Izborni marketing ili vizionarska ideja za opstanak Starog kontinenta: Šta misle sagovorici Danasa o izjavi Emanuela Makrona da je Evropa smrtna? 1

„Ističući da je Evropa smrtna, predsednik Republike Francuske Emanuel Makron je u svom govoru na Sorboni, izabrao da simbolički ukaže na bezbednosni problem koji ima Stari kontinent, ali i da da viziju Evrope koja dolazi posle Pax Americane, odnosno vremena koje bi moglo da nastupi, ukoliko SAD prebace težište vojne bezbednosti kontinenta na same Evropljane.

Makronov stav, treba tumačiti tako da Evropa treba dodatno da ojača svoju odbranu unutar NATO. Ovo je posebno značajno i kao potencijalni odgovor EU ukoliko bi došlo do promene lidera u SAD posle izbora u novembru“, ističe za Danas Mihajlo Brkić, bivši ambasador i potpredsednika Stranke Srbija centar.

Da podsetimo, francuski predsednik je na Sorboni, pred univerzitetskim javnim mnjenjem i pred 26 ambasadora zemalja EU, upozorio da je Evropa „smrtna“ i da razikuje da bude „izbačena iz igre“ pred konkurencijom drugih velikih sila. Makron se založio za „moćnu Evropu“, koja je poštovana, koja „osigurava svoju bezbednost“ i koja je u stanju da vrati svoju stratešku autonomiju.

Prema rečima Brkića, Makronova najava izrade „strateškog koncepta kredibilne evropske odbrane“, osim strateškog pristupa ima i taktičku političku dimenziju, jer predstavlja mogućnost povratka dela vojne suverenosti Evropljana u odnosu na SAD. To je, kaže, dobar izborni argument u pokušaju da se spreči moguća pobeda krajnje desnice na predstojećim francuskim izborima.

„Ukoliko bi se ova Makronova izjava pokazala kao zaista strateška, a ne kao deo predizbornog marketinga, ona bi imala veliki značaj i za našu zemlju. Srbija ne može postati član NATO, iz brojnih razloga, ali bi mogla biti deo zajedničkih evropskih odbrambenih snaga, što bi imalo presudan značaj za geopolitičko pozicioniranje naše zemlje unutar Evrope, a ne u političkom smislu van nje“, navodi sagovornik Danasa.

Elvira Kovač: Evropski projekat će zauvek ostati nedovršen

Elvira Kovač, predsednica Odbora za EU Skupštine Srbije ne slaže se sa ovom izjavom francuskog predsednika, jer je, kako kaže, uverena da Evropa ne može da umre, jer će „evropski projekat zauvek ostati nedovršen“.

„To nisu reči izgovorene ovih dana ili poslednjih godina krize, to je promišljanje evropske ideje u poslednjih 500 godina. To su reči velikog Erazma Roterdamskog, jer su evropski mislioci i humanisti bili ubeđeni još od 15. veka da bi Evropu trebalo graditi iznova i iznova svaki dan, i svakog dana sve iznova započinjati, a sa svešću da će taj projekat zauvek ostati nedovršen“, ističe Kovač.

Prema njenim rečima Evropa i Evropska unija u poslednje vreme zaista se nalaze na ispitu u smislu očuvanja evropskih vrednosti i poretka, a kršenje međunarodnog prava upravo tome doprinosi.

„Srbija je na žalost žrtva negiranja međnarodnih normi i principa“, ocenjuje sagovornica Danasa.

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, Makronovu izjavu ipak stavlja u kontekst izbora za Evropski parlament i kaže da francuski predsednik pokušava, na jednoj strani, predupredi dalji rast krajnje desnice, a na drugoj da predupredi prodor levice u njegovi biračko telo.

Srećko Đukić: Evropa ne može živeti i opstati kao kontinent, bez sopstvene garancije bezbednosti

„Makron u svojim istupanjima demonstrira novu viziju Evrope, novu etapu njenog zajedničkog razvoja u okvirima EU i Evropske političke zajednice. To je upravo ono što je Evropi potrebno i što se pokazalo kao njen veliki nedostatak u sadašnjoj krizi međunarodnih odnosa, koje posebno obeležava masovna ruska invazija na Ukrajinu (Evropu), „trzavice“ i neizvesnosti u odnosima sa SAD (Tramp) kao strateškim partnerom koji je bezpogovorno od Drugog svetskog rata garantovao bezbednost Evrope.

Makron jasno poručuje da Evropa ne može živeti i opstati kao kontinent bez sopstvene garancije bezbednosti. Vreme bezbednosnog konzumenta, zaklinjanja i zaklinjanja za Ameriku je nepovratna prošlost“, ocenjuje Srećko Đukić, član Foruma za međunardne odnose.

Prema njegovim rečima tu je naravno i evropska energetska bezbednost koja je morala da se rešava pod ruskom ucenom, kao i globalno liderstvo Evrope u zelenoj tranziciji, nauci i tehnologiji, te partnerstvo sa Kinom.

„Evropi je upravo potreban taj snažan, kupan, odlučujući iskorak integracije oko navedenih ključnih prioriteta da postane globalni partner i saveznik u novim uslovima SAD i Kini. Evropa je živela konformistički, bila najbolje mesto za život u svetu, odlikovala se kao potrošačko društvo, ali sve na uštrb sopstvenog liderstva u svetu i sopstvene bezbednosti. Ako nećemo kraj Evrope, EU, „ako nećemo njihovu smrt“, upustimo se u nove izazove koje možemo dostići kao što smo dostigli i neponovljivu integraciju u okvirima EU.

Makronove ideje, poruke, vizije nisu danas ništa manje, nego vizije koje su utemeljivači današnje Unije slali svetu onih dalekih 1950-tih godina. Makron je, predvodeći Francusku, „ophrvan“ sve vreme pogledima u budućnost Evrope, perspektiva NATO“, navodi Đukić i podseća na raniju Makronovu izjavu o moždanog smrti alijanse.

Tu je, kako kaže sagovornik Danasa, Makron na najboljem tragu velike francuske političke misli niza vizionara i tvoraca posleratne Evrope.

Napominje i da su Francuzi, uostalom, uvek prednjačili od ostalih Evropljana.

„Ideje Makrona predstavljaju istinsku platformu za novu integraciju Evrope, bezbednost, energija, nove tehnologije, globalno liderstvo, kao što su nekada bili ugalj i čelik. Francuska kao „motor ideja“ verujem da će naići na punu podršku najšireg spektra evropskih političkih snaga i da pobediti. U zaključku se nameće pitanje koliko je srpska nacija svesna preokreta koji će se desiti i na koju stranu“, ističe Đukić.

Dragan Šormaz, predsednik Evrotlanskog saveta Srbije, ocenjuje da je agresija na Ukrajinu donela nešto dobro jer je Evropa shvatila da su Rusija-Kina-Iran osovina svega lošeg današnjice, savez onih koji imaju interes da imperijalno vladaju svetom, lažima, gušeći demokratiju, građanska prava, lične slobode.

Šormaz kaže da je Evropa shvatila da Rusija nije država, da je imperija i da prirodno želi da širi svoje teritorije i uticaj. Zato Evropa mora da pomogne maksimalno Ukrajini, zato predsednik Makron najavljuje čak i slanje vojske ako zatreba, a nije jedini, jer sve više država zauzima isti stav.

„Isto smo čuli i u američkom kongresu i to od republikanaca ovih dana – „sada šaljemo oružje kako nebismo morali da šaljemo vojnike“. Zapad je shvatio, a predsednik Makron to najglasnije govori, Rusija u ovom ratu mora biti poražena, ili će se evropski sistem i demokratija raspasti pod ruskom čizmom. Kada se završi rat, neće biti novih pokušaja civilizovane saradnje sa Rusijom, sva saradnja će se smanjiti, dovesti na minimum, jer je Evropa shvatila da je uzaludno trošenje sredstava i vremena na to da se pomogne Rusiji da postane demokratska država“, objašnjava Šormaz.

Ističe da ono sa čim Srbija treba da računa je da nikada neće biti sa ruske strane zida. Prema njegovim relima , dok god to ne shvatimo, radimo protiv interesa Srbije i njenih građana.

Milovan Božinović: De Golova revolucionarna ideja o „Evropi od Atlantika do Urala“ dalje je nego ikad

Milovan Božinović, karijerni diplomata, podseća da je Makron još tokom prvog mandata nastojao da se predstavi kao inovator i reformator EU, a najveći odjek imale su ideje o EU sa „dve brzine“, podela na čvrsto, istorijsko jezgro EU i ostale, mlađe članice nejednako kompatibile sa „matičnim“ tkivom EU.

„Zemlje aspiranti na članstvo u EU su to pretežno shvatile da su, do nekog dalekog termina, odbijene. Takođe, Makronove reformske ideje imale su za cilj obuzdavanje Nemačke, sto je francuska istorijska opsesija, budući da je tokom prvog mandata Nemačka bila na vrhuncu moći i nametala je celoj EU svoje koncepte i prakse. Pod njim je kult francusko-nemačkog prijateljstva počeo da bledi“, navodi Božinović za Danas.

Čitava ta konstelacija, kako kaže sagovornik Danasa, kompletno je srušena početkom rata u Ukrajini koji je iz američkog ugla bio prilika da se EU kao nekakav faktor globalne politike sistemski i dugoročno eliminiše.

„Evropa je danas tačno ono od čega je de Gol najviše strahovao: da će Evropa, dakle i Francuska, postati američki vazal I instrument održanja američke dominacije. Danas Francuska prolazi kroz jednu vrstu renesanse degolizma, kao one konstante francuske politike bez koje je njena civiluzacijska supstanca uništena. Makron je danas u očima većine Francuza privrženik – često fanatik – jednog utapanja Francuske u nekakav fiktivni amalgan „prave Evrope“ kojim će drugi lakše upravljati. Sve u svemu, Makronov govor na Sorboni je jedan pokušaj da tradicije degolizma kao nacionalnog konsenzusa o položaju i budućnosti Francuske nisu zaboravljene i da ce biti “ kreativno“ ugrađene i u njegovu politiku koja se u velikoj meri profilisala kao antidegolovska“, objašnjava Božinović.

Samo što je, kako kaže, danas mnogo toga drugačije nego nekad. NATO sprovodi jednu brutalnu politiku disciplinovanja članstva, nemački sused je u krizi i bez koncepta, kako dalje, sa Rusijom su bahato presečene sve ekonomske veze i umesto saradnje vodi se proksi rat.

„De Golova revolucionarna ideja o „Evropi od Atlantika do Urala“ dalje je nego ikad. Sve u svemu, kako to u dnevnoj politici često biva, Makron se obratio većinskoj degolovskoj Francuskoj da bi je umirio, ali ne i pridobio“, zaključuje ovaj karijerni diplomata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari