Obnova godine ubuduće samo na trošak studenta

Novi način finansiranja državnih univerziteta predviđa finansiranje studijskih programa, na osnovu čega će se regulisati i cena školovanja. U zavisnosti od toga koliko košta studijski program utvrđivaće se koliko novca daje država, koliko procenata učestvuje student, a koliko fakultet mora sam da zaradi. Fakulteti i univerziteti moraju da naprave računicu šta se nudi studijskim programom, a posle toga koliko to košta. Studenti će tačno znati šta dobijaju za novac koji daju za određeni program studija – objasnio je za Danas Slavko Karavidić, pomoćnik za finansije ministra prosvete.

Visoki troškovi stomatologije i medicine

– Država je za petogodišnje studije Elektrotehničkog fakulteta jednog budžetskog studenta prosečno davala oko 6.000 evra. To nije realna cena. Siromašnim fakultetima država je plaćala materijalne troškove, a što ste bogatiji to vam manje daju – kaže rektor Branko Kovačević. Prema njegovoj proceni visoki su troškovi studija budžetskih studenata stomatologije, medicine, hemije i svih za čiju je obuku potreban laboratorijski i eksperimentalni rad.

Karavidić kaže da je budžetski student Univerziteta u Beogradu državu koštao u proseku 110.000 dinara. Toliko su fakulteti prosečno dobijali za troškove organizovanja studija jednog studenta. U tu cenu uračunati su svi troškovi, od materijalnih, kakvi su struja voda, telefon, pa do zarade zaposlenih.
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu i doskorašnji dekan Elektrotehničkog fakulteta, za Danas kaže da su fakulteti ranije dobijali novac prema broju upisanih studenata, laboratorijskih službi, broju grupa za predavanje ili vežbanje.
– Finansiranjem studijskih programa naći će se prava računica i utvrdiće se realni troškovi. Država će plaćati ono što se na fakultetima radi. Studijski program nije usko stručna oblast za koju se student obučava. To je multidisciplinarna stvar, nastavu izvode ljudi s raznih smerova i katedri, ili čak s različitih fakulteta. Ako program ne prođe akreditaciju, fakultet ne dobija novac za njega. Programi moraju da budu kvalitetni jer će student biti zainteresovan samo ako će znanje moći da komercijalizuje. Rad na studijskim programima zahteva drugačije ponašanje i nastavnika i studenata. Sada student mora da ide godinu za godinom. Ko ne položi sve ispite više nije stipendista, gubi pravo na besplatno školovanje, dom, kredit i silne benificije. Neuspeh studenta je i neuspeh nastavnika. Ako ima lošu prolaznost i rad nastavnici će dobijati otkaze – kaže Kovačević.
Beogradski prorektor za finansije Branko Medojević, posle nedavnog razgovora predstavnika Ministarstva prosvete i Univerziteta rekao je da se pitanje smanjenja školarine postavlja u ime 20 odsto studenata koji ne uče.
– Oko 80 odsto studenata, koji studije upišu kao samofinansirajući, prelazi na budžet. Školovanje plaćaju samo oni koji nisu radili i borili se da iskoriste mogućnost prelaska na studije o trošku države – rekao je Medojević.
Rektori i predstavnici Ministarstva saglasni su da studiranje ne može biti besplatno i podsetili da novi sistem studija ne dozvoljava obnovu godine, posle koje je student ponovo na budžetu, što je dosad bilo moguće.