„Panda diplomatija“ nije smekšala Evropsku uniju

„I Evropa i Kina teže multipolarnom svetu i potrebno je da se uzajamno razumeju i podržavaju… Za Kinu su vredni učenja francuska kultura, nemačka industrija i evropska regionalna saradnja“, tako se pisalo uoči Sijeve „istorijske“ posete Briselu koja se, međutim, u ponedeljak završila bez opipljivih rezultata.

Poseta je istorijska jer do sada nijedan kineski predsednik nije posetio evropske institucije. Si Đinpingu je Brisel bio poslednja stanica na evropskoj turneji koja je još obuhvatila Holandiju, Francusku i Nemačku.

Zvaničnici obe strane nadali su se da će Sijeva „panda diplomatija“ – kineski predsednik je belgijskom ZOO vrtu poklonio dva mladunčeta, služeći se tradicionalnim načinom kojim Peking demonstrira svoju želju za unapređenje odnosa – označiti otklon od događaja iz 2013. kada su se Kina i EU umalo našli u trgovinskom ratu. Sijev glavni prioritet jeste da ubedi EU da sa Kinom sklopi ugovor o slobodnoj trgovini koji bi obema stranama doneo ogromne svote – već sada dnevna trgovinska razmena iznosi više od milijardu dolara.

Ipak, većina u EU je bila rezervisana, pa u zajedničkom saopštenju za javnost Sija i evropskih zvaničnika moguće sklapanje ugovora nije pomenuto.

Obe strane su „pozdravile značajno jačanje bilateralnih odnosa tokom proteklih 40 godina, od čega su obe strane imale koristi kao i svet u celini, te istakle svoju spremnost da pojačaju globalne dimenzije svoje saradnje“, navedeno je u zajedničkoj izjavi Sija, predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Baroza, predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja i predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca. „EU podržava odlučnost Kine da produbi sveobuhvatne reforme i prepoznaje kineski cilj izgradnje prosperitetnog društva u svakom smislu, dok Kina podržava evropske integracione procese i jačanje Ekonomske i monetarne unije“, dodaje se u izjavi

Martin Šulc je u svom posebnom saopštenju posle susreta istakao da „postoji veliki neiskorišćeni potencijal“ u međusobnoj saradnji.

Ipak, i Brisel i Peking pokrenuli su u novije vreme inicijative za unapređenje bilateralnih odnosa, podseća EUobzerver. „Dok se međunarodni multilateralni trgovinski pregovori još razvlače, pažnja se preusmerava na sporazume o slobodnoj trgovini (SST). „U Aziji nastaju novi trgovinski blokovi. Vašington se zagrejao za Preko-pacifičko partnerstvo (TPP), u kojem Brisel ne igra ulogu, a Peking ga posmatra sa margine. Kina ima ulogu u Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP), dok Asocijacija država jugoistočne Azije (ASEAN) gura regionalnu ekonomsku integraciju… Brisel nastoji da osigura sopstveni prolaz ka regionu“, piše Den Stajnbok, direktor za istraživanja američkog Instituta za Indiju, Kinu i Ameriku.

Početkom 2013. EU je optužila Kinu za dampingovanje cena solarnih ploča na evropskom tržištu i za nezakonite subvencije preteći sankcijama kineskim telekomunikacionim gigantima Huaveiju i ZTE-u. Kina je uzvratila tvrdeći da je EU na kinesko tržište plasirala vino po dampinškoj ceni.

Iako je Evropska komisija prošle godine pretila da na kineske solarne ploče nametne carine od 28,9 milijardi dolara, a Peking najavljivao sopstvene kaznene mere, smatra se da su u međuvremenu napetosti znatno popustile. EU je već čitavu deceniju za Kinu najveći spoljnotrgovinski partner. Razmena je u tom periodu uvećana za četiri puta dostigavši 2012. godine vrednost od 434 milijardi evra. Kina je u EU najveći uvoznik, ali njeno tržište za evropske zemlje sve više predstavlja i veliki izvozni potencijal.