U jeku pandemije, govoreći o epidemiologu Zoranu Radovanoviću, mlada doktorka u privatnoj prepisci napisala je samo „Profesor“, namerno upotrebivši veliko P.
Na taj način želela je da kaže da Zoran Radovanović nije profesor samo po naučnom zvanju već i zbog načina na koji shvata i nosi odgovornost koju mu stečeno znanje daje, a što ponovo pokazuje u upravo objavljenoj knjizi „Kovid 19 – pandemija između nauke i politike“, u izdanju izdavačke kuće Heliks.
Strpljivo, uporno, koristeći jednostavan jezik i lako razumljive analogije profesor Radovanović nastavlja da razvejava zablude i objašnjava osnovne naučne istine o kovidu 19. Sam u predgovoru kaže da je knjiga namenjena „obrazovanim laicima“ te da je nastala iz potrebe da se sistematizuju stečena znanja.
Autor navodi i da „nema iluziju da time mnogo postiže, ali bar umiruje svoju pedagošku, pretenciozno je reći prosvetiteljsku savest“.
Knjiga je podeljena u 12 poglavlja, i mogla bi se popularno nazvati i „Sve o pandemiji od A do Š“.
Od početaka pandemije preko osnovnih odlika virusa, a posebno kovida 19, prenošenja, suzbijanja i lečenja do načina na koji se Srbija borila sa najvećom javnozdravstvenom pretnjom od španske groznice, te važnosti vakcinacije, autor objašnjava sve one pojmove koji su ušli u svakodnevni govor i koji se mogu čuti i u redu u samoposluzi i u redu u kovid ambulanti (virulencija, mortalitet, letalitet, incidencija, humoralni i celularni imunitet, senzitivnost i specifičnost testova…).
U vreme kada je ceo svet, suočen sa novim izazovima, rešio da namerno zaboravi na kovid, nameće se pitanje – šta će „obrazovnim laicima“ ova knjiga.
Na kraju krajeva i sam autor kaže da je po svoj prilici najgore prošlo (mada se ne može ni isključiti do kraja pojava neke nove varijante korona virusa koja bi bila daleko opasnija).
Činjenica je međutim da ljudi i dalje obolevaju i da će obolevati, pa je dobro podsetiti se ili naučiti osnovne stvari koje svakome mogu da pomognu da se sačuva – kako se kovid primarno prenosi, kakvu ulogu igraju asimptomatski slučajevi u širenju virusa, postoji li nivo antitela koji garantuje zaštitu.
Takođe, pandemija je iza sebe ostavila i ostavlja značajne posledice čije se razmere tek naslućuju u vidu velikog broja obolelih od dugog kovida.
Dugi kovid, piše Radovanović, može nastupiti i posle blago klinički ispoljenog oblika bolesti, a svaka nova infekcija povećava rizik od dugog kovida.
I tu se dolazi opet do značaja vakcinacije za koju autor ne štedi prostor dajući detaljan pregled vakcina koje su davane u Srbiji ali i osvrćući se na novu generaciju vakcina i njihovu efikasnost protiv novih sojeva.
Poslednja knjiga profesora Radovanovića u izvesnoj meri prevazilazi svoju osnovnu temu i širi se dalje pokazujući kako u kriznim vremenima narastaju prevaranti raznih profila, koji, koristeći strah, seju poluistine ili laži da bi zaradili. I sa njima se profesor razračunava duhovito predočavajući čitaocu kako su „podizanje imuniteta“ i „detoksikacija organizma“ moderni izrazi sa kojima priroda nema ništa.
Knjigu zatvara poglavlje „Borba protiv kovida u Srbiji“, u kome autor podseća na činjenice: krivotvorenje podataka o obolelima i preminulima, stručne greške, uplitanje vlasti i dominaciju politike nad stručnošću, ignorisanje preporuka relevantnih međunarodnih organizacija…
Taksativno obrazlažući svaki pojedinačno autor navodi 40 propusta, čiji je krajnji rezultat da se Srbija po procentu žrtava kovida 19 našla u vrhu neslavne svetske liste.
„Takve greške se ne praštaju. Jedne od najblažih mera u Evropi imale su za posledicu (skoro) najveću smrtnost u svetu“, piše Radovanović, postavljajući Srbiju tamo gde je od početka bila – „između nauke i politike“.
Nije tu Srbija bila mimo sveta, ali autor ne skreće pogled ka drugima već gleda u svoje dvorište.
„U ovoj pandemiji umro mi je od kovida 19 rođak, hranilac porodice u punoj snazi. Ni on, ni njegovi ukućani nisu bili vakcinisani. Posle sahrane, njegova majka i supruga su prkosno rekle: ‘E, tek sada nećemo da se vakcinišemo!?’ Kome i zašto u inat? Znam da su čestiti, vredni i, u svemu ostalom, razumni ljudi. Kako je pevao Oskar Davičo, ‘Srbija je velika tajna’. Jedino bi u ovom slučaju poruka mogla da se uopšti: ceo svet je velika i nedokučiva tajna. Za mlade ambiciozne ljude, ne samo lekare, to je idealno polje za istraživanja.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
