Foto: STARSPORTMislim da je iz izjava Aleksandra Vučića i Antonija Košte na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu moglo dosta jasno da se vidi ne samo gde se trenutno nalazi Srbija u procesu evropskih integracija, već i koliko se razlikuju političke pozicije iz kojih njih dvojica govore – kaže za Danas Nemanja Štiplija, urednik portala Savremene politike.
On je komentarisao zajednički nastup predsednika Srbije i predsednika Evropskog saveta dan nakon što je iz Crne Gore vraćena grupa ljudi sa aerodroma u Tivtu za koje je procenjeno da predstavljaju rizik za bezbednost. Za njih se pretpostavlja da su pošli na put kao neformalno obezbeđenje Aleksandra Vučića za učešće na Samitu EU – Zapadni Balkan.
Pravo iz Pionirskog parka, sa dužnosti čuvanja predsednika iz takozvanog Ćacilenda.
Predsednik Srbije odbio je da o tome govori pred Koštom, mada je naznačio da mu je tamo navodno ugrožena bezbednost.
I dok je Košta govorio o nužnosti reformi i propustima Srbije na putu evropskih integracija, Vučić je govorio o postignućima u poslednjih mesec dana, u vezi sa izbornim zakonima i navodnoj borbi protiv korupcije.
“Košta je bio vrlo jasan”
Antonio Košta je tradicionalni evropski političar koji funkciju predsednika Evropskog saveta razume i predstavlja u okviru evropskih ugovora, dakle, kao neko ko reprezentuje Uniju, njenu ideju, njene institucije i osnovni konsenzus država članica, objašnjava Nemanja Štiplija.
– Od njega se zato ne mogu očekivati komentari koji izlaze iz te uloge, niti ona vrsta personalizovane, konfliktne i gotovo neustavne interpretacije politike kakvu imamo kod Aleksandra Vučića. Međutim, upravo zato je važno šta je Košta ipak rekao da vrata EU ostaju otvorena, ali tempo zavisi od Srbije, a ključne teme su vladavina prava, demokratija, izborni uslovi, sloboda medija, REM i preporuke Venecijanske komisije i ODIHR-a. To je vrlo jasna poruka, čak i kada je izrečena diplomatskim jezikom – ističe Nemanja Štiplija.
Sa druge strane, napominje, Vučić je ponovo pokušao da evropske integracije prvenstveno predstavi kroz ekonomiju, trgovinsku razmenu i investicije, što pokazuje da su mu reforme, demokratija i vladavina prava i dalje sporedne teme, a ne suština procesa.
– Posebno je zanimljivo, ali i zabrinjavajuće, što su mu najozbiljnije reforme zbog kojih Srbija godinama ima problem u procesu evropskih integracija predstavljene gotovo kao tehnička stvar koja može da se završi za nekoliko nedelja. Znamo da to naprosto nije tačno, reforma izbornog okvira, izbor REM-a, stanje u pravosuđu, sloboda medija i borba protiv korupcije nisu administrativna obaveza koju vlast može da „štiklira“, već pitanje političke volje i dubinske promene načina na koji institucije u Srbiji funkcionišu – pojašnjava Štiplija.
U tom smislu, kaže dalje, predstojeći samit u Tivtu za Srbiju može biti veoma neprijatna pokazna vežba.
– Crna Gora, kao domaćin, pokazuje gde jedna država regiona može da bude kada, uprkos svim unutrašnjim problemima, zadrži evropski kurs i političku odluku da članstvo u EU bude stvarni prioritet. Srbija će tamo, zajedno sa drugim državama Zapadnog Balkana koje nemaju jasnu volju za reforme, moći iz prvog reda da vidi koliko su Crna Gora i Albanija odmakle, i gde je i sama mogla da bude da je prethodnih godina ozbiljno radila na evropskim integracijama – kaže Štiplija.
Primetan je i otklon od tema događaja u Tivtu, osvrnuo se naš sagovornik.
– Verujem da Košta to namerno nije želeo da komentariše, dok Vučić, moguće zbog manjka vremena, još nije imao spreman uobičajeni narativ za domaću javnost. Ali ne treba sumnjati da će njegov spin-tim vrlo brzo proizvesti objašnjenje koje ćemo večeras čuti u programima nacionalnih televizija, kada se predsednik bude uključio iz Tivta da „objasni narodu“ šta se zapravo dogodilo – zaključuje Nemanja Štiplija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
