„Njima niko ništa ne može“: Nasilje u srpskim školama o kojem se najviše ćuti

Istraživači ukazuju da su oblici nasilja u obrazovnim ustanovama međusobno povezani – u školama sa izraženim vršnjačkim nasiljem češće su prisutni i drugi oblici konflikata, kao što je nasilje nastavnika nad učenicima ili roditelja nad zaposlenima.

Da se loši odnosi između pojedinih grupa unutar školskog kolektiva često prenose i na druge međugrupne relacije, ukazano je u velikom nacionalnom istraživanju „Nasilje u školama i dobrobit učenika u Srbiji“, čiji su rezultati nedavno objavljeni.

Istraživanje je sprovedeno tokom 2024. na reprezentativnom uzorku od blizu 5.200 učesnika – đaka, roditelja i zaposlenih iz 78 osnovnih i srednjih škola širom zemlje, u sklopu projekta „Prevencija vršnjačkog nasilja u školama“. Podstaknuto tragičnom pucnjavom u školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu u maju 2023. godine, ovo istraživanje je razvio Savet Evrope u saradnji sa Ministarstvom prosvete, a projekat je finansirala Nemačka.

O nasilnom ponašanju nastavnika prema njima učenici su prvo pitani u kontekstu dosadašnjeg školovanja.

Petina učenika koji su učestvovali u anketiranju kaže da je doživela neki oblik nasilja od strane nastavnika, najčešće u vidu verbalne agresije (18 odsto), a ređe fizičkog nasilja (tri odsto) ili digitalnog uznemiravanja (jedan procenat).

U poslednja tri meseca 11 odsto đaka je prijavilo da su doživeli vređanje ili ismevanje od nastavnika, dva odsto se požalilo na fizičko nasilje, a ukupno 12 procenata ukazuje na bar jedan od ova dva oblika.

Samo u petini škola koje su učestvovale u istraživanju nijedan učenik se nije žalio da je neki nastavnik bio nasilan prema njemu, a u 58 odsto škola nijedan učenik nije rekao da je bio nasilan prema nastavniku.

Pokazalo se da su nasilju od nastavnika izloženiji đaci iz velikih škola, kao i stariji učenici, a znatno češće su se na nasilje od nastavnika žalila deca slabije integrisana u školski kolektiv, s većim osećanjem nebezbednosti, izraženijim emocionalnim teškoćama, većim nezadovoljstvom životom, kao i deca s više negativnih posledica nakon trpljenja vršnjačkog nasilja.

Takođe, na nasilne nastavnike češće su se žalila deca koja su bila nasilna prema drugoj deci, ali i đaci koji su se žalili na nasilje vršnjaka prema njima. Svaki drugi učenik koji je bio nasilan prema nastavnicima, žalio se da je pretrpeo nastavničko nasilje.

Rezultati istraživanja svedoče da su roditelji manje svesni viktimizacije svog deteta od nastavnika. Od dece koja kažu da nisu doživela verbalno nasilje nastavnika u poslednja tri meseca, to kaže i 97 odsto roditelja. Ali od đaka koji kažu da su jednom ili više puta doživeli verbalno nasilje od strane nastavnika, čak 86 odsto njihovih roditelja navodi da deca to nisu doživela.

„Takođe, dok je, u uparenim upitnicima, dvanaestoro dece reklo da ih je nastavnik udario, za to je znao samo jedan roditelj. Više od polovine roditelja dece koja su pretrpela nasilje nastavnika kaže da nema nastavnika koji su grubi prema njegovom detetu i vređaju ga. Možemo iz toga pretpostaviti da dobar deo dece koja su doživela verbalno ili fizičko nasilje od nastavnika to ne saopštavaju svojim roditeljima. Moguće je da nisu želela da roditeljima saopšte ni razloge zbog kojih su nastavnici bili grubi prema njima. To sve sugeriše da nastavnici često koriste verbalno i fizičko nasilje u cilju disciplinovanja učenika,
ne znajući kako da na drugi način koriguju njihove postupke“, navodi se u izveštaju.

Autori navode da je i u ranijem istraživanju konstatovan visok procenat dece koja se žale na nasilje nastavnika.

„Tada smo pretpostavili, a i sada nam se to objašnjenje čini uverljivim, da deo nastavnika nasilno reaguje isprovociran postupcima učenika prema njemu i drugima, ali da u većini slučajeva nastavnici nasilje koriste kao način disciplinovanja učenika. Na rasprostranjenost slučajeva da nastavnici ispoljavaju nasilje prema učenicima ukazuje i nalaz iz Posebnog izveštaja (2023), gde je 30 odsto učenika izjavilo da se u njihovom odeljenju često ili povremeno dešavalo da neki nastavnik zlostavlja nekog učenika ili učenicu“, piše u izveštaju.

S druge strane, dva odsto učenika navodi da su vređali ili pretili nastavniku, a isto toliko i da su fizički napali nekog nastavnika.

Đaci koji su ispoljili nasilje prema nastavnicima češće su deca koja imaju teškoće u ponašanju i već su bila nasilna prema drugim učenicima.

Svaki četvrti učenik kaže da se desilo od početka školske godine da neki učenik iz njegovog odeljenja viče na nastavnika ili ga vređa. A pet odsto anketiranih tvrdi da se u istom periodu dešavalo da neko od učenika iz odeljenja fizički napadne nekog nastavnika.

U 21 odsto odeljenja nijedan učenik nije potvrdio da je bilo nasilja prema nastavnicima dok u šest odsto odeljenja više od dve trećine učenika kaže da se nešto tog tipa dogodilo u samom odeljenju.

„Moguće je da učenici svedoče o nečemu što se nije desilo tokom nastave, nečemu što su ostali zanemarili, nečemu vezanom za drugo odeljenje, ali je činjenica da ti događaji, ako su se desili, nisu imali veliku vidljivost za druge učenike“, navode autori istraživanja.

Oni ukazuju da je visok stepen nasilja đaka prema nastavnicima bio zabeležen i u ranijem istraživanju 2014. godine – tada je polovina starijih osnovnoškolaca rekla da su bar jednom tokom školske godine bili svedoci verbalnog nasilja prema nastavniku, a svaki deseti da je čak prisustvovao i fizičkom napadu.

Autori istraživaja ponudili su listu mogućih razloga zbog kojih su učenici nasilni prema nastavnicima i tražili su od đaka da označe onaj koji je po njihovom mišljenju najčešći. Dve trećine učenika je reklo da ne zna za takve slučajeve.

Kada je reč o ostalim đacima oni kažu da se većina incidenata desila zbog konfliktnog odnosa između učenika i nastavnika, pri čemu su u brojnim slučajevima, po njihovom mišljenju, nastavnici krivi za to.

Blisko tome je mišljenje da se radi o učenicima s problemima, koji ne mogu da se kontrolišu, pa samim tim treba bar delom imati razumevanja za takve njihove postupke. Manji broj slučajeva se odnosi na one gde su učenici želeli da ispolje svoju moć, da bi se pravili važni pred drugim učenicima i pokazali da im niko ništa ne može.