Novi Sad na ivici građanskog rata i metak zbog kojeg je mogao i zvanično da počne

Međutim, ovaj put Novosađani nisu pazili da ne gaze travu.

Odazvao se Novi Sad pozivu studenata da se izađe na ulice. Masa ljudi se okupila oko 20 časova ispred studentskog kampusa i krenula u koloni ka Stražilovskoj, gde se nalaze prostorije SNS-a.

Čim su se građani približili prostorijama, zasuti su raketama vatrometa i topovskim udarima od strane lica koja neodoljivo podsećaju na huligane sa stadiona, a koje ćemo u daljem tekstu nazivati pristalicama SNS-a.

Policije nije bilo nigde, pa je odmah došlo do sukoba građana i onih koji podržavaju vladajuću stranku.

Scene su izgledale nadrealno i bilo je veoma opasno naći se u tom trenutku u Stražilovskoj, ali u odnosu na sve ono što će se kasnije dešavati ispred prostorija SNS-a na Bulevaru Oslobođenja, ovo je izgledalo kao dečja igra.

Kao po komandi, pristalice SNS-a su se povukle u prostorije, a masa je krenula dalje ka Bulevaru Oslobođenja i prostorijama SNS-a, u koje je već bio stigao i predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević.

Na nekih stotinak metara od stranačkih prostorija bio je postavljen kordon Žandarmerije, koji je trebalo da zaustavi demonstrante da nastave dalje. Međutim, kordon je bio malobrojan i „redak“, pa građani nisu mnogo pregovarali sa žandarima. Posle par minuta, masa je samo jurnula kroz kordon, a žandari su ostali nemoćni pred naletom tolikog naroda. Trčali su i žandari zajedno sa demonstrantima ka prostorijama SNS-a i nekako su uspeli da se vrate u formaciju, napravivši polukrug oko prostorija, te su građani ostali prekoputa.

Ispred prostorija nalazilo se pedesetak maskiranih ljudi u crnom, i svi do jednog su u rukama držali dugačke palice i metalne šipke.

Ponovo vatromet, ali ne onaj slavljenički, već „u meso“. Plotun je trajao nekoliko minuta, ljudi su se sakrivali iza automobila i kontejnera. Mnogi su bili pogođeni, a rane koje pravi ta raketica su mešavina opekotine i razderotine. Pored vatrometa, na građane su bacani topovski udari, koji bukvalno izbijaju grumenje zemlje od detonacije. Zatim su krenule kamenice i flaše. Koliko su građani trpeli napad, toliko ni policija nije bila pošteđena kao kolateralna šteta.

Nadrealna je bila slika kako policajci stoje kao statue dok je sve to trajalo.

Kada su se lica ispred prostorija ispucala, bes građana je došao do usijanja, pa su počeli da uzvraćaju kamenicama i flašama.

Rat uživo

Za razliku od mnogobrojnih protesta do sada, pa i onih na kojima je dolazilo do eskalacije sukoba, ovaj put su građani bili organizovani i rešeni da po svaku cenu uzvrate grupi preko puta.

Ljudi su počeli da navlače maske, marame i majice preko glave i da se naoružavaju čime stignu—uglavnom letvama koje su nalazili na ulici ili ih odvaljivali sa klupa. Neki su sa sobom već poneli palice.

U tom trenutku pojavili su se i ratni veterani, koji su stali ispred kordona u prve redove.

U redovima demonstranata počinje da se šuška o tome kako bi se moglo prići prostorijama, da li da se probija kordon ili da se proba okolo, na zadnji ulaz prostorija.

Nešto posle 23 časa, na samom obodu protesta odjednom počinje komešanje i okupljanje mase.

Razlog tome je što su demonstranti uočili grupu od tridesetak maskiranih ljudi sa palicama, kako iz pravca porodilišta idu ka zadnjem ulazu u stranku, ispred kojeg je velika travnata površina koja zauzima prostor do sledeće zgrade preko puta.

U tom trenutku kreće takva eskalacija nasilja kakvu Novi Sad ne pamti i koja je podsećala na tuče dve navijačke grupe, samo mnogo gore.

Oko stotinak demonstranata je krenulo u juriš na tu grupu muškaraca, koji su se razbežali po travnatoj površini gde je bio potpuni mrak, a zatim ta grupa u bežanju počinje da ispaljuje salvu pirotehničkih raketa i topovskih udara, te su demonstranti stali u zaklone.

Počele su da lete i baklje, pa je ceo taj kvart zbog tamno-narandžastog svetla baklji izgledao kao grotlo pakla.

Međutim, kada je grupa maskiranih ispalila sav arsenal, krenuo je ponovo juriš na njih.

Većina se razbežala, a tek nekolicina je krenula da beži na zadnji ulaz stranačkih prostorija.

Metak

Na ulazu je ostalo nekoliko muškaraca, od kojih većina nije imala maske. Demonstranti su ih brzo opkolili i počeli su silovito i brutalno da ih tuku rukama, nogama i motkama.

U jednom trenutku, čovek krvave glave se sklanja od ulaza zaklonjen balističkom torbom, sa pištoljem u ruci podignutim u vis.

Odjeknuo je pucanj i masa je u stampedu počela da beži, vičući: „Pucaju iz pištolja, imaju pištolj!“

Ko zna kako bi se završilo da se odnekud nije pojavio vod žandarmerije, koji je stao u kordon i preprečio put do ulaza. Tek nakon 15 minuta se pročulo da je pucao pripadnik Vojske.

Ko zna šta bi bilo i kako bi ova reportaža izgledala da je metak pogodio i usmrtio nekoga. Odgovor možemo da naslutimo.

Tenzije nakon toga nisu splasle—naprotiv, samo su rasle i atmosfera je počela da poprima izgled uličnih građanskih obračuna kakve su mogle da se vide u Ukrajini na Majdanu.

Demoliranje kola bez tablica

Sa potpuno druge bočne strane, u odnosu na onu gde je došlo do prvog sukoba, opet se stvorila gužva.

Maskirani muškarci počeli su opet da se grupišu ispred zadnjeg ulaza u stranačke prostorije. Dolazili su u manjim grupicama iz pravca ulice Branimira Čosića, koja je paralelna sa Bulevarom Oslobođenja, preko velikog parkinga.

Ubrzo se skupilo stotinjak demonstranata, koji su se kroz mrak, u dve razdvojene grupe, probijali do pristalica SNS-a.

Sa obe strane se kroz mrak moglo čuti prepucavanje ko sme kod koga da dođe. Opet je krenuo juriš demonstranata, neko je bacio baklju, pa je prostor iza prostorija SNS-a opet bio osvetljen.

Ponovo je krenuo sinhronizovan juriš, lica ispred prostorija su se povukla unutra, a na travnatu površinu je izašao kordon policije.

Neko od demonstranata je u povratku na početnu poziciju, na velikom parkingu, uočio pet-šest automobila bez tablica ili sa prelepljenim tablicama. Pošto se preko dana u medijima pojavila fotografija kolone istih tih vozila na Mostu Slobode, nije bilo teško sabrati dva i dva.

Neko iz mase je rekao: „To su ona kola sa mosta, to su kola čacija.“ Bilo je dovoljno što je jedan od demonstranata rekao: „Lupaj“, i za pet minuta načinjena je totalna šteta na automobilima.

Svako vozilo je bilo puno palica, boksera i biber-sprejeva, a u jednom su demonstranti pronašli i vojni nož. U gepeku jednog od razlupanih automobila, demonstranti su našli sportsku torbu punu baklji, vatrometa i topovskih udara.

„Ratni plen“ su demonstranti razdelili među sobom i upotrebili ga protiv onih koji su to doneli sa sobom.

Na samom bulevaru, gde je glavni ulaz, narod je polako počeo da se osipa, jer je već bio jedan sat iza ponoći.

Policija je konačno mogla brojčano da parira demonstrantima, pa je počela sa pregrupisanjem snaga.

Nakon 15 minuta usledio je silovit juriš interventne jedinice iz pravca zadnjeg ulaza prostorija SNS-a. Demonstranti su pod naletom policije potisnuti na bulevar. Ipak, policija nije izašla na bulevar, već je ostala na uskom prostoru između dve zgrade. Masa je počela da zasipa policiju kamenicama, a zatim krenula u kontra juriš, koji je samo na kratko naterao policiju na povlačenje, ali im je ubrzo pristiglo pojačanje, pa su potisnuli masu ponovo na bulevar, a i policija je konačno izbila na bulevar, gde se spojila u jedan kordon koji je poprečio bulevar.

To je ujedno bio trenutak kada je policija uspela nekako da povrati kontrolu nad haosom i počela polako da potiskuje masu duž bulevara ka ulici Novosadskog sajma.

Koliki je saldo razbijenih glava, opekotina od vatrometa, posekotina od flaša i masnica od palica, još uvek se ne zna, ali broj sigurno nije mali. Hitna pomoć je tokom večeri sa više vozila intervenisala i odvozila demonstrante, uglavnom razbijenih glava i sa opekotinama od pirotehnike.

Novi Sad je ranjeni grad još od pada nadstrešnice, a nakon sinoćnih dešavanja na tu ranu je dosuta so.

Razbijene glave će zarasti, materijalna šteta će se nadoknaditi, ali ovolika mržnja koja je stvorena će teško nestati, i ako se promeni vlast.

Balašević bi rekao: „Samo da rata ne bude“, ali to u ovom trenutku, nažalost, zvuči kao kliše.