Obraz Radovana Karadžića

Građani Beograda i drugih gradova Srbije nisu se potresli zbog hapšenja bivšeg političkog vođe bosanskih Srba. U noći hapšenja, svega njih pedesetak pojavilo se na beogradskom Trgu Republike i kod zgrade Specijalnog suda, ali su se prilično brzo i razišli, nakon što je nekolicinu najagresivnijih policija otpremila u „marice“. Nešto masovnije okupljanje, bilo ih je oko 150, takođe kod spomenika knezu Mihailu odigralo se u utorak po podne. Demolirali su bašte par kafića, polomili nekoliko skulptura postavljenih povodom Belefa, ali sve se ubrzo završilo – efikasnom akcijom pripadnika MUP-a. Incidenata je bilo i juče.

Osnivač poginuo 2001.

Obraz je nastao 1995. godine. Tim imenom je nazvan časopis, iz koga se kasnije razvio politički pokret. Jedan članak u magazinu Obraz napisao je i Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a. Osnivač pokreta je Nebojša M. Krstić, iz Niša, u to vreme saradnik Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. U noći između 3. i 4.decembra 2001. poginuo je u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Niš-Leskovac.

Najbrojniji u ovim događajima bili su pripadnici Otačastvenog pokreta Obraz, koji je u saopštenju za javnost poručio da je Karadžićevo hapšenje „veleizdaja“. Na čelu sa svojim glavnim sekretarom Mladenom Obradovićem, aktivisti ove grupacije nisu se krili, nosili su zastave i druga znamenja. Mnogo njih je na sebi imalo maskirne majice, pantalone i šorceve, a da prate trendove na svetskoj ultradesničarskoj sceni pokazali su tako što je nekoliko njih nosilo crne dukseve sa kapuljačama iste boje. Stručnjaci najčešće svrstavaju Obraz u klerofašističke organizacije.
Široj javnost Obraz je bio nepoznat sve do 30.juna 2001. kada su njegovi aktivisti zajedno s navijačima fudbalskih klubova fizičkim nasrtajima sprečili održavanje gej parade u Beogradu. Na internet sajtu ovog pokreta, u odeljku „Načela“, u „srbske neprijatelje“ ubrajaju se „cionisti“, „ustaše“, „muslimanski ekstremisti“, „šiptarski teroristi“, „lažni mirotvorci“, „partijaši“, „sektaši“, „perverznjaci“, „narkomani“ i „kriminalci“. Iako tvrde da se ideološki razlikuju od neonacistički orijentisanog Nacionalnog stroja, aktivisti Obraza ipak su došli u Novi Sad 10.oktobra 2007. da se solidarišu sa učesnicima zabranjenog „Srpskog marša“. Obrazovci su bili među najaktivnijim učesnicima nasilnih demonstracija februara 2008. u Beogradu, posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Učestvovali su u napadima na ambasade i sukobima s policijom.
Duhovni uzor Obraza je vladika Nikolaj Velimirović, koga je Srpska pravoslavna crkva proglasila za sveca, iako liberalni stručnjaci naglašavaju njegove antisemitske stavove. Poznavaoci ekstremne desnice tvrde da su na političke stavove Obraza uticale i ideje Dimitrija Ljotića i njegovog pokreta Zbor, iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Otuda potiče izrazita netrpeljivost obrazovaca prema parlamentarnoj demokratiji i naklonost prema staleškoj monarhiji i pravoslavnom misticizmu.
Ideološki koreni Obraza i svih organizacija sličnog profila mogu se naći u učenju Šarla Morasa. On je krajem 19. veka osnovao monarhističku organizaciju Francusku akciju, koju je priznati poznavalac fašizma Ernst Nolte, uz Musolinijevu Nacionalnu fašističku partiju i Hitlerovu Nacional-socijalističku nemačku radničku partiju, svrstao u prototip fašizma u svojoj epohi. Na međunarodnom planu Obraz sarađuje sa hrišćanskim ultradesničarskim formacijama koje podržavaju politiku takozvanog „trećeg puta“, što znači „ni kapitalizam ni komunizam“, kao što su rumunska Noua Dreapta, slovačka Slovenska Pospolitost, francuska Renouveau Francais, italijanska Forza Nuova, španska La Falange i poljska Narodove Odrodzenie.