Saveti nacionalnih zajednica u Srbiji uputili su zajedničko upozorenje Vladi da se skoro već usvojenim Predlogom zakona o ustavnom sudu dovode u pitanje neka već stečena prava manjina, koja su postojala u ranijem zakonu, a koja postoje i u Ustavu.
Reč je o tome da postojeći manjinski zakon ima odredbu koja savetima nacionalnih manjina daje mogućnost da ulažu ustavnu žalbu, odnosno žalbu Ustavnom sudu u slučajevima kada su povređena neka od ustavnih prava bilo kog pripadnika nacionalne manjine.
Saveti nacionalnih zajednica u Srbiji uputili su zajedničko upozorenje Vladi da se skoro već usvojenim Predlogom zakona o ustavnom sudu dovode u pitanje neka već stečena prava manjina, koja su postojala u ranijem zakonu, a koja postoje i u Ustavu.
Reč je o tome da postojeći manjinski zakon ima odredbu koja savetima nacionalnih manjina daje mogućnost da ulažu ustavnu žalbu, odnosno žalbu Ustavnom sudu u slučajevima kada su povređena neka od ustavnih prava bilo kog pripadnika nacionalne manjine. Novi predlog Zakona o ustavnom sudu međutim ne sadrži takvu odredbu, iako je donedavno važeći koji se odnosio na Savezni ustavni sud imao takvu odredbu, pa se novim rešenjem u stvari to stečeno pravo praktično ukida.
– S obzirom da se postojeći manjinski zakon ne menja, dok se ustavni sud promenio, to jest sada je to Ustavni sud Srbije, nastala je pravna praznina, kaže Joža Laslo, predsednik Nacionalnog saveta vojvođanskih Mađara i koordinator zajedničkog saveta nacionalnih manjina. Mislim da je to problematično i načelno i praktično. Sada važeći Ustav usvojen prošle godine sadrži odredbu koja ne dozvoljava smanjivanje postignutih manjinskih prava, što se praktično događa sa novim predlogom zakona o Ustavnom sudu kroz ukidanje pomenute mogućnosti ustavne žalbe za nacionalne savete. Zbog toga mislim da ovakava manjkavost u tom zakonskom predlogu donosi i pitanje ustavnosti tog zakona. U konsultaciji sa većinom predsednika nacionalnih saveta uputili smo apel Vladi Republike Srbije da prihvati amandmane koji to regulišu, a koje su podneli poslanici SVM u Narodnoj skupštini. Međutim, koliko mi je poznato, do zaključenja rasprave Vlada nije prihvatila te amandmane, što je za nas poražavajuće saznanje, jer mislim da između manjinskih zajednica i izvršnih vlasti povodom ovakvih suštinskih pitanja ne bi smelo da bude razmimoilaženja. Ministar pravde je u toku rasprave mogao da prihvati taj amandman, ali nije, i sada sve zavisi od glasanja poslanika. Postoji doduše mogućnost i da poslanici taj amandman prihvate, ali iskustvo u tome nije ohrabrujuće, kaže Joža Laslo.
Ministar pravde je povodom ovog amandmana dao obrazloženje da se radi o individualnom pravu, što znači da samo pojedinac ima pravo da podnese ustavnu žalbu, te da se zato to pravo ne priznaje nacionalnim savetima. Joža Laslo napominje da to nije dovoljno precizno objašnjenje, jer ovaj predlog zakona takođe predviđa da i državni organi čija je osnovna uloga da paze na zaštitu ljudskih i manjiskih prava mogu da podnose žalbu, što će reći da ova mogućnost u tom pogledu i te kako pripada i organima, a ne samo pojedincima i fizičkim licima.
– Mi možemo dalje, ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, osporavati ustavnost takvih odredaba, odnosno pozvati se na kršenje člana 20. Ustava koji govori o nemogućnosti smanjivanja već postojećeg nivoa ljudskih i manjinskih prava, ali to možemo uraditi pred tim ustavnim sudom, što je svojevrstan apsurd, navodi Joža Laslo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
