Nismo Osmanlije, samo pokušavamo da pomognemo

Čolak naglašava da angažovanje njegove zemlje, pa i nedavna poseta visoke delegacije Turske Novom Pazaru ne predstavlja mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Naprotiv, u Sandžaku Ankara pokušava da pomogne koliko može i to uz konsultacije sa Srbijom. Čolak je profesionalni diplomata čija karijera traje već 32 godine. Službu u Beogradu je preuzeo prošle jeseni, a pre toga je bio ambasador u Etiopiji. Mada mu je Srbija prvo diplomatsko angažovanje na Balkanu, ovdašnje prilike dobro poznaje što tumači bliskošću dve zemlje.

Beograd i Ankara insistiraju na strateškom partnerstvu i nikada boljim odnosima dve zemlje. Pojedine opozicione stranke i deo javnosti u Srbiji i dalje, međutim, strahuju od jake Turske, vaše uloge u Srbiji i „novog otomanizma“.

-Svi mi postavljaju pitanja o nekakvoj „neootomanskoj“ politici Turske, ali ja našu spoljnu politiku i odnos prema Srbiji ne vidim tako. Turska i Srbija imaju zajedničku istoriju koju ne možemo ni da promenimo ni da negiramo. Imajte u vidu da je prilikom stvaranja svih imperija, pa i Otomanske, uvek postojao period nastajanja obeležen ratovima jer imperija ne može da se stvori i uveća bez ratova. Takođe, kad počne da se urušava i propada, opet dolaze ratovi jer se narodi unutar imperije bore za nezavisnost. Zato su ratovi i oružani sukobi obeležja početaka i kraja svih imperija, pa i Otomanske, koja je trajala oko 600 godine. Ali, šta je sa onih središnih 350 godina kada smo živeli zajedno, u miru i harmoniji? Srbi, Bugari, Grci, Turci, Arapi…svi smo bili podanici jednog suverena i dali ogroman doprinos razvoju Otomanske imperije na svim poljima. Postoji dokumentacija pa će mlade generacije imati priliku da vide autentična dokumenta o tome koliko su Srbi i ostali narodi Srbije učestvovali u strukturi otomanske države. Kasnije je došlo do nacionalnih pokreta u celoj Evropi i kada je to počelo da bi izgradili svoj identitet svaka nacija je morala da pronađe svog „neprijatelja“. Logično je da su neprijatelje videli u vladarima, to su bili Turci i Turska. Ali ono što je ostalo zajedničko jeste sistem vrednosti, kulturološka i jezička bliskost. Zbog toga se srpski turisti dobro osećaju u Turskoj, a turske serije su najgledanije na srpskim televizijama. Građani Srbije prepoznaju sličnosti između naših naroda.

Srbija i Turska su potpisale više ugovora iz ekonomske oblasti, među bitnijim o gradnji puteva u Sandžaku i otvaranju aerodroma u Kraljevu. Primena je dosta spora, za šta je čini mi se odgovorna srpska strana?

– Pa moglo bi se tako reći. Što se tiče puteva, to nije privatni već državni projekat. Naša Eksim banka je preuzela obavezu da kreditira gradnju puteva u Sandžaku pod povoljnim uslovima. Već godinu dana čekamo da Srbija obavi tehničke pripreme i izradi studiju o izvodljivosti. Eksim banka je čak predložila da udružimo napore u pripremi te studije. Što se tiče Kraljeva, Turska je pripremila grant (bespovratna sredstva) u iznosu od 10 miliona evra za civilni aerodrom. Postoje dva aspekta saradnje, dolazak privatnog kapitala i državne pomoći. Što se tiče državne pomoći to je u redu. Imamo agenciju TIKA koja radi na mnogim projektima širom zemlje. Ali privatni kapital neće tako lako stići. Da bi privatnici ulagali, potrebna je infrastuktura Zato je poboljšanje infrastrukture u manje razvijenim delovima Srbije tako važno. Imajte u vidu i to da je ekonomska kriza pogodila sve, ali postoji i nešto što bih nazvao psihološki prag koji bi privatni turski investitori morali da pređu. Turski investitori moraju više da nauče o Srbiji. Stalno ih pozivam, organizujemo forume, susrete između srpskih i turskih privrednika. Našim poslovnim ljudima objašnjavam da je Srbija divna zemlja, ljudi su vredni, vredi u nju ulagati. Ambasador Srbije u Ankari takođe puno radi na povezivanju dve strane. Ali, za sve je potrebno vreme. Kada jednom stigne prva veća investicija, druge će je lako slediti. Srpski izvoz u Tursku je znatno povećan. Pre dve godine je bio samo 55 miliona dolara, prošle godine je porastao na 115, a ove godine očekujemo 200. I to je dokaz da stvari idu u dobrom pravcu.

Posetili ste nedavno Novi Pazar. Kakvi su utisci, posebno zbog unutarbošnjačkih nesuglasica oko Bošnjačkog nacionalnog veća i drugih političkih tema?

– Poseta delegacije Turske je koordinisana sa resornim ministarstvom. Najpre smo u Beogradu razgovarali sa ministrima Milanom Markovićem, Sulejmanom Ugljaninom, Rasimom Ljajićem. Narednog dana smo program u Novom Pazaru započeli sastankom sa šest gradonačelnika sandžačkih gradova koji je trajao oko tri sata i tokom kojeg se razgovaralo o potrebama i projektima njihovih gradova. Razgovarali smo i sa predstavnicima nevladinog sektora, sve tri liste za izbore za BNV, obe islamske zajednice. To je bio i moj prvi susret sa muftijom Muamerom Zukorlićem. Saslušali smo šta su svi oni imali da kažu, ali smo i mi jasno rekli šta imamo. Naša poruka je vrlo jasna, Sandžak je most prijateljstva između Srbije i Turske. Sve što se radi u Sandžaku mora da bude u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, koje svi treba da poštuju. Naravno, u okviru demokratije postoje različiti politički stavovi, ali islamska zajednica mora da bude jedinstvena. Svi elementi društva treba da rade svoj posao i niko ne sme da bude izvor tenzija i nestabilnosti.

Vi ste dakle nepristrasni u političkim i podelama unutar islamske zajednice?

-Svima smo preneli da nismo ni za ni protiv bilo koje strane. Naš pristup je apsolutno neutralan. Zainteresovani smo za mir i stabilnost Sandžaka i zbog toga što u našoj zemlji živi puno sandžačkih Bošnjaka, više nego u Sandžaku. Oni su naravno zabrinuti i zainteresovani za stanje u Sandžaku. Ne mešamo se u unutrašnje stvari vaše zemlje već pokušavamo da pomognemo koliko možemo. Želimo dobre odnose i saradnju sa Srbijom, koju razumemo bolje nego što je shvataju druge države upravo zbog zajedničke prošlosti.

Turska je pomogla pomirenje Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića pre oko dve godine. Da li ćete moći da pomirite verske lidere Muamera Zukorlića i Adema Zilkića?

-Njih dvojica su odrasli, pametni i odgovorni ljudi. Saslušali smo ih i preneli im svoje poruke. Suština je jasna -mnogo je bolje za Sandžak da tamo nema tenzija i sukoba. To je bolje i za Sandžak i za Srbiju i za njih dvojicu. U našoj poruci nije bilo optuživanja. Samo smo preneli očekivanja prijateljske Turske. Sandžak je važan. On je deo Srbije i uvek će biti deo Srbije. Sandžak ne sme da bude izvor problema već most saradnje. Takođe, Beograd mora da razume osetljivost i osećanja ljudi u Sandžaku. Beograd mora da tretira Sandžak jednako kao i druge delove zemlje bez ikakve diskriminacije. Ako se sandžački Bošnjaci osećaju diskriminisani i frustrirani, treba videti zašto je to tako i to treba ispraviti. Ako imaju osećaj da su zapostavljeni, taj osećaj treba izbrisati. Ako je srce slomljeno, ono se mora zalečiti.

Podrška celovitoj BiH

Kakav je vaš stav prema BiH i RS?

– O ovome ću samo kratko jer tamošnju situaciju prati naša ambasada u Sarajevu. Imamo kontakte sa svim elementima države Bosne i Hercegovine. Nedavno je naš ministar inostranih poslova Ahmet Dautoglu posetio Banjaluku i pozvao Dodika da poseti Istanbul i Tursku. U BiH se, nažalost, problemi nastavljaju, a centralna vlada još nije formirana. Nedavno održana tripartitni samit u Karađorđevu bio je posvećen situaciji u BiH, i nakon sveobuhvatnog razmatranja svi učesnici su pružili bezuslovnu podršku teritorijalnoj celovitosti BiH. Dve države, Srbija i Turska, mogu da doprinesu pozitivnom razvoju u BiH. Predsednik Tadić ima izuzetno konstruktivan stav po ovom pitanju.