Odnosi Nemačke i Rusije glavna smetnja za članstvo

Ukrajina u Francuskoj, navode diplomate u Kijevu. Oni upozoravaju da bi neuspeh da se zaključi ugovor svetu dao na znanje da Moskva može da blokira politiku EU na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
– Postoje možda dve ili tri države koje se tome snažno protive ili su veliki skeptici – izjavio je u četvrtak u Briselu Konstantin Jelisejev, zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova komentarišući oklevanje EU da u preambuli ugovora jasno naznači da je „budućnost Ukrajine u Evropskoj uniji“.

NATO otac, EU majka

Ukrajina, prema rečima Jelisejeva, EU vidi kao čuvara svoje ekonomske i političke stabilnosti, a NATO kao garanciju bezbednosti.

– NATO je za nas otac, a EU majka. Od oca očekujemo fizičku, bezbednosnu zaštitu, a od majke pre svega ekonomsku, rekao je Jelisejev. On je ponovio da je rusko-gruzijski rat izazvao bezbednosnu zabrinutost u Ukrajini.

Ukrajina, prema rečima Jelisejeva, ima velika očekivanja od liderstva Nemačke koja je „motor integracije EU“. Jelisejev smatra da nisu iskrena objašnjenja Brisela prema kojima se izjava o članstvu u preambulu ugovora ne može uneti zbog nedostatka konsenzusa 27 država članica.
– Neke druge države članice EU, kao što je Belgija, takođe se protive izjavi o članstvu. Ipak, Berlin je ključan. Nemci kažu da njihova vlada pregovara s našim Ministarstvom spoljnih poslova. Međutim, bez obzira na to šta oni kažu, glavni problem je Rusija – reči su još jednog ukrajinskog diplomate. Do samita EU – Ukrajina u Evijanu ostalo je još svega desetak dana.
Istorijski gledano, Nemačka i Rusija imaju bliske odnose. Bivši socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder trenutno pomaže projekat izgradnje nemačko – ruskog gasovoda, a sadašnji, Angela Merkel, protivi se ideji da Brisel nametne Rusiji diplomatske sankcije, uprokos akcijama Moskve u Gruziji.
Izjava o učlanjenju u EU jedino je što Ukrajinu može zadovoljiti. Kijev smatra da bi, ukoliko bi bila prihvaćena ideja Nemačke da ugovor „ne treba da prejudicira buduće odnose“, sve nade Ukrajine bile raspršene u narednih 15 godina, koliko bi odredbe iz dokumenta trebalo da budu primenjivane.
Ukrajina priželjkuje i da dobije poziv za učlanjenje u NATO, na samitu te organizacije u decembru. Nemačka je, međutim, predvodnik protivnika te ideje. Jelisejev je upozorio da bi nedostatak jasne političke posvećenosti Zapada Ukrajini dao zeleno svetlo Moskvi da počne da širi svoj uticaj.
– Ukoliko samit EU – Ukrajina ne bude bio uspešan, to će Rusiju podstaći da veruje da može da utiče na politiku i strategiju EU. Ako nas države članice NATO ne pozovu da im se pridružimo, to će Rusiju uveriti da korišćenjem sile može sprečiti širenje NATO i uspostaviti neku vrstu dominacije u nekadašnjim sovjetskim republikama – naveo je Jelisejev.