U četiri beogradska doma zdravlja do sada izdato više od 1.800 elektronskih bolovanja: Kako u praksi izgleda e-Bolovanje?

Nadležni najavljuju da će se ovaj sistem primeniti i na ostale domove zdravlja, što bi trebalo da donese brojne pogodnosti za lekare, pacijente i poslodavce, ali i višestruke uštede.

Projekat digitalizacije zdravstvenog sistema sprovodi Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Kancelarijom za IT i eUpravu. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pruža snažnu podršku realizaciji projekta, s obzirom na to da se ova inicijativa direktno nadovezuje na jednu od preporuka iz Sive knjige – dokumenta koji reflektuje ključne potrebe i predloge privrede za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.

Prema rečima Dragane Šutović Ilić, savetnice za regulatornu reformu u NALED-u, a na osnovu podataka od juče, najviše elektronskih bolovanja do sada je izdato u domu zdravlja u Zemunu 848, slede Voždovac sa 418, Obrenovac 298 i Vračar 270.

– Projekat se uspešno sprovodi i za svega desetak dana već je izdato oko 1.400 elektronskih bolovanja, što svedoči o brzoj operativnoj primeni sistema i izraženoj potrebi korisnika za modernizovanim pristupom ovoj vrsti zdravstvene usluge. U naredne tri nedelje planirano je da se e-Bolovanje implementira u svim beogradskim domovima zdravlja, nakon čega će uslediti proširenje na jug Srbije – područje u kojem poslodavci posebno ukazuju na potrebu za efikasnijom kontrolom i evidencijom odsustava sa rada zbog bolovanja – najavljuje predstavnica NALED-a i dodaje da će se ovaj projekat odvijati u više faza.

– Trenutno se, u prvoj fazi, potvrde i doznake generišu u sistemu zdravstva. Takođe u ovoj fazi je omogućeno prosleđivanje elektronskih doznaka i RFZO-u, u slučaju kada naknada zarade usled bolovanja pada na teret RFZO – a. U narednoj fazi biće omogućeno i elektronsko dostavljanje potvrda i doznaka poslodavcima, kao i opcija da poslodavac elektronski generiše zahtev za obračun naknade zarade. Dodatno, funkcionalnost podnošenja prigovora i zahteva za ponovnu ocenu/veštačenje bolovanja, će biti dostupna poslodavcu – objašnjava Dragana Šutović Ilić za Danas.

Uvođenje e-Bolovanja, kako ocenjuje, je važan korak ka izgradnji efikasnijeg, pravednijeg i transparentnijeg zdravstvenog sistema, zasnovanog na principima digitalne uprave i međuinstitucionalne povezanosti.

– Digitalizacijom se eliminiše potreba za štampanjem, čuvanjem i fizičkim prenosom dokumentacije, čime se smanjuju operativni troškovi i ubrzava razmena informacija između svih uključenih strana. Zdravstveni radnici dobijaju više prostora da se fokusiraju na klinički rad i kvalitet zdravstvene usluge, umesto na administraciju, dok će u fazi pune implementacije poslodavcima postati jednostavnije da prate i evidentiraju odsustva zaposlenih, kao i dobijanje ažurnijih obračuna naknada zarada od strane RFZO (kada naknada ide na teret RFZO). Takođe, pacijenti više nemaju potrebe da obilaze šaltere radi potvrda/doznaka, izbegavaju se dodatna čekanja i omogućava se lakši pristup dokumentaciji putem portala eZdravlje. Time se smanjuje fizički napor, naročito za one sa akutnim zdravstvenim problemima, a proces bolovanja postaje transparentniji, jednostavniji i humaniji. Sistem omogućava i bolju kontrolu trajanja bolovanja i smanjuje mogućnost zloupotreba, čime se jača poverenje u sistem i obezbeđuje pravična raspodela prava – smatra Dragana Šutović Ilić.

Kako e-Bolovanje izgleda u praksi?

Procedura oko ovaranja elektronskog bolovanja, kako objašnjava sagovornica Danasa, počinje u ordinaciji izabranog lekara, kada nakon pregleda i potvrde da postoji osnov za privremenu sprečenost za rad, lekar elektronski unosi sve relevantne podatke u informacioni sistem zdravstvene ustanove, uključujući i predlog trajanja bolovanja i datum kontrole, što je ujedno i krajnji datum trajanja bolovanja. Tada se potvrda o trenutnoj sprečenosti za rad automatski prosleđuje portalu e-Zdravlje, gde su dostupni pacijentu. Pacijent koji je registrovan na portalu e-Zdravlje dobija elektronsku potvrdu, dok se za one koji nisu registrovani potvrda može odštampati direktno u ordinaciji.

– Obaveza pacijenta je da, u roku od 3 radna dana, obavesti poslodavca o privremenoj sprečenosti za rad, ali više nema potrebe da lično nosi papirne doznaku, odnosno potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, što predstavlja značajno administrativno rasterećenje i za zaposlene i za poslodavce. Ako pacijent do naznačenog datuma ne dođe na kontrolu, a oseća se bolje, bolovanje se automatski zatvara i generišu se doznake koje se dostavljaju na portal e-Zdravlje. U slučaju da su simptomi i dalje prisutni, pacijent dolazi na kontrolu, kada lekar odlučuje o produženju i unosi novi datum kontrole – navodi Dragana Šutović Ilić.

Ona dodaje da za bolovanja duža od 30 dana, kao i usled drugih zakonom predviđenih uslova, sistem automatski kreira uput za lekarsku komisiju RFZO-a, a lekar šalje kompletnu dokumentaciju elektronskim putem. Nakon odlučivanja komisije, bolovanje se produžava ili zatvara, i pacijenti dobijaju odgovarajuće informacije kroz digitalne kanale.

Da li pacijent mora da bude registrovan na portalu e-Zdravlje?

Pacijenti, kako pojašnjava Dragana Šutović ilić, ne moraju da budu registrovani na portalu e-Zdravlje niti da poseduju aplikaciju da bi ostvarili parvo na zakonom omogućeno bolovanje.

– Oni slopbodnom voljom biraju opciju upotrebe digitalizovanog izdavanja potvrda/doznaka, ona nije obavezujuća. Prednost ove aplikacije jeste mogućnost upotrebe digitalizovanog postupka. Građani koji nemaju aktivnu aplikaciju mogu dobiti potvrdu/doznaku u lekarskoj ordinaciji u papirnom obliku i kao takvu je dostavljaju poslodavcu na poznati, dosadašnji način, lično ili angažovanjem trećeg lica. U punoj fazi implementacije biće omogućena automatska razmena podataka u realnom vremenu – pojašnjava ona.

Međutim, iako je krajnji cilj ovog projekta da se potpuno eliminiše da pacijenti fizički dostavljaju doznake o bolovanju postoje situacije u kojima je i dalje neophodan odlazak kod lekara.

– Prva se odnosi na pacijente koji nisu registrovani na portalu e-Zdravlje – u tim slučajevima, lekar mora da odštampa potvrdu/doznaku u papirnoj formi, koje pacijent zatim lično dostavlja poslodavcu. Druga situacija nastaje kada je, iz medicinskih razloga, potrebna kontrola kod lekara – tada se bolovanje može produžiti ili zatvoriti u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Treća okolnost se odnosi na prelazni period u kojem pojedini poslodavci još nisu tehnički osposobljeni da pristupe sistemu – u takvim slučajevima može doći do potrebe za fizičkom dostavom dokumentacije. Zato je važno da se, paralelno sa implementacijom u zdravstvenom sistemu, i poslodavci i građani aktivno uključe u proces, kako bi se obezbedila potpuna funkcionalnost digitalnog sistema i omogućilo njegovo korišćenje bez prekida i dodatnih administrativnih koraka za zaposlene – poručuje ona.

Podseća da je NALED u prošlogodišnjem izdanju “Sive knjige” identifikovano deset preporuka koje su u nadležnosti Ministarstva zdravlja, a koje se odnose na različite aspekte unapređenja zdravstvenog sistema. Među njima se izdvajaju preporuke koje se tiču integracije javnog i privatnog sektora, ubrzanja procedura za dostupnost inovativnih terapija, kao i dalje digitalizacije procesa u zdravstvu.

– NALED u kontinuitetu sarađuje sa Ministarstvom zdravlja na implementaciji prioritetnih preporuka, pri čemu su posebno značajne aktivnosti na reformi Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, uspostavljanju elektronskog zdravstvenog kartona, kao i razvoju i uvođenju sistema e-Bolovanja. Ministarstvo je već usvojilo pravilnik kojim se reguliše primena eKartona i otpočelo realizaciju ove prve faze sistema E- bolovanje, što predstavlja važan iskorak ka sveobuhvatnoj digitalnoj transformaciji zdravstva. Ohrabruje posvećenost sprovođenju reformi, a posebno radu na jačanju institucionalnih kapaciteta i tehničkih preduslova za širu primenu elektronskih servisa u zdravstvu, što dugoročno doprinosi efikasnijem, pristupačnijem i održivijem zdravstvenom sistemu u Srbiji – zaključuje Dragana Šutović Ilić.

Sa druge strane, Ministarstvo zdravlja do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na naša pitanja u vezi pokretanja pilot-projekta e-Bolovanje po domovima zdravlja.

Mali: Veliki broj bolovanja primetio i MMF

Uvođenje e-Bolovanja nedavno je najavio i ministar ekonomije Siniša Mali.

“Veliki broj bolovanja je primetio i MMF, i to je važan zahtev naših privrednika. Sa novim sistemom ćemo uspostaviti punu kontrolu nad bolovanjima i to je deo reformskog paketa koji radimo”, poručio je Mali na proglašenju pobednika i dodeli nagrada učesnicima konkursa „Junaci mikro biznisa“.