Ozbiljne pripreme i za odmor

Posle malih i velikih maturanata i učenika nižih razreda osnovne škole, sutra se raspuštaju i srednjoškolci. Za one koji upisuju srednju školu i fakultet neće biti predaha do sredine jula, a svi ostali školarci imaju skoro dva i po meseca da se odmore od školskih obaveza. Iako je letnji raspust, bez sumnje, prilika za igru, zabavu i druženje, odnosno za sve aktivnosti za koje đaci nemaju vremena tokom školske godine, mnogi roditelji su u dilemi da li dete treba pustiti da radi šta hoće, ili mu na neki način osmisliti slobodno vreme.

Naoružajte decu samopouzdanjem

– Mnoga deca, u manjoj ili većoj meri, savladaju čitanje i pisanje pre polaska u školu. Ako se do toga došlo prateći njihova interesovanja, a ne prisilom zbog toga što verujemo da to svi rade, to je u redu. U svakom slučaju, period neposredno pred početak prvog razreda nije vreme za to. Značajnije od usvajanja bilo kakvih znanja i veština u tom trenutku je postepeno uvođenje deteta u novo iskustvo koje ga očekuje. Odlazak do škole, odabiranje najkraćeg i najbezbednijeg puta do nje, igranje u školskom dvorištu, raspitivanje i upoznavanje s vršnjacima iz kraja koji kreću istovremeno, mogle bi da budu aktivnosti koje se preporučuju. Sugerisala bih roditeljima da, koliko su u mogućnosti, pokušaju da deci ulepšaju početak školske godine (tako što će im, recimo, kupiti nešto novo od odeće), da ih upute da je obrazovanje važno, da može da bude izvor zadovoljstva, pa i zabave, a ne samo strašnih obaveza. Pustite mašti na volju i činite i sve drugo što vam padne na pamet kako biste ih naoružali sigurnošću i samopouzdanjem, jer je to najvažnije što i inače u životu možete da učinite za njih – poručuje Opanković.

– Decu treba pustiti da rade šta hoće ukoliko osmisle svoje slobodno vreme tako da se bave nečim što vole, da se zabavljaju i druže. S druge strane, deca ponekad ostanu bez ideja, ili ne znaju šta im je sve na raspolaganju, šta su roditelji u mogućnosti da im priušte i u tom smislu je poželjna neka njihova sugestija ili ponuda. Lepo bi bilo da planiraju i zajedničke aktivnosti ili vreme koje će provesti zajedno, jer je ovaj nedostatak uočljiv s obzirom na to da roditelji mnogo rade – kaže za Danas Snežana Opanković, specijalista školske psihologije.
Roditelji bi, međutim, trebalo da imaju u vidu da odmor od školskih obaveza ne znači i odsustvo bilo kakve intelektualne stimulacije i da bi bilo dobro da, na primer, svojoj deci nabave knjige iz oblasti koje ih interesuju, da ih upute u bioskop, omoguće da se bave hobijem ili sportskim aktivnostima. Opanković naglašava da je važno da takve aktivnosti budu izvan oblasti školskog gradiva i da se u potpunosti poklope sa željom deteta, a ne da se nameću kao obaveza.
– Važna potreba dece i mladih ljudi koju često ne mogu u dovoljnoj meri da zadovolje tokom školske godine jeste potreba za igrom, druženjem i zabavom. Zdrava ličnost, bez izuzetka, podrazumeva komunikaciju i konstruktivne odnose s okolinom, tako da odrasli treba da podstiču decu u tom pravcu, a raspust je vreme kada za to ima više mogućnosti nego inače – dodaje Snežana Opanković.
Letovanje, putovanje u inostranstvo ili učenje stranih jezika u kampovima za mnoge porodice još uvek je misaona imenica, pa su osnovci i srednjoškolci prinuđeni da letnji raspust provode na Adi Ciganliji i na bazenima, a sve češće uz televizor, računar i igrice. Na pitanje da li je slobodno vreme koje deca provode na ovakav način nekvalitetno i da li im to treba ograničavati, Snežana Opanković odgovara da je ponuda nečeg boljeg i kvalitetnijeg jedini realan način da se to ograniči.
– Ne mislim da je vreme provedeno na bazenu i Adi nekvalitetno. Treba da se nagledaju televizijskog programa i naigraju igrica, jer zbog školskih obaveza za to nemaju dovoljno vremena tokom godine. Igrice i televizija su štetni samo ukoliko su jedini sadržaj tokom raspusta, ali kvalitetniji vidovi zabave i korišćenja slobodnog vremena traže više angažovanja i materijalnog ulaganja roditelja – smatra Opanković.
Na pitanje kada je pravi trenutak da učenici počnu da se pripremaju za novu školsku godinu i na koji način, naša sagovornica kaže da je u ovom momentu važnije da se deca dobro pripreme za raspust, jer kvalitetno ispunjeno slobodno vreme dece podrazumeva ozbiljno bavljenje roditelja ovom temom i planiranje budžeta predviđenog za godišnji odmor.
– Naš obrazovni sistem je prilično zahtevan. Na kraju školske godine svi učesnici školskog života bivaju prezasićeni nastavnim obavezama i neophodno je da naprave prekid, odmor, da se isprazne, ispune nekim drugim iskustvima i aktivnostima, kako bi početak nove školske godine dočekali spremni za nove sadržaje i napore. Učenje i utvrđivanje lekcija kao vid pripreme za školu ne bih preporučivala, jer će kod dece izazvati otpor, a ono što je neophodno za praćenje gradiva obnoviće po programu sa svojim nastavnicima na početku godine. Postepeno vraćanje na školske teme, planove, ambicije, biće dovoljno da se dete polako i postepeno vrati u školu. Ukoliko dete, ili češće adolescent, odbija razgovor, pa i pomisao na ovu temu i želi da do poslednjeg dana u najvećoj meri iskoristi svoj raspust, to je u redu. Ako bi ipak trebalo da sve to vežemo za neki termin, to bi mogla da bude druga polovina, ili kraj avgusta. Odlazak u kupovinu knjiga i pribora, na vreme, bez panike i nervoze, mogao bi (da nije brige oko cena) da bude dobra prilika za to. Neka deca prihvatiće podsticaj da pogledaju nove knjige, da ih prelistaju, pročitaju ponešto što im se učini interesantnim i to podele s roditeljima. I to je dobar način za susret s novim gradivom – kaže Opanković.
Za učenike koji treba da polažu popravni ispit važe iste preporuke, s tim što bi oni već u drugoj polovini ili krajem jula, zavisno od gradiva koje su propustili, trebalo da počnu sa ozbiljnim učenjem. Naša sagovornica napominje da dete ne treba kažnjavati, već da treba insistirati na ispunjavanju obaveza, jasno odvojiti vreme za predah, pa onda odlučno prionuti na obaveze.