Odnos prema Rusiji podelio Evropu

Dok se ministri inostranih poslova NATO okupljaju za današnji hitan sastanak povodom gruzijske kirize, Evropa je podeljena u vezi s tim toga kako uspostaviti ravnotežu u odnosima sa Rusijom. Evropska dilema je jasna, kaže Kliford Kapčan, direktor Evroazijske grupe, konsalting firme iz Vašingtona. „Kako podesiti povećanu energetsku zavisnost od Rusije sa političkom neugodnošću koju širi ruski premijer Vladimir Putin, pita se Kapčan. „To je veoma teško“. Kao što SAD tragaju za više simboličnim gestom podrške Gruziji i bivšim sovjetskim republikama, Ukrajina je podeljena između „stare i nove Evrope“, tj.Zapada i Istočne Evrope, kaže Kapčan. Nova Evropa, koju podržavaju Britanija i skandinavske zemlje, zauzela je oštru liniju prema Rusiji, dok će stara Evropa „biti pojačana u svojim stavovima da Gruzija i Ukrajina nisu spremne za NATO“.
Očekuje se da će na sastanku NATO biti razmotren širok spektar predstojećih aktivnosti planiranih sa Rusijom, od vojnih vežbi do ministarskih sastanaka. Biće reči i o planiranoj međunarodnoj posmatračkoj misiji u regionu i paketu pomoći Gruziji. Američki državni sekretar Kondolisa Rajs održaće odvojene razgovore sa visokim evropskim zvaničnicima nakon sastanka NATO.
Posle ruskog ponašanja tokom gruzijske krize, Žak Rupnik, stručnjak za Istočnu Evropu na pariskom Institutu za političke nauke, kaže: „Postoji malo neslaganja u Evropi povodom prirode nove Rusije. Oni Evropljani koji to nisu znali pre sada znaju“. Štaviše, Evropa se ponaša komforno kao i obično, u ideji posredovanja između Vašingtona i Moskve.
„Ovo nije evropska borba“, kaže Stefan Kornelijus, urednik i kolumnista u nemačkom listu Zidojče cajtung. „Ne vidim da je Evropa spremna da ide u rat sa sobom povodom Gruzije“, kaže on.
Ronald Asmus, direktor briselskog Transatlantskog centra za nemački Maršalov fond, kaže da bi NATO mogao da započne formalna odbrambena planiranja, uključujući i postavljanja vojnih infrastruktura, kako bi odbranio nove članice NATO, kao što su baltičke države i Poljska, protiv čak i hipotetičkog rata sa Rusijom.
Kao gest Rusije u vreme Borisa Jeljcina koja je gunđajući prihvatila širenje NATO, Nemačka se u to vreme protivila tome. Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder i bivši predsednik Francuske Žak Širak, važili su za proruske osovine u NATO. Obijica su, međutim, otišli s vlasti, zamenili su ih proamerički i antikomunistički lideri Angela Merkel i Nikola Sarkozi.
Narandžasta revolucija u Ukrajini, koju Rusija nije uspela da speči, bila je „stvaran poziv za buđenje Putina“, dodaje Rupnik. „Rusija je tada zaključila da nema više ustupaka i konačno nema članstva Gruzije i Ukrajine u NATO“. Od pada Berlinskog zida 1989, viđeni su brojni oblici menjanja granica u Evropi. „Još smo u procesu izgradnje i pravljenja država. Mapa nije gotova“, zaključuje Rupnik.