Oproštaj od časnog čoveka i novinara

-Poštovana porodico Janjetović, Poštovane kolege i prijatelji,

Ovde smo da se oprostimo od našeg Miloša Miše Janjetovića. Svi znamo kakvim je iskrenim, životnim prijateljstvom zračio taj čovek. Koliko je bio odan svojoj porodici, članovima svoje redakcije i ostalim kolegama, prijateljima brojnim, neizbrojnim…Kakvo je dragoceno zadovoljstvo bilo imati Mišu u svojoj rubrici prijateljstva, u onom najdražem albumu pravih, dokazanih ličnosti. Svi znamo kakvu pozitvnu energiju je oko sebe odašiljao i nesebično trošio naš veliki drug.

Opet nas je okupio Miša, samo ovog puta ne svojom voljom i ne sa željom da pod prijateljskim nadzorom njegovog uvek nasmejanog pogleda i najsrdačnijeg glasa odigramo onu tradicionalnu, čuvenu fudbalsku utakmicu sa tri pluvremena. Te utakmice su zaista jedinstvene zahvaljujući najtalentovanijim fudbalerima među novinarima, koji nisu bili retki ni u timu domaćina, Glasa proizvođača, ni u gostujućim ekipama beogradskih redakcija, nekada sindikalnog nedeljnika Rad, a poslednjih godina dnevnika Danas. Ipak, nezavisno od primljenih golova i zasluženih pošalica na račun prikazanog fudbalskog amtaerizma, svim- brojnim rivalima i njihovim još brojnijim navijačima- najdraže je bilo ono većdvadesetak godina proveravano i potvrđeno, nikada unapred oročavano treće poluvreme u kojem je zajednički selekor bio upravo Miša Janjetović.

Miloš Janjetovićje rođen pre 54 godine i 54 dana u Kostolcu. Posle završene Više pedagoške škole u Beogradu svoju prvu trudbeničku platu zaradio je u maru 1973. godine, a ništa manje težak novinarski posao počeo je juna 1977. u redakciji Glasa proizvođača. Od aprila 2003. bio je glavni i odgovorni urednik Glasa. U međuvremenu je sarađivao sa drugim redakcijama- najduže je pisao za Rad, tada glasilo sindikata Jugoslavije. One čiju smrt, posebno samrtničke muke nikada nije preboleo.

U svojoj novinarskoj karijeri Miloš Janjetovićse najstrože pridržavao ključnog pravila profesije- ako neznaš istinu nemoj je nadoknađivati lažima. Više od svega nervirala ga je upravo lažkoja je u jednom dužem periodu u srpskom novinarstvu, i ne samo novinarstvu, postala dominantna činjenica. Moglo bi to da zvuči apsurdno da nije bilo tragično istinito: lagali su nas na svakom koraku – oni koji su u odorama spasitelja zapravo gazdovali našim životima, ali i oni koji su sebe nazivali našim kolegama a koji su svetost novinarske profesije pogazili upravo maskirajući laži svojih gospodara. U takvim smutnim vremenima niša teže nego sačuvati srce, obraz i dušu. Miši Janjetoviću je to uspelo, sačuvao je pravo na uspravan hod ali je izgubio zdravlje. Skupo, može se reći, ali šta je skuplje od istine i časti. Danas se opraštamo od jednog časnog čoveka. Neka je slava i hvala Milošu Miši Janjetoviću.

Ko i kakav je bio Miloš JanjetovićMiša najbolje je posvedočio njegov tekst napisan 20. maja 1997. godine povodom obeležavanja 40 godina postojanja lista „Glas proizvođača“, a koji je na komemoraciji pročitao Predrag Životić, najmlađi član redakcije.

-Pa, zar mora? Mora. Koga je briga šta ja radim i kako, s kojim se problemima susrećem? Naći će se neko. I Čitaće? Čitaće. Prijatno mu bilo. Ja ne bih. Uz svoje probleme da se zamajavam nečijim tamo ispovestima. Zar da poverujem da će nekoga interesovati da sam pre 20 godina došao u „Glas proizvođača“, da sam crtao, pisao, komentarisao, hvalio i prozivao i bio prozivan, da imam stotine i stotine prekovremenih neisplaćenih sati, čir na dvanaestercu, da pušim tri do četiri pakla cigareta, da sam radio sa Popom, Emilom, Sofijom, Bobanom, Dejanom, Ljerom, Dujom, Novicom starijim, Novicom mlađim, Kristinom, Mirom, Čedom, Draganom, Srećkovićem, Bibom…

Popa, tvorca profesionalne Redakcije nema više među živima. Drugi su otišli na bolja (ili gora – kako se uzme) radna mesta. Tek, ostalo nas je malo. Starimo sa „Glasom proizvođača“ i sećamo se „svetle prošlosti“ i mislimo na… budućnost. Hiljade stranica pisanog teksta su moj dvadesetogodišnji rad. Pola veka „Glasa proizvođača“. I šta? Kad me ne bude bilo biće kao da me nikada nije ni bilo. Koga interesuje novinar, njegov život? Tu je samo njegova pisana reč, rečkoja se pamti dok se čita, a posle se traži nešto drugo, nešto novo. Rečse, kao i novinar, zaboravlja. Važni smo samo dok smo korisni, a korisni smo jako kratko. I šta da onda pišem o sebi, o novinarstvu. Tu je „Glas proizvođača“.

Poslednjem ispraćaju Miloša Janjetovića na kostolačkom groblju prisustvovalo je nekoliko stotina građana, novinari lokalnih i beogradskih medija, predstavnici novinarskih udruženja, predstavnici privrednog, političkog i društvenog života Kostolca i grada Požarevca, brojni prijatelji i poznanici. Od svog urednika, kolege i prijatelja, u ime redakcije Glas proizvođača oprostio se Dragan Radojković.

-Dragi Mišo,

Nema vesti bez istine, niti istine bez vesti. A istina je da Ti više nisi sa nama. Niko nikada u odnosu sa Tobom nije imao dilemu: uvek si svakome govorio ono što misliš, ali smireno i uljudno. Bio si i ostao čovek sa velikim Č. Duboko sam ubeđen da bi samo onaj koji te makar površno nije poznavao mogao da pomisli drugačije. Onima koje si voleo, davao si sebe bezrezervno, a prema onim drugim bio si tvrd kao Tvoj hercegovački kamen. Rečju, pravedan do bola.

Imao si dve porodice: Pre svega Dušana, Jelenu, Svetlanu… Druga je bila Redakcija. Ako kažem da se dešavalo da ih pomešaš, oni koji su Te znali u dušu znaće o čemu govorim. Prokletstvo novinarskog zanata uzelo Te je pod svoje pre više od tri decenije. I držalo Te do poslednjeg dana. Mi, Tvoji iz Redakcije, krišom smo bacali poglede ka vratima očekujući Tvoj ulazak kako bi ponovo sve bilo kao pre. Ali, nikada ništa nije kao što je bilo pre.

Verujem da si sada sa svim našim dragim koji su otišli pre tebe. Pozdravi ih u naše ime i čuvaj nam mesta: ako je danas nešto sigurno, onda je to da ćemo opet biti zajedno. Samo je pitanje vremena a Ti ga sada imaš kao nikada za zemaljskog bitisanja.

Neka Ti je večna slava i hvala!

Miloš Janjetović 1955-2009

Posle kraće i teške bolesti u Kostolcu je 13. aprila preminuo Miloš Janjetović, glavni i odgovorni urednik „Glasa proizvođača“, lista Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Rođen je 19. februara 1955. godine u Kostolcu. Višu pedagošku školu završio je u Beogradu. U tadašnjem Industrijsko-energetskom kombinatu „Kostolac“ na Kopu „Ćirikovac“ počeo je da radi 11. marta 1973. godine, a od 1. juna 1977. u redakciji „Glasa proizvođača“ kao novinar-ilustrator. Funkciju glavnog i odgovornog urednika „Glasa proizvođača“ obavljao je od 1. aprila 2003. godine.

Sky news

Nekoliko meseci nakon tragične pogibije Mileta Veljkovića, mog kolege i velikog prijatelja, reče mi moj, takođe kolega i prijatelj Miloš Janjetovićda će mu se uskoro pridružiti i da će oni skupa pokrenuti novu novinu, jer tamo gore na nebu, tiražje neograničen i nema remitende. Danas, kada njega na žalost nema među živima, ne mogu a da se ne prisetim pomenutih reči koje je izgovorio sa lakoćom, njemu svojstvenom kada je pričao omiljene viceve. Bio je to prvi koji me nije nasmejao…

Kada čovek za nepunu godinu izgubi dva iskrena prijatelja, šta mu preostaje drugo nego da ih preseli u trajno sećanje. Reči su u ovakvim slučajevima suvišne, gube smisao, otimaju se kontroli i pretaču u parafraziranje. Tim pre što suvišnih reči nije bilo ni u tekstovima mojih prijatelja, urednika Braničeva Danas i Glasa proizvođača koji su inicirali poslovnu saradnju i druženja redakcija koje će mnogima ostati u lepoj uspomeni. I novinari umiru, zar ne? M. K.