Od „interno“ do „državna tajna“: Ko će biti pogođen izmenama Krivičnog zakonika?

U sadašnjem važećem zakonu postoje posebna krivična dela za odavanje državne, službene i vojne tajne.

Nacrtom o izmenama Krivičnog zakonika sve je objedinjeno u jedno krivično delo – odavanje tajnih podataka, a pod tajnim podacima podrazumeva se svaki dokument koji će biti označen određenim stepenom tajnosti: od najblažeg „interno“ do „državna tajna“.

Prema ovoj izmeni, kazniće se svako ko informaciju sa nekom od oznaka tajnosti učini dostupnom na bilo koji način, a za najteže oblike ovog dela zaprećena kazna je i do 10 godina zatvora.

Nicović: Država će praktično i jelovnik u Skupštini moći da proglasi tajnim

Advokatica Nina Nicović za Danas kaže da je u pitanju veoma sporna izmena koja će u velikoj meri uticati na to da se teško dolazi do informacija od javnog značaja, a da će njome biti pogođeni uzbunjivači, aktivisti, novinari i nevladine organizacije, jer je državi ostavljen prostor da bez ikakve kontrole neku informaciju ili dokument označi tajnim.

„Ovde postoje dva problema vezana za predložene izmene nacrta Krivičnog zakonika u pogledu krivičnog dela odavanja državne tajne, pa čak i špijunaže, zato što bi faktički došlo do brisanja vrlo dobrih odredbi iz sadašnjeg zakona, koje su jasno definisale koji je to prag koji određena individua prelazi kada odaje tajnu“, kaže Nicović.

Dodaje da je sada u ovim nacrtima to suviše opšte postavljeno i zbog toga podložno zloupotrebi, pogotovo što imamo brisanje jednog veoma korisnog člana za uzbunjivače, novinare, nevladine organizacije i aktiviste koji se bave zaštitom javnog interesa i pravima građana. On se izmešta u značenje izraza, što je uvek diskutabilno kako će se dalje primenjivati u praksi.

„Na primer, u sadašnjem članu 316 KZ vrlo lepo je definisan stav 6, koji kaže da se državnom tajnom ne mogu smatrati podaci ili dokumenti koji se odnose na teške povrede osnovnih prava čoveka, ugrožavanje ustavnog uređenja, bezbednosti Srbije, podaci ili dokumenti koji imaju za cilj prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna. Ovo sada uopšte ne postoji u tom članu, već je uopšteno stavljeno da će bilo koji tajni podatak potpasti pod krivično delo, odnosno da svako može biti optužen – ili za odavanje tajnih podataka, ili za špijunažu“, kaže Nicović.

Navodi da će ovo biti veliki udarac borbi za javni interes, jer su njene kolege iz Partnera za demokratske promene Srbije više puta istraživale kako se uopšte određuju tajni podaci u Srbiji i došle do toga da ne postoji efektivan nadzor nad tim.

„To u suštini znači da država proglašava tajnim ono što smatra da treba da se proglasi tajnim, a ne da li to zaista po kategoriji treba da bude tajno ili ne. I onda ćemo imati apsurdan primer da neko može proglasiti i jelovnik u Narodnoj skupštini tajnim, i da ako to slikate ili pričate o tome, možete krivično odgovarati“, kaže ona.

Naša sagovornica smatra da ćemo doći u ozbiljnu situaciju koja može da nastane sa ovakvim izmenama i da dovede do masovnih optuženja svih ljudi koji se interesuju za javni interes i zaštitu prava građana, a ovakvu strepnju obrazlaže brisanjem odredbe člana 316 KZ, koja je vezana za to da nema povrede odavanja državne tajne ukoliko takva informacija može da bude povreda ljudskih prava ili ukoliko prikriva neko teže krivično delo.

„To je odredba koja je faktički ‘brana’ i štiti sve ljude koji vode računa o javnom interesu. Možemo zaključiti, na osnovu svega navedenog, da će država imati mehanizam da zloupotrebi ovaj zakon, tako što će svaku informaciju ili dokument za koji proceni da joj nije u interesu da se objavi označiti određenim stepenom tajnosti i na taj način uskratiti javnosti mogućnost da zna šta se u tom dokumentu ili informaciji nalazi“, navodi Nicović.

Napominje da će u tom slučaju samo zavisiti od toga kako će tužilac kvalifikovati krivično delo, odnosno da li će određeno lice ili organizaciju označiti kao špijuna ili kao nekoga ko je odao tajne podatke.

Đurić (NUNS): Ova izmena zakonika osmišljena da novinari ostanu bez izvora

Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić kaže da će izmena krivičnog dela koje se odnosi na tajnost podataka direktno uticati na slobodno i nezavisno novinarstvo.

„Ta izmena ne sme da prođe. Ukoliko se u izmene zakona unese ovakvo krivično delo, ono će praktično ugasiti novinarske izvore kojih i ovako ima sve manje. Ovo je gušenje teško stečenih prava i gušenje slobode govora“, kaže Đurić.

On smatra da se uopšte ne nalazimo u situaciji da se u ovakvom delikatnom društvenom trenutku donose ovako krupne izmene Krivičnog zakonika.

„Osim što je izmena Krivičnog zakonika, koja je vezana za tajne podatke, štetna, među novinarima postoji i strah, jer znamo ko će i kako sprovoditi zakon. Ukoliko izmene budu usvojene, ovo krivično delo potpadaće pod nadležnost Višeg javnog tužilaštva, među kojima je i VJT u Beogradu, a znamo ko i kako rukovodi ovim tužilaštvom“, kaže Đurić.

Naša redakcija je za komentar u vezi sa ovom izmenom Krivičnog zakonika pitala i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića.

On je za Danas rekao da još uvek ne može da se izjašnjava povodom ove teme.

„Ja ne mogu da se izjašnjavam po ovom pitanju sve dok nam predlog zakone ne stigne zvaničnim putem na mišljenje“, rekao je Marinović.