Optuženi žrtve prepucavanja vojne i civilne službe

– Ova afera se pojavila u vreme izbora u SR Jugoslaviji i prema mom mišljenju je proizvod jako prljave propagande. Servilni Nebojša Pavković, koji je na moju žalost u to vreme bio moj nadređeni, je na ovaj način želeo da izgradi svoju vojničku karijeru – rekao je Stojanović, dodajući da nikakva paravojna grupa „balkan ekspres“ nije postojala.

Stojanović se pojavio juče u Višem sudu nakon dva bezuspešna pokušaja da mu se uruči poziv da svedoči.

– Albanci su zauzeli karaulu Košare. Tokom krvave bitke da je povratimo naša četa je desetkovana. Veliki broj naših ljudi je poginuo u pokušaju da povratimo karaulu. U toj situaciji meni su javili da nam se priključuje grupa od dvadesetak dobrovoljaca među kojima su bili i optuženi. Oni su bili priključeni 125. četi Vojne policije pri 125. Motorizovanoj brigadi – rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, dobrovoljce su činili mahom iskusni ljudi koji su dali značajan doprinos zaustavljanju neprijateljskih snaga.

– Oni su sa sobom doneli satelitski telefon pomoću kojeg smo bili u stanju da presrećemo neprijateljsku komunikaciju. Zahvaljujući tome smo menjali položaje i spasili veliki broj života – naveo je Stojanović.

Kako je naglasio Stojanović, optuženi dobrovoljci su dvadesetak dana bili na terenu pre nego što ga je nazvao njegov nadređeni pukovnik Aco Tomić sa naređenjem da ih pomeri sa ratišta.

– Tomić mi je rekao da ja u svojim redovima imam gomilu špijuna i da ih sklonim sa Kosova – kazao je Stojanović.

On je istakao da ne poseduje nikakva saznanja da je iko od optuženih dok je bio pod njegovom komandom počinio išta nezakonito.

– Niko od njih nije držao taoce, reketirao ljude, presretao kolone ili krao nakit. To tvrdim sa potpunom sigurnošću. Sve što su radili, radili su u skladu sa zakonom – naveo je Stojanović.

U ovom postupku sudi se Jugoslavu Petrušiću, poznatom i kao Dominik, Miloradu Pelemišu, komandantu 10. diverzantskog voda Vojske Republike Srpske, kao i Slobodanu Orašaninu, Radetu Petroviću i Branku Vlači. Vlači se sudi u odsustvu jer je u Bosni i Hercegovini osuđen na 13 godina zatvora zbog ratnog zločina.

Ovaj maratonski sudski postupak traje skoro 17 godina. Optuženi pripadnici „pauka“ prvobitno su osuđeni u novembru 2000. godine u Okružnom sudu u Beogradu, ali je tu presudu Vrhovni sud ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje koje je prekinuto u januaru 2009. Tom presudom su Petrušić, Pelemiš i Petrović oslobođeni optužbe za špijunažu i ubistvo dva Albanca. Petrušić, Petrović i Vlačo osuđeni su, međutim, na kaznu od godinu i po dana zatvora zbog iznude 20.000 evra od braće Mirsada i Sadika Nimaja, a Orešanin za nedozvoljeno držanje oružja.

Vrhovni sud ukinuo je tu presudu Okružnog suda, jer je zauzeo stav da predmet iz nadležnosti Okružnog treba da pređe u Vojni sud. S obzirom na to da su vojna tužilaštva i sud ukinuti 2005. godine, predmet je dat u rad Vojnom odeljenju Okružnog tužilaštva. Pored navedenih optužbi, članovi „pauka“ sumnjičeni su tokom 1999. godine i za planiranje atentata na tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali su te sumnje ubrzo „pale u vodu“.

Petrušiću povređeno pravo na suđenje u razmnom roku

Viši sud u Beogradu usvojio je prigovor prvooptuženog Jugoslava Petrušića i doneo rešenje kojim konstatuje da je njemu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Sud je ovu odluku doneo imajući u vidu da 16 godina od pokretanja ovaj krivični postupak i dalje traje. Rešenjem se predlaže predsedniku Višeg suda u Beogradu da preduzme sve zakonom dozvoljene mere radi okončanja ovog postupka. Protiv ovog rešenja može se uložiti žalba predsedniku Apelacionog suda u Beogradu, a ukoliko bude potvrđeno prvostepeno rešenje Petrušić će imati pravo na novčano obeštećenje.