Kanalska mreža kod centralne gradske pijace, u mesnoj zajednici Nikola Tesla, biće uređena ozidavanjem, postavljanjem cevi i uređenjem okolnog prostora. Kako se može saznati u ovoj mesnoj zajednici, čak se planira izgradnja puta između Makedonske ulice i pijace, ali sve to tek kada se reši upravljanje kanalskom mrežom a ingerencije preuzmu od JP „Vode Vojvodine“.
– U toku je parcelisanje kanala, a Direkcija za izgradnju i uređenje grada priprema dokumentaciju kako bi grad Zrenjanin mogao da preuzme vlasništvo nad kanalskom mrežom. Očekujemo da će posao sa dokumentacijom biti završen u septembru. Prema dogovoru naše mesne zajednice sa gradom, jedan deo kanala će biti pokriven cevima i zatvoren kako bi bio izgrađen put, dok će okolni prostor biti uređen. Ostatak kanala, na površini od 200 hektara, biće takođe zatrpan i ponuđen investitorima kao građevinsko zemljište – objašnjava Branislav Dobrijević.
Prema njegovim rečima, nadležno preduzeće „Vode Vojvodine“ problem će rešiti ozidavanjem kanalske mreže za odvod suvišnih voda u dužini od 1,5 kilometara, uz korito starog Begeja. Inače, nekadašnji rukavci i meandri starog Begeja i dalje predstavljaju ekološki problem u Zrenjaninu, a zbog loših navika građana, odlaganja smeća ali i činjenice da se retko kada uklanja trava i trska, otvoreni kanali za otpadne vode pravi su izvor zaraze. Prošle godine inicijativa građana koji žive u blizini dva otvorena kanala u ulicama Nikole Tesle, Makedonska, Todora Manojlovića i Cara Lazara, naišla je na podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vodoprivredu i lokalne samouprave. Obezbeđene su pare i angažovani bageri da očiste kanal, ali usred posla za koji su izdvojena tri miliona dinara utvrđeno je da su meštani okolnih ulica zatrpali pojedine delove kanala, izgradili garaže dok je prazan prostor kod glavne pijace pretvoren u divlju deponiju, gde se odlaže svaki mogući otpad.
– Na početku akcije odneto je 40 tona smeća, a posle samo nekoliko dana, na istom mestu pojavila se nova količina. Ispostavilo se da bi pre nastavka radova „Vode Vojvodine“ trebalo da urede imovinsko-pravne odnose sa žiteljima ovog dela grada. Jedan od predloga je bio da se trasa kanala izmesti i da nova trasa prođe kroz posed vlasnika parcela koje se sa kanalom graniče. Ali, novosadsko preduzeće na to nije pristalo, već je insistiralo da ostane na staroj poziciji – objašnjava Dobrijević.
Prema njegovom objašnjenju, dok se čekala odluka koja će proceduru pokrenuti u pravcu delovanja delovi kanala koji su očišćeni u međuvremenu su ponovo zarasli u korov i zatrpani smećem. Razmišljalo se o tužbi protiv neodgovornih građana, ali i protiv JP „Vode Vojvodine“ zbog nedomaćinskog odnosa prema kanalskoj mreži. Onda je krajem 2013. godine zaključeno da bi jedino rešenje bilo da zrenjaninska lokalna samouprava preuzme vlasništvo nad tim zemljištem. To bi omogućilo da se kanal trajno sanira po urbanističkom rešenju grada, formiranjem zatvorenog sistema za otpadne vode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
