Kada se u jednoj zajednici događa da devojčice sa 12 ili 13 godina budu prisilno udate, to onda ima posledice na zdravlje i psihofizički razvoj deteta koje premlado i protiv svoje volje ulazi u bračnu zajednicu, istaknuto je na skupu posvećenom položaju Romkinja i maloletničkim brakovima koji je održan u Novom Bečeju.
Koje su posledice ugovorenih maloletničkih brakova na život mladih Romkinja, kao i na samo društvo uopšte i na koji način se on može rešiti, neka su od pitanja koja je pokušala da reši diskusija održana u okviru projekta „Aktivna inkluzija Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu“, koji sprovodi koalicija organizacija iz Srbije, Bosne i Crne Gore, a finansira „CARE International“ iz Sarajeva.
– Prvi put otvoren je dijalog između institucija i nevladinog sektora o kulturi prodaje i udaje maloletnih devojčica, što jeste u stvari kultura Roma ovde u Banatu, duboko ukorenjena tradicija, negativna za žene. Unazad 14 godina pokušavamo da se borimo protiv ovog problema, a u stvari to jeste običajno pravo Roma. Želimo to da menjamo, prvi put smo otvorili dijalog i smatramo da je veoma važno govoriti o tome otvoreno, senzibilisati relevantne institucije, a to svakako jesu škole, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, lokalna samouprava – smatra Danica Jovanović, predsednica Udruženja Roma Novi Bečej.
Navodeći sopstveni primer, da je sa 13 godina prisilno udata za nepoznatog čoveka koji je bio šest godina stariji od nje, Danica Jovanović je đačku knjižicu sa odličnim uspehom zamenila za šerpe i pelene.
– Život mi se okrenuo naglavačke. Nisam se pomirila sa tim i posle sedam godina izašla sam iz nametnutog braka. Nastavila sam dalje svoje obrazovanje. Diplomirala sam menadžment prošle godine – objašnjava Jovanovićeva.
Prema njenim rečima, maloletnički i ugovoreni brakovi ukorenjena su tradicija Roma na ovim prostorima, ali u isto vreme predstavljaju i veliku tabu temu, preciznije kršenje ljudskih prava. U fokusu projekta „Aktivna inkluzija Roma i Romkinja na Zapadnom Balkanu“ su Romkinje u Srbiji, Crnoj Gori i BiH, objašnjava Jadranka Milićević, vođa projekta, predstavnica organizacije „CARE International“ iz Sarajeva.
– Želimo samo da Romkinje imaju normalne uslove za život, ali takođe da prepoznamo sve probleme sa kojima se romske zajednice susreću. Danas su naša tema bili ugovoreni brakovi ili rana udaja. To je nešto što nije običajno pravo iako se tako kaže i to je problem sa kojima se suočavaju mnoge mlade Romkinje, devojke, devojčice koje često kad ih pitate ne žele da se udaju, ali su primorane zato što to neko u njihovo ime odlučuje – kaže Jadranka Milićević.
S obzirom da je utvrđeno da kod pripadnika Roma i Egipćana u Crnoj Gori, što je slučaj i u Srbiji i BiH, postoji visok stepen nasilja u porodici, realizacijom određenih projekata u saradnji sa nevladinim organizacijama, posebno sa Centrom za romske inicijative, došlo se do modela koji uspešno reguliše kako nasilje, tako i rane brakove.
– Kroz model dobre saradnje i međuinstitucionalne saradnje između lokalnih aktera u Nikšiću u sprečavanju ovakvih destruktivnih pojava uspeli smo da sprečavamo upravo ove brakove koji su najsuroviji oblik kršenja ljudskih prava i koji, na neki način, uništavaju život devojčicama, pre svega, deo koji se odnosi na njihovo dalje obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i njihova prava koja se odnose na zapošljavanje – rekao je Slavko Milić, službenik Policijske uprave Crne Gore.
Do sada institucije sistema nisu adekvatno reagovale pripisujući negativnu pojavu maloletničkih brakova kod Roma običajnom pravu. Osnovno pitanje koje se provlači u razgovorima tokom ovakvih skupova je kako bi reagovale institucije kada bi se maloletna devojčica neromske populacije primorala da živi u ugovorenom braku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
