„Nikad bolje, samo smo to čekali“: Reakcije lekara na uvođenje noćne smene u domovima zdravlja

Sa druge strane, lekari sa kojima smo razgovarali smatraju da nije bilo osnova za ovakvom odlukom koja povlači medicinski kadar iz već „nategnutih“ dnevnih smena, a i prvih nekoliko večeri pokazuju da se u domove zdravlja noću javlja tek po neki pacijent.

Na pitanje kako sada funkcionišu zdravstveni radnici iz domova zdravlja, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu ironično: „nikad bolje, samo smo to čekali“. Navode da u proseku lekar opšte prakse u dnevnoj smeni primi između 50 i 60 pacijenata, nekada i više. Posle noćnog dežurstva, kako objašnjavaju, taj lekar ima pravo na slobodan dan čime se smanjuje kadar za dnevnu smenu.

„Trenutno nema nijednog razloga za uvođenje noćne smene. U pravilnicima u Kolektivnom ugovoru uslov za takvu reorganizaciju je ili da je, recimo, neka elementarna nepogoda, vanredna situacija, epidemija…ili da ne može na drugi način da se obezbedi kontinuitet zdravstvene zaštite. Toga nema, tako da nema ni argumenata za neku zvaničnu naredbu. Dosta kolega je protiv. Mislim da je ideja bila da se te urgentne službe rasterete lakših slučajeva, ali lakši slučajevi ne treba da se leče noću”, kaže za Danas doktorka opšte medicine i dodaje da je veći problem upućivanje pacijenata na specijalističke preglede, na koje se i dalje čeka po dva, tri meseca.

Razlozi za javljanje lekaru prethodnih noći, kako kažu u jednom domu zdravlja, uglavnom su bili pogoršana stanja kod već hroničnih bolesnika, povišena temperatura, gastrointestinalne tegobe (bolovi u želucu, povraćanje) i otežano disanje kod astmatičara koje nisu mogli da kontrolišu.

„Propisani protokol nalaže da se primaju sva akutna stanja u pogoršanju. Nema granice šta je hitan slučaj ili ne, ali naravno, ako se pacijent guši, gubi svest nema šta da traži u domu zdravlja taj ide direktno u Hitnu”, dodaju.

I sindikati u zdravstvu imaju brojna pitanja oko uvođenja noćne smene u domovima zdravlja, naglašavajući da Ministarstvo zdravlja nije donelo zvanični dokument o tome.

Marković: Više liči na eksperiment po principu APP

Radiolog Vladan Marković, potpredsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije za primarnu zdravstvenu zaštitu, ocenjuje da je iz ugla sindikata sve organizovano na brzinu s ciljem što brže primene, a ne da se neka promena, za koju se tvrdi da su analize pokazale da je neophodna, sprovede u skladu sa važećim zakonima i propisima.

„Dokaz je da do sada nismo videli ni te analize, niti postoji bilo kakav pisani dokument koje donosi Ministarstvo zdravlja ili Vlada, bar mi da za to znamo, kako je do sada bila praksa. Iz toga neminovno proizilazi da će i radnopravni status zaposlenih koji će obavljati taj deo posla biti na njihovu štetu. Ne sporeći da je ova novina neophodna ipak ukazujemo da se uvođenjem na ovakav način krše zakoni, pre svega Zakon o radu koji predviđa obaveznu konsultaciju sindikata u vezi novina u organizaciji rada, zatim Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu koji predviđa pravljenje Akta o proceni rizika za bezbednost i zdravlje i uslova rada novih radnih mesta do toga da pojedine kategorije zaposlenih, bilo na osnovu godina starosti, bolesti ili kod majki sa malom decom ne mogu raditi u noćnoj smeni“, ukazuje naš sagovornik.

Ako se i kada ispune prvi zakonski uslovi, što je, kako dodaje, moguće da se relativno brzo odradi, na red dolaze neophodna rotacija zaposlenih.

„Oni ne bi smeli da rade duže od jedne sedmice noću neprekidno, zatim pitanje trajanja samog noćnog rada ako je osmočasovno radno vreme, a već sada je najavljeno da će se raditi od 20 časova do 7 ujutru. Da li će raditi samo dobrovoljci ili će to biti nametnuto i ostalima, onda koliko će trajati odmor nakon tog rada, na posletku a ne i na kraju kako će se plaćati? Zakonski je dodatak 26 odsto na osnovicu plate, a veliko je pitanje da li uopšte ima dovoljno sredstava da se to plati. Ima tu još mnogo praktičnih svakodnevnih problema koji postoje i bez ovog noćnog rada. Na kraju to više liči na neki eksperiment po principu APP koji će biti kratkog daha kao što smo videli u slučaju besplatnih pregleda vikendima“, navodi Marković.

Govoreći o stanju u Nišu, Marković ističe da već duže vreme u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć noću dežuraju pedijatri i stomatolozi iz DZ Niš.

„To je potvrdio i sam direktor Doma zdravlja Niš, kada je govorio na konferenciji za novinare u vezi noćnog rada. Malo je nelogično da se otvara ambulanta za noćni rad u glavnoj zgradi DZ Niš, za koju je upitno da li ispunjava uslove prema gore pomenutim Zakonima, a ne pošalje se ekipa u zgradu koja je udaljena svega par kilometara i ispunjava sve uslove za takav rad, koji je inače već godinama ranije obavljan od strane zaposlenih i profesionalno obučenih lekara i sestara Zavoda za HMP. Prvi nezvanični podaci govore da je u noćnoj smeni u domu zdravlja bilo malo poseta ovih dana, manje od 5, ali ovo je tek početak, vreme će pokazati. Što se tiče tegoba naglašeno je da će se primati samo prehlade, visoke temperature, visoki krvni pritisci i slično ali je pitanje koliko će naši sugrađani poštovati preporuke. Apelujemo na njih da ne zloupotrebljavaju situaciju dolazeći u većem broju noću u pokušaju da „zaobiđu“ svoje izabrane lekare mimo sistema zakazivanja”, ističe Marković.

Kako kaže, ima lekara koji podržavaju jer se nadaju dodatnoj zaradi, ali i onih koji s pravom smatraju da je to dodatni atak i opterećenje izabranih lekara uz već postojeće probleme oko sistema IZIS, novog e-bolovanja, stalnih provera i kalkulacija radi određivanja kapitacione ocene, sveprisutnog straha od greške prilikom propisivanja terapije zbog kontrola RFZO, zahteva za štednjom…

„Ima glasova i sa tercirjarnog nivoa u pozitivnom smislu gde se smatra da će se ovim smanjiti i opterećenje urgentnih centara. U svakom slučaju smatram da je možda još uvek rano sa donošenjem nekih čvršćih zaključaka. Potrebno je da prođe neko vreme da vidimo kako će sve funkcionisati, a stav sindikata je da je neophodno poštovati sve zakone koji regulišu ovu materiju i da je nedopustivo da se vrši pritisak ili ucenjuju zaposljeni da učestvuju, osim dobrovoljno”, zaključuje Marković i dodaje da će SLFS preduzeti sve zakonski raspoložive mere da zaštiti svoje članove u slučaju kršenja njihovih zakonskih prava.

Ilić: Zašto se uvode noćne smene ako ne kao hitne službe

Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, potvrdio je da i oni pripremaju predloge i sugestije u vezi sa uvođenjem noćne smene u domovima zdravlja.

„Svaki direktor doma zdravlja koji uvodi takvu smenu treba da zatraži mišljenje sindikata. Noćni rad ne treba da se tretira kao smenski već kao dežurstvo i prekovremeni rad i tako treba da se plaća, uz sve izmene akata oko Ugovora o radu i bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, jer se ulazi u režim hitnosti poput službe hitne medicinske pomoći. Iako oni tvrde da to nije, ali po meni je to nonsens da imamo uopšte treću smenu u domu zdravlja gde ne postoji hitnost pružanje i prijema. Lekari u noćnoj smeni treba da imaju sve kao i ekipe koje rade u hitnim službama. Ministarstvo kaže da noćna smena nije zamena za Urgentni, ali zašto se onda uvode noćne smene ako se ne uvode kao hitne službe”, pita Ilić.

Smatra da bi bolje bilo da su pojačane ekipe u hitnim službama u većim gradovima.

“U unutrašnjosti postoje već odavno pri domovima zdravlja službe hitne medicinske pomoći koje, nažalost, nisu priznate kao zavodi na nivou republike, iako rade isti posao. Ne vidim razlog, kad smo mogli za vreme kovida na napravimo sve i prilagodimo i dodamo hitne službe, čak je mogao i taj prostor koji je tada korišćen u kovidu da se iskoristi i da se prilagodi hitnim službama“, dodaje on.

Panić: Noćna dežurstva deo predizborne kampanje SNS

Anesteziolog i član Zbora zdravstvenih radnika Srbije Rade Panić uveren je, kako kaže za Danas, da je uvođenje dežurstava u domovima zdravlja deo predizborne kampanje SNS. Smatra da je odluka loša po funkcionisanje zdravstvene zaštite u celosti, ističući da takva organizacija ima smisla na teritoriji koju ne pokriva Služba hitne medicinske pomoći (SMHP).

“Ovako kako je organizovano je više dupliranje posla ili mogućnost da pacijenti obave preglede van termina redovnog rada. Problem je nedostatak zdravstvenih radnika, uz to većina onih koji će dežurati neće imati osnovne uslove za dijagnostiku, bilo laboratorijske analize, bilo radiološku”, ocenjuje Panić i dodaje da vlast i ovoga puta koristi zdravstvo.

“Povukao bih paralelu između dodatnog rada vikendom koji je organizovan pred svake izbore sa ovim dešavanjem sada. Vlast kao i u većini drugih delatnosti koristi zdravstvo za udomljavanje svojih pristalica i zloupotrebljava ga za promociju svoje stranke. Ukupno uzevši stanje u srpskom zdravstvu, ostaje veliko pitanje zašto ogromna većina zdravstvenih radnika i dalje ćuti i trpi?”, zaključuje Panić.

Podsetimo, ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da se produženjem radnog vremena domova zdravlja omogućava građanima da do osnovne medicinske pomoći dođu u svako doba dana i noći, bez potrebe da se obraćaju urgentnim centrima za stanja koja nisu hitna. Na taj način će se, smatra on, rasteretiti sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, a pacijenti će brže i efikasnije dobijati potrebnu pomoć.

Gde su uvedene noćne smene

Noćna dežurstva od 17. novembra uvedena su u centralnim zgradama domovima zdravlja Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Čukarica, Surčin, Kragujevac, Niš, Novi Sad, dok svi ostali domovi zdravlja već imaju organizovano 24-časovno dežurstvo kroz hitne službe.

Nedostatak kadra

Upitan kakve su realne potrebe za noćnom smenom i da li ima dovoljno medicinskog kadra za to, doktor Marković kaže da je to značajno pitanje i da bi odgovor trebalo da imaju Ministarstvo zdravlja i RFZO koji bi morao da obezbedi novčana sredstva.

„Znamo da se već decenijama smanjuje broj zdravstvenih radnika, prevashodno lekara i sestara, u državnom zdravstvu, a pogotovo kada je izjednačeno sa javnim službama, te se za svako novo zapošljavanje konsultuje prvo komisija Ministarstva zdravlja pa ako kandidat tu prođe onda i komisija Vlade, gde konačnu reč daje Ministarstvo finansija. Tako da je realno da nema dovoljno ni lekara a verovatno ni sestara, laboranata“, kaže dr Marković.