Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još nije primio nikakav odgovor Vlade Srbije povodom njegove ocene da Zakon o tajnosti podataka ni dve godine godine posle donošenja ne funkcioniše i da su se stekli svi uslovi za njegovu izmenu ili donošenje potpuno novog zakona, kaže za Danas Aleksandar Resanović, zamenik poverenika.
On dodaje da poverenik nije tražio da se Vlada pravda zašto Zakon o tajnosti podataka ne funkcioniše i zašto je u kašnjenju s donošenjem velikog broja podzakonskih akata, već je želeo da ukaže na neophodnost da se ovi propusti otklone.
– Prema tome, poverenik ne predlaže korak unazad, već predlaže primenu kvalitetnog zakonskog teksta, s realnim i primenjivim rešenjima, ukazuje Resanović. On dodaje da motivi poverenika za takav stav nisu samo ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti i prava javnosti da zna, već i postizanje potrebnog nivoa bezbednosti i opšte pravne sigurnosti.
Kako komentarišete nameru Vlade Srbije da ne odustane od izmene zakona, već da nastavi uređivanje neprimenjivog zakona podzakonskim aktima?
– Zakonska rešenja se mogu popraviti i to značajno, ne samo usvajanjem novog teksta, već i izmenama i dopunama postojećeg zakona. Zakon je prilično apstraktan i postoji mogućnost njegove arbitrarne primene, što je neophodno otkloniti. To se može postići usvajanjem odgovarajućih izmena i dopuna zakona, kojima bi se, pored ostalog, mogla urediti i neka pitanja koja su po sadašnjim zakonskim rešenjima ostavljena da budu uređena podzakonskim aktima. Zakon o tajnosti podataka se sada ne može primenjivati bez pratećih podzakonskih akata, s kvalitetnim i primenjivim rešenjima. Do sada su neki podzakonski akti doneti, iako skoro svi po isteku roka, ali mnogo veći broj podzakonskih akata uopšte nije donet, među kojima ni najvažniji – akt kojim se utvrđuju bliži kriterijumi za određivanje sva četiri stepena tajnosti, a za čije je donošenje nadležna Vlada Srbije. Najzad, neophodno je i sve te propise primenjivati.
Kako ocenjujete inicijativu nevladinih organizacija, koja se pojavila u medijima, da poverenik preuzme poslove i nadzor nad tajnošću podataka?
– Zakon o tajnosti podataka uređuje da je Ministarstvo pravde nadležno za nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. S druge strane, poverenik ima u neposrednoj nadležnosti Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i sa malim brojem zaposlenih koji rade u veoma oskudnom prostoru, svakako nije u situaciji da preuzme nove i veoma zahtevne obaveze.
Da li bi Odbor za bezbednost trebalo da izvrši pritisak na državne organe kako bi počela primena Zakona o tajnosti podataka?
– Ovaj odbor, kao i svaki drugi skupštinski odbor, sam najbolje zna šta bi trebalo da radi. Takođe, Vlada Srbije vrlo dobro zna šta bi trebalo da radi, kako po pitanju Zakona o tajnosti podataka i pratećih podzakonskih akata, tako i po pitanju drugih propisa.
U Vladi Srbije ističu da bi donošenje novog zakona usporilo proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Da li je to tačno ili je to samo još jedan od izgovora?
– Usvajanje kvalitetnih izmena i dopuna postojećeg zakona može biti delotvorno rešenje, a u praksi se pokazalo i kao mnogo brže nego usvajanje potpuno novog teksta zakona. Inače, Srbija jeste dužna da svoje zakonodavstvo i u oblasti tajnosti podataka, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, uskladi sa EU standardima ukoliko želi da se priključi EU. Samo od nas samih zavisi koliko smo u stanju da na vreme usvojimo odgovarajuća normativna rešenja i da ih primenjujemo.
Nemaran odnos
Da li se Zakon o tajnosti podataka namerno ne primenjuje?
– Ovo je pitanje za Vladu koja pre svega mora da stvori normativne pretpostavke za primenu zakonskih rešenja. Ali, i ako nije u pitanju namera, svakako se odnos Vlade prema oblastima tajnosti podataka i zaštite podataka o ličnosti može okarakterisati kao nemaran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
