Napravi problem da bi bio deo rešenja: Vučićeva regionalna politika koja više ne prolazi

Sagovornici Danasa podsećaju da ništa bolje odnose Srbija, koja je nekada važila za regionalnu silu, danas nema ni sa Hrvatskom, ali i Bosnom i Hercegovinom, pa ni ne čudi često varničenje na ovim relacijama.

Odnosi sa Bugarskom i Albanijom variraju od slučaja do slučaja, dok je Rumunija iz vizure Srbije potpuno zanemarena. Nakon odlaska Viktora Orbana sa vlasti i odnosi sa novim rukovodstvom Mađarske sada su na ispitu, pogotovo nakon slučaja Kanjiža.

* Vučićeva politika „Srpskog sveta“ nema više kapacitet da egzistira u uslovima regionalnog mira i stabilnosti

Na pitanje zbog čega je to tako, Božović odgovara da režim koji se na unutrašnjem planu održava kroz permanentno vanredno stanje, generisanje straha i gušenje institucija, ima organsku potrebu da izvozi nestabilnost kako bi se pred domaćom javnošću neprekidno pozicionirao kao jedini zaštitnik nacionalnih interesa.

„Sa druge strane, Vučić sledi Miloševićev obrazac funkcionisanja iz devedesetih – napravi problem da bi bio deo rešenja. To se, naravno, već jednom pokazalo kao pogubna strategija. Ideološki konstrukt Vučićeve regionalne politike „Srpskog sveta“ jednostavno nema više kapacitet da egzistira u uslovima regionalnog mira i stabilnosti,“ navodi predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

* Odnosi sa zemljama u regionu zasnovani su na poslovnim i privatnim interesima pojedinaca

Boris Tadić, nekadašnji predsednik Srbije i predsednik SDS smatra da nije Srbija od juče u konfliktu sa regionom, ona je to od još od 2012. godine.

„Podsećam da sam ukazivao na to i kada je ova vlast izvodila predstave slavljenja navodno dobrih odnosa sa zemljama u regionu. Setite se, na primer, cirkusa oko posete Mila Đukanovića i hvaljenja kako Vučić gradi nove odnose sa Crnom Gorom. I tada sam upozoravao na to da je sve to farsa i da je zasnovano isključivo na privatnim interesima dva lidera iza kojih stoje poslovni interesi i da će ti odnosi trajati koliko budu trajali i ti interesi. Takođe sam upozoravao da će izgradnja odnosa na tim osnovama proizvesti katastrofalne posledice po odnose između naroda i država u regionu. Ista je situacija i sa odnosima sa Mađarskom“, navodi Tadić.

Sagovornik Danasa smatra da što se tiče odnosa sa Hrvatskom i BiH, oni su sve vreme zloupotrebljeni u funkciju proizvodnje „drugog“ koji je potreban ovakvom tipu vlasti kako bi sticala najjeftinije nacionalističke poene.

„Dakle, odnosi sa zemljama u regionu tokom ove vlasti su zasnovani na poslovnim i privatnim interesima pojedinaca i na najprimitivnijim instrumentima nacionalističke propagande. Tu nema ni trunke političke strategije, niti vizije zajedničke budućnosti naroda i država. Najveću cenu toga plaća Srbija i naši građani, ali takav sistem nanosi štetu i u svakom pojedinačnom društvu u susednim državama“, ističe Tadić i podseća da su za tu politiku građani glasali 2012. godine, jer je ona bila potpuno suprotstavljena njegovoj politici pomirenja i izgradnje stabilnih odnosa koji vode ka dugoročnom i održivom miru u regionu.

Dodaje da toga moramo biti svesni, ne zbog boljeg razumevanja naših odluka iz prošlosti, već i zbog putokaza za naše odluke u budućnosti.

„Vučićeva namera da u Crnu Goru sa sobom povede pun avion batinaša i kriminalaca svedoči o njegovoj primitivnoj kulturi koja svoje poreklo ima u ideologiji šešeljizma, koja je svuda, a posebno srpskom narodu, donosila samo zlo i sramotu. Dobro zapamtite tih stotinak po glavama izrezbarenih poluinteligenata na aerodromu Tivtu. To je prava slika Srbije u vreme Vučićeve vlasti , ali i najočitije upozorenje šta će tek biti sa Srbijom ukoliko ova vlast ne bude smenjena u najskorije vreme“, napominje bivši predsednik Srbije.

* Crna Gora je tipičan primer gde režim u Beogradu izvozi sopstvene i to rastuće probleme

Sagovornici Danasa skloni su da veruju da političko sukobljavanje režima Srbije sa susedstvom često predstavlja refleks unutrašnje turbulencije koja traje više od godinu i po dana. Time se skreće pažnja sa sve većih unutrašnjih problema koje režim ima u borbi da se po svaku cenu održi na vlasti. Ali za tu svrhu skretanja pažnje nalaze se i odgovarajući politički partneri u komšiluku.

„Neki od njih to rade kako bi sačuvali ekskluzivitet tzv. čuvara nacionalnih interesa. To je npr. slučaj sa HDZ koji na planu nacionalne politike u HR ima izazivača u vidu Domovinskog pokreta, tako da se HDZ i SNS nalaze u poziciji politički korisne prekogranične simbioze. U nekim slučajevima je zbog interesne i ideološke bliskosti lokalnih režima sa režimom u Srbiji zanemaren istorijski prijateljski odnos sa drugim susedom, kao donedavno u izrazitom preferiranju saradnje sa Orbanom i zanemarivanju saradnje sa Rumunijom“, objašnjava Mihajlo Brkić, bivši ambasador i potpredsednik Srbija centra.

Dodaje da pojedini susedi imaju istu vrstu problema, sa korupcijom, na primer, pa je zbog unutrašnjih briga očuvanja vlasti oslabila saradnja Vučićevog i Raminog režima.

„BiH i bez Srbije ima previše unutrašnjih problema, ali je CG tipičan primer gde režim u Beogradu izvozi sopstvene i to rastuće probleme i nestabilnost u susedstvo u nameri da na drugog preusmeri pažnju sa sebe. Ovo se čini sa ciljem da se upravo režim SNS prikaže kao nezamenljivi regionalni igrač bez koga nema stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Medjutim, ovim putem kojim je režim krenuo se dugoročno nanosi šteta nacionalnim interesima i države Srbije i njenih gradjana, ali i srpskog naroda u celini“, pojašnjava Brkić.

* Niko neće da bude u familiji sa siledžijom

Sagovornici Danasa podsećaju na nekada izuzetno bliske odnose Srbije i Crne Gore i na isprepletanost porodičnim i prijateljskim vezama, čime se zaoštravanje odnosa dve zemlje sve stavlja pod znak pitanja.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, primećuje da Vučićev režim koji je u sukobu sa gotovo svima u regionu, ne misli o interesima Srbije i Srba koji žive u tim državama.

„On je palikuća i uzrok nestabilnosti kao i glavna prepreka za ulazak Srbije u Evropu. Odlaskom Orbana ostao je da štrči kao opasni autokrata čiji je režim povezan sa organizovanim kriminalom i ogromnom korupcijom. Takav komšija je razlog za brigu svima okolo, a najviše našim građanima. Ne umeju radikali drugačije nego ovako, preko čarter letova sa batinašima i uz šamare svima okolo“, primećuje Stefanović.

Na primedbu da nije Srbija baš sa svima u zavadi i da su odnosi sa Severnom Makednijom dosta dobri, on odgovara da zvanično Skoplje sigurno neće entuzijastično poleteti u zagrljaj Vučiću u dodatnom odvajanju od Evrope i mira regiona. To bi, kaže, dovelo do dodatnih problema Vladi Severne Makedonije.

„Niko neće da bude u familiji sa siledžijom i čovekom koji opasno skreće na staze avanturizma i korupcije na međunarodnom polju“, ističe zamenik predsednika SSP-a, dok njegov stranački kolega Kosntantin Samofalov dodaje da Vučić nema mira sa komšijama koje žele u EU, jer to urušava njegovu imaginarnu poziciju svesrpskog vladara nedođije isključene iz svih normalnih civilizacijskih tokova.

* Bolji dobrosusedski odnosi tek nakon smene režima SNS

Na pitanje može li Srbija bilo kako da popravi odnose sa susedima u regionu, bar zbog puta u EU, Duško Lopandić, bivši diplomata je izričit i kaže da nema popravke odnosa sa susedima bez smene SNS.

„Osim totalnog neuspeha politike SNS koja navodno i lažno vodi Srbiju na evropskom putu sa rezultatom nula, paralelan neuspeh je i u oblasti susedske saradnje gde je promocija državnih interesa zamenjena radikalskom politikom svađe sa svim i svakim“, kaže Lopandić.

Primećuje da ovo posebno obuhvata bivše jugoslovenske republike, uz izuzetak Severne Makedonije. Vučić je u poslednne vreme uspeo da dodatno otuđi javnost Crne Gorere.

„Zato ne možemo očekivati popravljanje dobrosusedske politike pre smene SNS režima“, zaključuje Lopandić.