Dubravka Poljaković izgubila je posao pre šest godina, kada je kao tehnološki višak pristala da potpiše raskid radnog odnosa. Pre toga je doživljavala razne neprijatnosti i pritiske koji su, kako kaže, u suštini bili posledica njenog sindikalnog angažmana. Sve do danas nije uspela da pronađe drugi posao, a iza toga u velikoj meri stoji uticaj njenih bivših poslodavaca.
Dubravka Poljaković izgubila je posao pre šest godina, kada je kao tehnološki višak pristala da potpiše raskid radnog odnosa. Pre toga je doživljavala razne neprijatnosti i pritiske koji su, kako kaže, u suštini bili posledica njenog sindikalnog angažmana. Sve do danas nije uspela da pronađe drugi posao, a iza toga u velikoj meri stoji uticaj njenih bivših poslodavaca. Uz sve to, ni sindikat joj nije pružio nikakvu pomoć i zaštitu. Danas je „na privremenom radu u inostranstvu“.
Zaključane radnice
– Najdrastičniji primer mobinga dogodio se u jednoj privatnoj firmi u kojoj je poslodavac zaključavao radnice koje su putovale autobusom do okolnih sela, kako bi ih primorao da dovrše posao. One su zbog toga ostajale satima prekovremeno na poslu. Poslodavci takođe umeju da ucenjuju radnike, da im prete otkazima, da ne plaćaju ono što je urađeno… Ukoliko u firmi ima viška zaposlenih, onaj ko se zamerio šefu obično se nađe na listi za otpuštanje, bez obzira na to kakav je njegov radni učinak – navodi Mark Čaba.
Njena priča nije usamljena, ali mnogi koji su doživeli sličnu sudbinu nisu spremni da govore o tome, uglavnom iz straha da ukoliko budu pričali neće naći drugi posao. Jasmina Knežević, rukovodilac u subotičkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja, navodi da se u ovoj ustanovi susreću sa sličnim pričama ljudi koji ostaju bez posla.
– U svakodnevnim kontaktima s našim klijentima saznajemo da oni često posle raskida radnog odnosa, a obično je reč o privatnim poslodavcima, imaju prilično loše iskustvo. Posebno su diskriminisane žene, i to prvenstveno kada je reč o uslovima u kojima rade, o korišćenju slobodnih dana, pravu na bolovanje, pa i godišnji odmor – kaže ona.
Jasmina Knežević ocenjuje da je razlog umnogome u needukovanim poslodavcima koji i ne znaju kako se vodi privatni biznis, te neretko zapošljavaju ljude bez odgovarajućih kvalifikacija, a zatim zahtevaju od njih da rade poslove za koje nisu primljeni, niti je to njihova struka. – Saznali smo za slučaj radnika u turističkom objektu koji je primljen za poslove na recepciji, ali je u hotelu i prao, i peglao, i usluživao goste, pri čemu to nije bilo niti deo ugovora, niti je on za to bio obučen – kaže Jasmina Knežević.
Poslodavci činjenicu da su vlasnici preduzeća obično doživljavaju kao pravo da budu bahati i bezobzirni, te se u ulozi „gazde“ neretko iživljavaju na svojim radnicima. S druge strane, radnici su zbog visoke nezaposlenosti, pa dakle i velike konkurencije i teškog nalaženja novog posla, ukoliko nemaju drugog izlaza, prisiljeni da trpe svakakvu torturu. A kako napominju u Nacionalnoj službi zapošljavanja, mnogi čak ne žele ni da pričaju o tome i spremni su da rade „sve i svašta“ kako bi zadržali posao. – Pri tom, mobing nije vezan samo za privatne firme – on se događa i u velikim društvenim preduzećima – napominje Jasmina Knežević.
Subotički Nezavisni sindikat metalaca, u nameri da se efikasnije suprotstavi ovoj pojavi, uključio se u akciju Stop mobing koja ima ambiciju da pre svega edukuje radnike kako bi mogli prepoznati i suprotstaviti se ovakvim pojavama maltretiranja i šikaniranja na poslu, odnosno raznim vrstama mobinga. Kako je iskustvo pokazalo, privatizacija koju ne prati adekvatna legislativa otvara prostor za zaista nesmetanu samovolju novih vlasnika.
U ovom sindikatu ipak nerado govore o svojim iskustvima s mobingom, jer su već mnogo puta povodom toga završili na sudu. – Naše zakonodavstvo još uvek ne prati problem mobinga na adekvatan način i protiv takvih postupaka poslodavaca teško je boriti se – kaže Mark Čaba, predsednik Nezavisnosti. Prosto nemamo zakonski osnov koji bi omogućio da se oni sankcionišu, a kada se sindikat usudi da ukaže na to poslodavci traže zaštitu na sudu od klevete. S druge strane, zaposleni uglavnom ne poznaju svoja prava i iz tog razloga prihvataju situacije koje nisu u obavezi da tolerišu.
– Najdrastičniji primer mobinga dogodio se u jednoj privatnoj firmi u kojoj je poslodavac zaključavao radnice koje su putovale autobusom do okolnih sela, kako bi ih primorao da dovrše posao. One su zbog toga ostajale satima prekovremeno na poslu. Poslodavci takođe umeju da ucenjuju radnike, da im prete otkazima, da ne plaćaju ono što je urađeno… Ukoliko u firmi ima viška zaposlenih, onaj ko se zamerio šefu obično se nađe na listi za otpuštanje, bez obzira na to kakav je njegov radni učinak – navodi Mark Čaba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
