Tri puta jeftinije od hrvatske Dore: Koliko RTS košta organizacija izbora pesme za Evroviziju?

Naime, za tri festivalske večeri (dva polufinala i finale), RTS je utrošio oko 240.000 evra, dok je hrvatska Dora koštala 750.000 evra. Hrvatska je svog predstavnika Let 3 izabrala u jednom muzičkom danu, na manifestaciji održanoj u Opatiji.

Naš festival godinama je jedan od najjeftinijih u Evropi, iako po produkciji premašuje mnoge nacionalne izbore. Ipak, ni ove godine nije prošao bez skandala.

Na sednici Upravnog odbora RTS-a u četvrtak najduže se raspravljalo upravo o budžetu izbora za pesmu Evrovizije.

Finansijska direktorka RTS-a i urednica zabavnog programa Olivera Kovačević, odgovorile su na optužbe koje je javno iznosio predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček, vezano za nacionalni muzički festival.

Klanščeku je pojašnjeno zašto manifestacija košta oko 240.000 evra, ukazano mu je na sve troškove festivala, kao i na legitimnost prebacivanja sredstava u okviru istog budžeta, na stavku gde su ona neophodna.

Međutim, on kaže da je problem što su za izbor za pesmu Evrovizije godišnjim budžetom opredeljena sredstva u iznosu od 140.000 evra, a da ne postoji odluka kojom bi dodatna bila dodeljena.

– Niko ne kaže da je taj novac proneveren, niti je o tome bilo reči. Već samo o proceduri. Nedostajala je odluka generalnog direktora o prebacivanju sredstava, i to je sporno. Upravni odbor kontroliše i finansijsko poslovanje javnog servisa, i zbog neke buduće kontrole državnog revizora, morali smo da ukažemo na propust – ističe Klanšček za Danas.

Podsetimo, nakon prvih optužbi predsednika UO, iz PR i Pres službe RTS-a rekli su za Danas da se budžeti za održavanje nacionalnog festivala, prvo Beovizije od 2018. godine, pa Pesme za Evroviziju 2022, kreću od 200.000 do 240.000 evra, za ukupno tri dana festivala i sve višemesečne pripreme.

„Prvobitna projekcija budžeta od 140.000 evra, koji je pripreman jesenas, bila je da se održi samo jedan dan festivala, ali je zbog velikog broja pristiglih pesama i velikog interesovanja, u januaru odlučeno da se festival održi kao i prošle godine, tri takmičarska dana – pojasnili su iz RTS-a.

Inače, zbog suspenzije Rusije sa ovogodišnjeg takmičenja, koje će se u maju održati u Liverpulu, porasle su cene kvota za učešće te su mnoge države odustale od ovogodišnje Evrovizije.

Naknadu za učešće plaća emiter svake zemlje koja će prikazivati događaj i to Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU), a svaka država plaća različito u odnosu na njenu veličinu i finansijski status.

Među državama koje su odustale od ovogodišnjeg takmičenja su Crna Gora, Severna Makedonija, BiH, Bugarska, Slovačka, Andora, Monako, Luksemburg i Turska.

Neke zemlje suspenovane su zbog neplaćenog duga Evropskoj radiodifuznoj uniji, jer već nekoliko godina nisu platile članarinu pa ne mogu učestvovati sve dok njihovi računi ne budu čisti.

Crna Gora i Severna Makedonija neće se takmičiti zbog prevelikih finansijskih troškova organizacije, i među prvima su najavile povlačenje. Crna Gora je još prošle godine objavila da odustaje od ovogodišnje Evrovizije zbog previsokih troškova boravka u Liverpulu, a RTCG je tada navela:

„Pored značajnih troškova učešća, kao i troškova boravka u Velikoj Britaniji, suočili smo se i sa nedostatkom interesovanja sponzora, pa smo odlučili da postojeće resurse usmerimo na finansiranje tekućih i planiranih nacionalnih projekata”.

Sredinom oktobra Bugarska je takođe najavila da se zbog troškova neće takmičiti na Evroviziji 2023.

Pored toga, u Velikoj Britaniji postoji zabrinutost oko troškova održavanja događaja, a procene BBC-ja kreću se od osam do 17 miliona funti, znatno više od godišnjeg iznosa za učešće.

Najviše novca za organizaciju Evrovizije u istoriji ovog takmičenja potrošio je Azerbejdžan 2012. godine – 60 miliona evra. Ne računajući zbog toga prethodno izgrađenu Palas arenu za koju je izdvojeno 100 miliona evra.

Danska je za organizaciju u Kopenhagenu 2014. potrošila 45 miliona evra, a više od 30 miliona evra dato je i za organizacije takmičenja u Moskvi (2009), Beču (2015) i Kijevu (2017).

Najjeftinija organizacija Pesme Evrovizije u poslednjih 15 godina bila je ona u Stokholmu 2016. godine, organizatore je koštala 14 miliona evra, dva miliona evra više Švedska je potrošila na takmičenje u Malmeu tri godine ranije.

I Finska je 2007. na takmičenju na kom je za sada Srbija jedini put i pobedila zahvaljujući Mariji Šerifović potrošila 18 miliona evra.

Holandija je za organizaciju ovog muzičkog spektakla pre tri godine potrošila manje nego što je planirala, umesto 22,7 miliona, svega 19 miliona evra. Organizatori su tvrdili da bi potrošnja bila veća, baš kao i zarada, da nije bilo pandemije, zbog koje takmičenje 2020. nije ni održano.

Najveće evropsko muzičko takmičenje ove godine održaće se 9, 11. i 13. maja 2023. u Liverpulu. Nakon što je prošle godine pobedila Ukrajina, zbog političke situacije domaćin ovogodišnje manifestacije biće Velika Britanija.

Žrebom je odlučeno je da će se Srbija takmičiti u prvom polufinalu, a iste te večeri za prolazak u finale boriće se još i: Hrvatska, Irska, Letonija, Malta, Norveška, Portugalija, Azerbajdžan, Češka Republika, Finska, Izrael, Moldavija, Holandija, Švedska i Švajcarska.

U drugom polufinalu takmiče se: Slovenija, Jermenija, Belgija, Kipar, Danska, Estonija, Grčka, Island, Rumunija, Albanija, Australija, Austrija, Gruzija, Litvanija, Poljska i San Marino.