„Gaza kao prazna ploča na kojoj moćni projektuju vlastite interese“: Sagovornici Danasa komentarišu Trampov Odbor za mir

Prema povelji Odbora, ukazuje Dojče vele, to telo je namenjeno „promovisanju stabilnosti, obnovi pouzdane i legitimne uprave i obezbeđivanju trajnog mira“ širom sveta – posebno u „područjima pogođenim ili ugroženim sukobima“. Ono što je potrebno istaći jeste to da se Pojas Gaze u Povelji uopšte ne spominje.

„Treba biti rezervisan o aktivnostima Odbora za mir van pojasa Gaze, odnosno mandata koje je UN dao rezolucijom 2803. Takav projekat se ne može nazvati mirom, jer mir ne nastaje na kostima, niti se gradi bez sećanja, pravde i ljudi“, smatraju sagovornici Danasa.

Trampov poziv da budu deo Odbora za mir su prihvatili Argentina, Jermenija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Egipat, Mađarska, Indonezija, Jordan, Kazahstan, Kosovo, Maroko, Pakistan, Katar, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan i Vijetnam. Učešće su, bar za sada, odbile: Francuska, Norveška, Slovenija i Švedska. Zemlje koje su pozvane ali još nisu odlučile: Velika Britanija, Kambodža, Kina, Hrvatska, Nemačka, Indija, Italija, izvršni organ Evropske unije, Paragvaj, Rusija, Singapur i Ukrajina.

Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta smatra da treba biti veoma rezervisan o aktivnostima Odbora za mir van pojasa Gaze, odnosno mandata koje je UN dao rezolucijom 2803.

„Teško je očekivati da bi ovakva organizacija imala više uspeha u rešavanju globalnih sukoba od UN, kada je sukob nacionalnih interesa i dalje tu, a da još uvek ne postoje pravne okviri funkcionisanja niti dovoljna transparentnost. Sama činjenica da Tramp uživa pravo veta i mogućnost da izabere svog naslednika, u kombinaciji sa njegovim poznim godinama, dovode u pitanje dugotrajnost ovog poduhvata“, ukazuje Rašeta.

Naš sagovornik dodaje da su Palestinci izgubili rat, te da su režimi koji su podržavali Hamas su svrgnuti (Bašar al Asad, Nikolas Maduro ) ili veoma oslabljeni (Iran, Huti).

„Očekivati da će oni imati neku veću ulogu u ovoj fazi osim Nacionalnog komiteta za administraciju Gaze bi bilo krajnje naivno“, naglašava Rašeta.

Fahrudin Kladničanin, izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“, ističe za Danas da ideja Donalda Trampa o „Odboru za mir“ nije verodostojan mirovni projekt, već pokušaj da se složeni politički i humanitarni konflikti svedu na logiku transakcije.

„Mir se u toj viziji ne gradi kroz pravo, odgovornost i uključivanje onih koji su direktno pogođeni, nego kroz dogovore među moćnima, kapital i strateške interese. Ono što posebno zabrinjava u celoj priči jeste normalizacija ideje da se razaranje može preskočiti i zameniti vizijom „poslije“. Kao da je dovoljno zamisliti novu arhitekturu da bi se izbrisala politička i moralna odgovornost za ono što je prethodilo“, ukazuje Kladničanin.

Kako dodaje, Gaza se u tom narativu ne pojavljuje kao društvo, nego kao prostor, prazna ploča na kojoj moćni projektuju vlastite interese, dok se stvarni životi svode na statistiku ili smetnju koju treba rešiti preseljenjem.

„Takav pristup ne samo da ignoriše Palestince kao političke subjekte, nego i potvrđuje opasan presedan: da se budućnost nekog naroda može planirati bez njega, pod izgovorom stabilnosti i razvoja. Mir koji nastaje na taj način nije rezultat pomirenja ili pravde, nego umora i prisile. I upravo zato, bez obzira na raskošne slike koje se nude, iza te vizije stoji ista stara logika, da moć odlučuje, a da oni koji trpe nemaju pravo glasa“, navodi Kladničanin.

Još jedna stvar, ukazuje naš sagovornik, koju Trampova ideja „Odbora za mir“ brutalno razotkriva jeste duboko licemerstvo velikog dela arapskog i islamskog sveta kada je reč o Palestini.

„Činjenica da je 13 potpisnica Povelje upravo iz muslimanskih zemalja ne govori o solidarnosti, nego o dugogodišnjoj političkoj praznini njihove podrške Palestincima. Za mnoge od tih država Palestina nikada nije bila pitanje principa, nego teret. Palestinci su u njihovoj politici često tretirani kao nepoželjni rođaci, simbol koji se koristi u govorima, ali problem koji se u praksi izbegava. Kada je trebalo koristiti stvarni politički, ekonomski i diplomatski kapacitet da se zaustavi razaranje i masovno stradanje, taj kapacitet je izostao“, objašnjava Kladničanin.

Kada se, međutim, pojavi projekt obnove, investicija i međunarodne vidljivosti, dodaje on, spremnost za učešće odjednom raste, jer su svi pokorni i padaju na kolena Donaldu Trampu.

„Time se potvrđuje jeda porazna istina, a to je da su Palestinci za mnoge arapske režime u regiji svedeni na statističku grešku i stalnu smetnju, a ne na narod s pravima. Ljudski je neprihvatljivo, a civilizacijski porazno, graditi nebodere, hotele, spa-centre i luksuzne plaže na mestima gde su ljudi živeli, gde su ubijani, proterivani i sahranjivani pod ruševinama. To nije obnova, to je brisanje i čini mi se najvažnije, to aposlutno nije vizija budućnosti, to je negacija prošlosti i poništavanje patnje. Takav projekat ne može se nazvati mirom, jer mir ne nastaje na kostima, niti se gradi bez sećanja, pravde i ljudi“, zaključuje Kladničanin.