Od 1. januara počelo e-Bolovanje, gužve u APR-u pred praznike

„Polazeći od podatka da je dnevni prosek primljenih zahteva preko šaltera Agencije za privredne registre u Brankovoj ulici 25 (sedište Agencije u Beogradu) oko 500 zahteva, a da je ovih dana broj primljenih zahteva povećan i do 700, moglo bi se zaključiti da je povećan broj korisnika usluga Agencije. To je, međutim, uobičajena praksa koja se ponavlja krajem svake kalendarske godine i koja je skopčana sa potrebama poslovanja“, navodi Gabrijela Petković Jovanović PR Agencije za privredne registre.

Ona dodaje da među registracionim zahtevima bilo i onih koji su povezani sa eBolovanjem.

„Reč je o prijavama za registraciju podatka o adresi za prijem elektronske pošte, koju podnosi jedan broj preduzetnika, privrednih društava i ostalih pravnih lica (udruženja, fondacije, zadužbine, sportska udruženja), koji do sada nisu registrovali adresu za prijem elektronske pošte, a koja im je neophodna za prijavljivanje pravnog lica na Portal eUprave, radi pristupanja usluzi elektronske uprave „eBolovanje – Poslovadac““, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima v.d. direktora Unije poslodavaca Srbije Svetlane Budimčević, sistem „eBolovanje-Poslodavac“ donosi potpunu digitalizaciju postupka ostvarivanja prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno, bolovanje.

„Poslodavci više neće zavisiti od zaposlenih koji dostavljaju papirne doznake. Sve potvrde, izveštaji i obračuni biće dostupni direktno preko zvaničnog portala“, navodi Budimčević za Insajder.

Drugim rečima – izgovori za kašnjenja i „izgubljene papire“ više ne postoje.

Jedinstveno softversko rešenje „eBolovanje – Poslodavac“, koje je zvanično počelo od juče da se primenjuje u Srbiji, trebalo bi da omogući bržu, pouzdaniju i digitalizovanu razmenu podataka između izabranih lekara, poslodavaca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Kako su nadležni isticali, cilj je da se uvođenjem ovog sistema ukine papirna dokumentacija, pojednostavi administracija i obezbedi efikasnije i transparentno vođenje postupka bolovanja.

Veb portalom „eBolovanje – Poslodavac“ upravlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, a u delu integracije i razmene podataka između sistema sarađuje sa Ministarstvom zdravlja i RFZO, u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Poslodavci će na portalu moći da pristupe svim relevantnim dokumentima i uslugama, uključujući prijem, pregled i preuzimanje potvrda i doznaka, kao i podataka o bolovanjima, podnositi zahteve za obračun naknade zarade i prigovore.

Detaljnije o tome kako da se poslodavci registruju za eBolovanje pogledajte na linku OVDE.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović nedavno je izjavio da će poslodavci već od 1. januara na svom nalogu na portalu elektronske uprave moći da vide elektronske doznake koje će dolaziti iz zdravstvenog sistema u skladu sa zakonom eBolovanje – Poslodavac. Tada je i naglasio da je bitno da svi poslodavci otvore nalog na portalu elektronske uprave, kao i da odrede administratore u svojim institucijama i firmama koji će dalje upravljati nalogom koji se tiče eBolovanja.

Prema rečima direktorke Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Srbije Jelena Bojović osnovni cilj donošenja zakona je i bio da se prevaziđe problem koji su imali pacijenti koji su bolesni morali nekoliko puta da odlaze kod poslodavca kako bi dostavili potvrde i doznake, drugi razlog jeste sama korist poslodavaca, a treći saradnja bolja komunikacija sa RFZO i Ministarstvom zdravlja. Da bi se omogućila ova komunikacija donet je Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja eBolovanje – Poslodavac.

„Poslodavci su u ovo krenuli pre svega zato što su morali da čekaju da njihovi zaposleni dostave doznake i potvrde i vrlo često nisu mogli da organizuju sopstveni posao. Reč je o više od 1,5 miliona bolovanja koja se godišnje otvore, od čega je 150.000 na teret RFZO“, istakla je Bojovićeva, na onlajn info danu, događaju posvećenom ključnim aspektima sistema eBolovanje – Poslodavac.

Ona je navela da je postupak naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koštao privredu između 750 miliona i 1,8 milijarde dinara.

Projekat digitalizacije zdravstvenog sistema sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa RZFO i Kancelarijom za IT i eUpravu uz podršku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kako e-Bolovanje izgleda u praksi?

Procedura oko ovaranja elektronskog bolovanja, kako je ranije objasnila za Danas savetnica za regulatornu reformu u NALED-u Dragana Šutović Ilić, počinje u ordinaciji izabranog lekara, kada nakon pregleda i potvrde da postoji osnov za privremenu sprečenost za rad, lekar elektronski unosi sve relevantne podatke u informacioni sistem zdravstvene ustanove, uključujući i predlog trajanja bolovanja i datum kontrole, što je ujedno i krajnji datum trajanja bolovanja. Tada se potvrda o trenutnoj sprečenosti za rad automatski prosleđuje portalu e-Zdravlje, gde su dostupni pacijentu. Pacijent koji je registrovan na portalu e-Zdravlje dobija elektronsku potvrdu, dok se za one koji nisu registrovani potvrda može odštampati direktno u ordinaciji.

„Obaveza pacijenta je da, u roku od 3 radna dana, obavesti poslodavca o privremenoj sprečenosti za rad, ali više nema potrebe da lično nosi papirne doznaku, odnosno potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, što predstavlja značajno administrativno rasterećenje i za zaposlene i za poslodavce. Ako pacijent do naznačenog datuma ne dođe na kontrolu, a oseća se bolje, bolovanje se automatski zatvara i generišu se doznake koje se dostavljaju na portal e-Zdravlje. U slučaju da su simptomi i dalje prisutni, pacijent dolazi na kontrolu, kada lekar odlučuje o produženju i unosi novi datum kontrole“, navela je Dragana Šutović Ilić u junu prošle godine.

Prema njenim rečima, za bolovanja duža od 30 dana, kao i usled drugih zakonom predviđenih uslova, sistem automatski kreira uput za lekarsku komisiju RFZO-a, a lekar šalje kompletnu dokumentaciju elektronskim putem. Nakon odlučivanja komisije, bolovanje se produžava ili zatvara, i pacijenti dobijaju odgovarajuće informacije kroz digitalne kanale.

Da li pacijent mora da bude registrovan na portalu e-Zdravlje?

Pacijenti, kako je pojasnila Dragana Šutović Ilić, ne moraju da budu registrovani na portalu e-Zdravlje niti da poseduju aplikaciju da bi ostvarili parvo na zakonom omogućeno bolovanje.

„Oni slobodnom voljom biraju opciju upotrebe digitalizovanog izdavanja potvrda/doznaka, ona nije obavezujuća. Prednost ove aplikacije jeste mogućnost upotrebe digitalizovanog postupka. Građani koji nemaju aktivnu aplikaciju mogu dobiti potvrdu/doznaku u lekarskoj ordinaciji u papirnom obliku i kao takvu je dostavljaju poslodavcu na poznati, dosadašnji način, lično ili angažovanjem trećeg lica. U punoj fazi implementacije biće omogućena automatska razmena podataka u realnom vremenu“, navela je ona.

Međutim, iako je krajnji cilj ovog projekta da se potpuno eliminiše da pacijenti fizički dostavljaju doznake o bolovanju postoje situacije u kojima je i dalje neophodan odlazak kod lekara.

„Prva se odnose na pacijente koji nisu registrovani na portalu e-Zdravlje – u tim slučajevima, lekar mora da odštampa potvrdu/doznaku u papirnoj formi, koje pacijent zatim lično dostavlja poslodavcu. Druga situacija nastaje kada je, iz medicinskih razloga, potrebna kontrola kod lekara – tada se bolovanje može produžiti ili zatvoriti u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Treća okolnost se odnosi na prelazni period u kojem pojedini poslodavci još nisu tehnički osposobljeni da pristupe sistemu – u takvim slučajevima može doći do potrebe za fizičkom dostavom dokumentacije“, objasnila je Ilić.