Navršila se 21 godina otkako je 27. februara 1993. iz voza broj 671, koji saobraća na relaciji Beograd – Bar, na stanici Štrpci, oteto 19 putnika, Bošnjaka, građana Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i kasnije likvidirani. Ovo je jedan od najtežih zločina koji su se dogodili u ratovima na prostoru bivše SRFJ 1991-1999. Postoji čitav niz specifičnosti koje ovaj zločin izdvajaju od ostalih, takođe teških zločina. Ukazujemo na glavne karakteristike otmice iz voza 671 u stanici Štrpci:
1. Oteti i ubijeni putnici su legalni i potpuno lojalni državljani Savezne republike Jugoslavije.
2. Svi su civili i nemaju nikakve veze sa ratom u Bosni.
3. Zaposleni su u jugoslovenskim preduzećima „Planum“, „Ratko Mitrović“, PTT, Železnici i drugim.
4. Kriterijum za otmicu bio je pripadnost bošnjačkom narodu, što su otmičari utvrdili legitimisanjem.
5. Izdvajanje i ubijanje ljudi zbog imena, porekla i pripadnosti određenoj rasi, veri ili naciji podseća na rasne zakone, Kristalnu noć, progone Jevreja i Holokaust u Drugom svetskom ratu.
6. Kompletan železnički, policijski, vojni i politički vrh Srbije i SRJ na čelu sa predsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, mesec dana unapred bio je tačno obavešten da će otmica Bošnjaka iz voza biti izvršena 27. februara 1993. i to na stanici Štrpci od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i ništa nije preduzeto da se otmica spreči.
7. Na sastanku železničkih, policijskih i vojnih vlasti Srbije i SRJ održanog u Užicu upućena je načelna molba Vojsci Republike Srpske da taoce uzima u dubini teritorije Bosne, a ne u graničnom pojasu sa Srbijom, bez ikakve konkretne mere za sprečavanje direktno najavljenog i precizno planiranog i određenog zločina.
8. Na suđenju jedinom osuđenom akteru otmice Nebojši Ranisavljeviću pred Višim sudom u Bjelom Polju (osuđenom pravosnažno na 15 godina zatvora i kaznu izdržao) pouzdano je utvrđeno da je otmicu izvršila grupa pripadnika regularne jedinice Vojske Republike Srpske – Višegradske brigade, kojom su komandovali oficiri JNA upućeni da ratuju u Bosni, a posle rata vraćeni u jedinice Vojske Jugoslavije. Utvrđeno je da je grupom komandovao Milan Lukić, kao i imena svih članova grupe.
9. Istragu protiv Milana Lukića sabotirao je 1994. predsednik Istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i Lukića pustio na slobodu.
10. Žrtve otmice su ubijene i skoro 20 godina njihovi posmrtni ostaci nisu pronađeni, a tek pre izvesnog vremena pronađene su kosti nekoliko žrtava.
11. U poslednjih godinu dana Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu vodi ozbiljnu i opsežnu istragu na prikupljanju dokaza i podataka za pokretanje krivičnog postupka protiv svih odgovornih za ovaj ratni zločin.
Osnovna poruka i karakteristika ovog slučaja jeste višestruka odgovornost pojedinaca i institucija Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije za otmicu i ubistvo svojih državljana bošnjačke nacionalnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
