Novi pravosudni sistem do kraja godine

Ministarstvo pravde zaista ima velike ambicije za ovu godinu, jer smo svesni da je jedan od najvećih problema danas u našoj državi, što potvrđuju i nalazi Evropske unije, neefikasnost pravosuđa. Uklanjanje ove boljke jedan je od osnovnih preduslova za dalje evropske integracije Srbije. Zbog toga smo mi u Ministarstvu pravde pripremili 26 predloga zakona, među kojima su i najvažniji zakoni koji se tiču sistema funkcionisanja pravosuđa. Tu, pre svega, mislim na nove zakone o sudovima, sudijama, o advokaturi, o formiranju agencije za borbu protiv korupcije, pa sve do zakona o notarima. Želimo da tokom 2008. zaokružimo kompletan pravosudni sistem putem novih zakona – kaže u razgovoru za Danas Slobodan Homen, pomoćnik ministra pravde.

Stvaraju se uslovi za nove sudove

Novi suštinski zakoni podrazumevaju i formiranje kasacionog, apelacionog suda, kao i upravnih sudova.

– Ono što moramo da imamo u vidu jeste da formiranje novih sudova podrazumeva i određene materijalne pretpostavke, a to je postojanje adekvatnih zgrada. Ministarstvo pravde završava zgradu u Nemanjinoj 9, gde će se nalaziti svi viši sudovi, a paralelno s tim rade se još tri zgrade za apelacione sudove u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Verujem da ćemo do kraja godine imati i ispunjene materijalne preduslove za početak funkcionisanja apelacionih sudova – najavljuje Slobodan Homen.

Homen objašnjava da se, kada je reč o zakonu o notarima, odnosno javnim beležnicima, uvodi sistem koji ranije nije postojao. Na pitanje da li će biti priznavani vrlo skupi kursevi koji su se tokom prethodne dve godine održavali, posle čega su polaznici dobijali sertifikate za notare, Homen odgovara: „Što se nas kao države tiče biće uveden takozvani notarski ispit koji će biti sličan pravosudnom ispitu i biće veoma strog. Taj ispit će svaki budući kandidat za notara morati da položi. Oni koji su pohađali te kurseve, koji su se održavali na privatnim i državnim fakultetima, mogu ih smatrati olakšavajućom okolnošću, odnosno dodatnim obrazovanjem da bi lakše položili državni notarski ispit. Uostalom, na pravnim fakultetima organizuju se pripremni kursevi za polaganje pravosudnog ispita. Dakle, i njih koji su išli na kurseve za notare čeka zvanični državni ispit. Da li je neko završio kurs to je njegova privatna stvar, verovatno će mu biti lakše da položi, ali to se zvanično neće uzimati u obzir „.
Prema njegovim rečima namera Ministarstva pravde je da se svi zakoni koji stupe na snagu tokom ove godine implementiraju, odnosno da počnu da funkcionišu.
– Naša je namera da kompletno novi pravosudni sistem u Srbiji počne da funkcioniše od 1. januara 2009. godine – ističe Homen.
Na pitanje da li će ove godine doći na red reizbor sudija, Homen kaže da je to otvoreno pitanje na kojem u ovom trenutku u Ministarstvu ne insistiraju. Izbor sudija, način njihovog izbora, kao i njihovo napredovanje i kriterijumi za razrešavanje, biće regulisani novim zakonom o sudijama.
– Tek kada se usvoji novi zakon o sudijama, što je predviđeno za april, možemo da otvorimo eventualno pitanje reizbora sudija. Strah sudija oko reizbora neosnovan je zbog toga što je zakon o sudijama koji priprema Ministarstvo pravde potpuno usaglašen s pravnim tekovinama EU i taj je zakon trenutno na ekspertizi u Savetu Evrope. On jasno određuje kriterijume i merila za izbor, razrešavanje i napredovanje sudija. To će biti evropska norma u skladu sa evropskim standardima, tako da će sudije koji ispunjavaju te kriterijume moći da obavljaju sudijsku dužnost. Predlog zakona dostavili smo i Društvu sudija Srbija. U februaru će biti organizovano nekoliko javnih rasprava na ovu temu. Tek kada utvrdimo jasne kriterijume za izbor sudija možemo da pričamo o eventualnom reizboru – ocenjuje Homen.
Naš sagovornik najavljuje da će Ministarstvo pravde, u skladu sa svojom nadležnošću, i dalje pokretati inicijative da se utvrdi da li je neki sudija prekršio zakon.
– Za sve ostalo su nadležni Veliko personalno veće i Visoki savet sudstva. Naša je namera da u novim zakonima utvrdimo apsolutnu nadležnost i nezavisnost sudova, ali biće i novih momenata kao što je finansijska nezavisnost sudstva. Planiramo da od 1. januara 2009. Visoki savet sudstva bude zadužen za kompletno finansiranje pravosudnog sistema, što je tekovina EU. Naravno, kako će se postupati sa sudijama koji su prekršili zakon, to jest da li će biti razrešeni, zavisi od ljudi koji budu činili savet. Nažalost, u prethodnih sedam godina nije postojala efikasnost samih pravosudnih organa i nije došlo do razrešenja sudija. Zbog toga donošenjem novih zakona, uz opšti konsenzus, možemo doći do pravih merila, gde bi se utvrdila odgovornost sudije. Ne bi se pri tome stalo na utvrđivanju odgovornosti, već bi se izricale i određene disciplinske mere, kao što su smanjenje plate i drugo – ističe Homen.
On objašnjava da je izvršilac budžeta za ovu godinu Ministarstvo pravde, a da će od 2009. to biti sami pravosudni organi, odnosno Visoki savet sudstva. Planirani budžet pravosudnih organa za ovu godinu je 22,6 milijardi dinara.
On ističe da je, kada je reč o zatvorskim ustanovama, situacija u materijalnom smislu „veoma kritična“. Homen navodi podatak da je 2003. bilo 6.500 zatvorenika, a danas ih ima 9.300 i da je najveći problem smeštajni kapacitet.
– Naši današnji kapaciteti prema standardima EU odgovaraju upravo za tih 6.500 zatvorenika. Zbog toga Ministarstvo pravde trenutno učestvuje u izgradnji četiri nova zatvora, a planiramo da do 2011. potpuno izgradimo dovoljan broj zatvora, kako bi se postigli ovi evropski standardi – zaključuje Homen.