i NATO i taj što su kao i mnogim drugim zemljama, uključujući SAD, Rusiji potrebni spoljni neprijatelji koji će pomoći ujedinjenje naroda i koji će skrenuti njegovu pažnju sa problema na domaćem terenu.
„U slučaju da se ostvari san jednog dela ruske javnosti, te se NATO raspadne, euforija među Rusima bila bi kratkog daha“, smatra Bashanov. U tom kontekstu, on upozorava da bi bez osnovnog sistema kolektivne bezbednosti postojala velika verovatnoća da se otpočne opasan krug rivaliteta, nepoverenja i ponovnog naoružavanja između država članica Alijanse. „Bez NATO Nemačka bi s mnogo većom sumnjom gledala na Francusku nego što je to slučaj danas, a isto bi važilo za stav Francuske prema Britaniji i Poljske prema Rusiji. Evropa bi mogla ponovo da postane poprište konflikta. Istorija je pokazala da je u ovom okruženju potrebno baciti samo jednu šibicu da bi se razbuktao novi vojni sukob, a kao što znamo, za vreme rata u Evropi, Rusija je bila ta koja najviše pati. Žrtva koju su Rusi podneli za vreme dva svetska rata trebalo bi da bude dovoljno poučna lekcija“, zaključio je Bazanov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
