Više od godinu dana pošto je uspeo da pobegne iz Čečenije, gde je sa grupom radnika bio žrtva trgovine ljudima i pod prisilom radio na minskim poljima, umesto na gradilištu u Rusiji, Toplica Ignjatović živi u Surdulici nezaposlen, sa maloletnim sinom i suprugom, koja je takođe bez posla.
– Ljudi me znaju iz medija. Znaju da sam bio u grupi radnika koja je bila u Čečeniji i svi se ograđuju, niko neće da me zaposli, kaže Toplica.
Nakon povratka u Srbiju, Toplica je dao izjave za nekoliko štampanih i elektronskih medija, što je, po njegovim rečima, glavni razlog što ne može nigde da se zaposli, jer ga poslodavci prepoznaju kao jednog od oštećenih.
– Svi su obećavali posao, ali od tih obećanja evo već godinu dana ništa, dodaje Toplica.
Iz Pčinjskog okruga je početkom jula 2011. u Rusiju, za Moskvu, krenula grupa od petnaestak građevinskih radnika. Uslovi su bili odlični – ponuđena je zarada od šest do osam dolara po satu, dobar smeštaj, hrana… Na kraju su završili u Čečeniji, u Groznom, gde su radili na gradilištu opasanom bodljikavom žicom i kopali na terenu punom bombi. Zahvaljujući jednom Čečenu, koji im je za novac u tajnosti organizovao put do Moskve, uspeli su da se domognu srpske ambasade i neophodnih dokumenata, da bi se vratili u Srbiju.
Sa Toplicom Ignjatovićem razgovarali smo neposredno pre početka jednog od ročišta u vranjskom Višem sudu, na kome je sa još dvojicom oštećenih radnika trebalo da svedoči o događajima u Čečeniji. U torbi pored sebe nosio je hrpu medicinskih nalaza koje je planirao tog dana da pokaže na suđenju.
– Poneo sam sve, evo ovde. Ja ću ovo da pokažem danas. Od kada sam se vratio pojavili su se zdravstveni problemi koje nikada pre nisam imao. Imam visok pritisak, probleme sa srcem, pijem gomilu lekova. Za neke lekove čak nemam ni para – navodi Toplica.
Suđenje pak nije održano. Odloženo je po drugi put, ovoga puta za 15. januar, kada će Toplica verovatno ponovo doći u nadi da će dobiti priliku da kaže sve što ima.
O događajima u Čečeniji nismo puno razgovarali. Samo na trenutak Toplica je pokušao da opiše tamošnji boravak.
– Strahota je kada nemaš šta da jedeš. Kada si gladan, odnosi među ljudima se iskvare, hrana se krala, bilo je međusobnih svađa. Šta da vam kažem kada smo hleb držali u okačenoj kesi, a onda ujutru vidimo da su ga pojeli pacovi – ističe Ignjatović.
Kao mašinski tehničar Toplica Ignjatović je radio 20 godina u Zastavi, da bi poslednjih pet godina zbog nemogućnosti da se zaposli u struci počeo da obavlja građevinske poslove. Tako se i našao u grupi radnika iz Vranja koji su se 2011. javili na oglas za rad u Rusiji.
Teškoće
Pored zdravstvenih i finansijskih problema, po povratku iz Čečenije Toplicu su stigle i administrativne poteškoće. Kako nam objašnjava, prošle godine nije mogao da prikupi potrebnu dokumentaciju za stipendiju za sina, koji je inače odličan đak.
– Bilo je potrebno da dokažem da nisam bio zaposlen za vreme boravka u Čečeniji. U tom trenutku ja nisam to mogao da izvedem, tako je sin, koji je odličan đak, ostao bez stipendije, kaže Toplica Ignjatović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
