Novi svetski poredak trebalo bi da bude svetski poredak razumnosti

Jozef Racinger – Benedikt XVI: Evropa – Njeni temelji danas i sutra (11)

Sadašnji papa Benedikt XVI zasigurno spada u najznačajnije teologe današnjice. U knjizi čije delove uz ljubaznost beogradskog izdavača „Novoli“ objavljujemo u feljtonu, autor se otvoreno suočava s ključnim pitanjima evropskog identiteta: Kako je nastala Evropa i koje su njene granice, šta su temelji evropskog identiteta? Ko ima pravo da se naziva Evropejcem i uđe u novu Evropu? Na osnovu tih pitanja on ističe značenje upornog naglašavanja duhovnih korena Evrope i moralnog temelja politike EU.

Marksizam je, naprotiv, uneo korenitu promenu: sadašnji svet je proizvod evolucije bez ikakve svoje razumnosti. Razumni svet čovekov mora proizići iz grube i nerazumne materije. Ova predstava – ujedinjena sa Hegelovom filozofijom istorije, sa liberalnom dogmom napretka i s njegovim društveno-ekonomskim tumačenjem – dovela je do iščekivanja besklasnog društva koje se u istorijskom napretku trebalo pojaviti kao konačan plod klasne borbe i time je na kraju postalo jedina normativna moralna ideja: dobro je ono što služi dolasku toga stanja sreće, loše je ono što se tome suprotstavlja. Danas smo u drugom prosvetiteljstvu, koje ne samo da je iza sebe ostavilo Deus sive natura, nego je i marksističku ideologiju nade razotkrilo kao nerazumnu i na njeno mesto postavilo razuman cilj budućnosti koji se naziva novi svetski poredak i koji je postao najvažnija etička norma. Novi svetski poredak, međutim, s marksizmom nastavlja da deli evolucionističku ideju sveta koji je izgrađen na nerazumnoj osnovi njegovih unutrašnjih pravila, stoga – za razliku od antičkog shvatanja ideje prirode – ne može u sebi nositi nikakav etički iskaz. Pokušaj da se iz pravila igre evolucije izvedu i pravila igre za ljudsko postojanje, dakle neka vrsta etike, vrlo je raširen, ali je neuverljiv. Sve je više glasova filozofa, kao što su Singer, Rorti, Sloterdijk, koji nam kažu da čovek danas ima pravo i dužnost da izgradi novi svet na razumnim temeljima. Novi svetski poredak, o čijoj potrebi se ne sme ni raspravljati, trebalo bi da bude svetski poredak razumnosti. U tome se svi slažu. Ali šta je razumno? Merilo razumnosti uzima se isključivo iz iskustva tehničke proizvodnje na naučnim temeljima. Razumnost je usmerena na funkcionalnost, efikasnost i sve kvalitetniji život. Korišćenje prirode koje je sa tim povezano, postaje sve veći problem zbog pogubnih uticaja na okolinu koji postaju sve dramatičniji. U međuvremenu sa daleko većim negativnim posledicama napreduje manipulacija čoveka od sebe samog. Ono što je predviđao Haksli postaje stvarnost: ljudsko biće ne mora više da bude rođeno na nerazuman način, nego proizvedeno na razuman. Ipak, čovekom kao proizvodom raspolaže čovek. U pokušaju planiranja i proizvođenja savršenog čoveka, nesavršeni primerci se uklanjaju sa puta. Trpljenje mora da nestane, život mora da bude samo prijatan. Takvi radikalni stavovi još uvek su usamljeni, u najvećoj meri ublaženi, ali se sve više potvrđuje načelo ponašanja po kojem je čoveku dozvoljeno da učini sve što može da učini. Mogućnost postaje kriterijum koji je sam sebi dovoljan. U svetu u kome se razmišlja na evolucionistički način, očigledno je da ne mogu postojati apsolutne vrednosti, ono što je uvek loše i ono što je uvek dobro, nego procenjivanje dobra predstavlja jedini put za razlikovanje moralnih normi. To, međutim, znači da najuzvišeniji ciljevi, na primer moguće ozdravljenje od bolesti, opravdavaju i korišćenje čoveka, dovoljno je da se očekivano dobro prikaže dovoljno velikim.

Ipak, tako se rađaju nova ugnjetavanja i rađa se nova vladajuća klasa. Na kraju, o sudbini drugih ljudi odlučuju oni koji raspolažu naučnim moćima i oni koji upravljaju sredstvima.

Nastavlja se