Neuređen birački spisak bez uticaja na rezultate predsedničkih izbora

Iako još uvek nije najjasnije kada će se održati izbori za predsednika Srbije, jedan od uslova da njihovo održavanje bude u potpunosti legitimno kompletiran je i uređen birački spisak građana koji imaju pravo glasa. Iskustva prethodnih izbora pokazala su da se često u biračkim spiskovima nalaze imena preminulih, kao i onih koji više nisu državljani Srbije, što je uticalo na podatke o izlaznosti i konačne rezultate izjašnjavanja građana.
Sagovornici Danasa slažu se u oceni da Srbija i dalje nema sređen birački spisak i da je neophodna jedinstvena baza podataka u elektronskoj formi.

Problem dijaspore lična prijava za glasanje

Iz Ministarstva za dijasporu Danasu je rečeno da je najveći problem dijaspore u vezi sa biračkim spiskom odredba da građani moraju lično da dođu u diplomatsko-konzularna predstavništva da bi bili upisani u spisak ambasade. Dakle, neophodno je lično prisustvo, što podrazumeva odsustvo s posla, često prelazak velike udaljenosti i izlaganje troškovima. Ovo je neophodno da se obavi pre izbora i, ukoliko se niste registrovali u ambasadi, nije moguće ni glasati na dan izbora. Prema podacima Ministarstva velika većina naših birača se nije ni registrovala za glasanje u diplomatsko- konzularnim predstavništvima. U Ministarstvu za dijasporu u toku je analiza načina glasanja u inostranstvu.

– Tačno je da birački spiskovi nisu potpuno uređeni, ali stanje nije takvo da bi dovelo u pitanje rezultat izbora – izjavio je za Danas Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Navodeći da su birački spiskovi nadležnost pre svega lokalne samouprave, Marković naglašava da je njihovo sređivanje ozbiljan posao i da se ne može brzo rešiti.
– Da je to toliko lako, za ovih sedam godina bilo bi završeno. Tačno je da je mnogo urađeno na sređivanju spiskova i da stanje nije toliko loše kao ranije, ali može i treba još da se uradi – navodi Marković. On najavljuje da će sređivanje biračkih spiskova i konačno formiranje jedinstvenog spiska u elektronskoj formi biti jedan od prioriteta njegovog ministarstva u narednoj godini.
– Nadam se da ćemo za najkasnije za dve godine imati uređene biračke spiskove – zaključuje ministar Marković. Preduslovi za to su donošenje odgovarajućih zakonskih propisa, materijalna podrška, kompjuterizacija i još mnogo toga.
Programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević ističe za Danas da birački spisak preostaje kao najozbiljniji problem izbora u Srbiji i da je veoma lako rešiv, ukoliko postoji volja za tim. Blagojević navodi da je neophodno da se stvore zakonski preduslovi.
– Osnovni problem biračkog spiska je što ne postoji jedinstveni centar evidencije birača, odnosno jedinstvena i centralizovana baza podataka, kao ni poseban zakon o biračkom spisku. U izbornom zakonu ima veoma malo pravila o ažuriranju biračkog spiska. Novi zakon o biračkom spisku mora da bude donet – kaže Blagojević.
Prema njegovim rečima za sve to nije potrebno ni mnogo vremena, ni mnogo novca.
– Da postoji politička volja taj posao bi do sada bio završen. Da je problem počeo da se rešava onda kada je identifikovan, do sada bi već bio rešen. Sve što je potrebno jeste volja koja mora da postoji kod nekoga ko o tome treba da donese odluku – navodi Blagojević i dodaje da politička volja postoji za tim da se birački spisak učini boljim u sklopu datog sistema koji je sam po sebi problem.
On smatra da do izbora za predsednika Republike taj posao ne može biti urađen, jer mesec dana nije dovoljno.
– Predsednički izbori biće za mesec dana i u tom periodu će svi raditi jedino na tome da postignu što je moguće bolji uspeh. Ako lokalni izbori budu izvedeni u roku koji predviđa Ustavni zakon, birački spisak ne može da bude spreman ni za te izbore – smatra Blagojević
Uz ogradu da se u poslednje vreme nije toliko intenzivno bavio problemom biračkih spiskova, poslanik DSS Zoran Šami za Danas navodi da spiskovi sigurno nisu potpuno uređeni, ali da je do sada nešto učinjeno. On se slaže da nedostaje jedinstveni birački spisak u elektronskoj formi.
– To je veliki posao i nisam siguran da može da bude urađen za ove izbore, ali za predstojeće sigurno može i treba – ističe Šami. Prema njegovom mišljenju neažurni birački spiskovi neće biti presudni za izbore za predsednika Republike, jer je ukinuta odredba o neophodnoj izlaznosti od 50 odsto.
– Samim tim „mrtve duše“ ne mogu da presude izbore – zaključuje Zoran Šami.