Nova strategija Evropske unije za održiv razvoj i otvaranje radnih mesta nazvana Evropa 2020 ugledala je svetlost dana u trenutku kada se svet suočio s najtežom krizom u proteklih nekoliko decenija. Koncept koji je „nasledio“ Lisabonsku strategiju utemeljenu na zamisli o uspostavljanju „najdinamičnije ekonomije znanja na svetu do 2010. godine“, obelodanjen je na samitu održanom 11. februara ove godine. Tom prilikom lideri Unije podržali su predloge koje je predočio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, a paket mera je zvanično predstavljen javnosti 3. marta.
Ekonomska uprava
Jedna od glavnih inicijativa Evrope 2020 odnosi se na pokretanje takozvane „ekonomske uprave u Evropi“, što podrazumeva ostvarenje sledećih ciljeva:
– Posvećivanje veće pažnje problemu nezaposlenosti, naročito socijalnim aspektima tog pitanja;
– Uspostavljanje ravnoteže između ekonomske politike država članica;
– Sprovođenje reformi u skladu s odredbama Pakta za stabilnost i rast;
– Pokretanje programa fiskalne stabilizacije.
Šargarepe bez štapa
Kreatori koncepta naglašavaju potrebu uvođenja strožih procesa nadzora kada je reč o primeni mera u mnogim domenima. Mada su pojedine članice EU, poput Nemačke, smatrale da novi „recept“ treba da podrazumeva i davanje sankcija za države koje ne budu izvršavale svoje obaveze, predsednik Evropskog saveta smatra da je potrebno uvesti sistem nagrađivanja. Van Rompej je u svom saopštenju stavio akcenat na sledeća načela:
– Nova strategija zahteva najveći mogući stepen posvećenosti svih država EU;
– Potrebno je organizovati brojne samite Unije posvećene temi „ekonomske uprave“;
– Umesto sankcija treba nagrađivati vlade u državama koje ispune sve svoje obaveze.
Nadzor država
Shema koja se odnosi na „nadzor država“ predstavlja značajnu novost u odnosu na Lisabonsku strategiju i podrazumeva ostvarenje sledećih ciljeva:
– Kontrolu sprovođenja programa fiskalne stabilizacije u članicama Unije;
– Davanje predloga državama članicama kada je reč o nacionalnim programima;
– Upućivanje javnih upozorenja državama koje ne izvrše obaveze.
Hitne mere
Evropska komisija smatra da naredne ciljeve treba ostvariti u najkraćem mogućem roku:
– Podići stopu zaposlenosti stanovništva između 20 i 64 godine starosti s postojećih 69 odsto na 75 odsto;
– Smanjiti emisiju štetnih gasova za 20 odsto;
– Smanjiti stopu Evropljana koji rano napuštaju školu sa postojećih 15 odsto na 10 odsto;
– Postarati se da najmanje 40 odsto mladih dobije diplomu srednje škole;
– Smanjiti broj Evropljana koji žive ispod granice siromaštva za 25 odsto, što bi značilo poboljšanje životnih uslova za 20 miliona ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
