Peti dan štrajka u Centru za socijalni rad u Beogradu: Nikad gori uslovi rada, ljudi odlaze, plata ispod republičkog proseka…

Jelena Mirković iz Štrajkačkog odbora kaže za Danas da trajanje štrajka isključivo zavisi od poslodavaca, sa kojima imaju u ponedeljak novi sastanak za mirenje, a korisnike mole da imaju razumevanja, ističući da borići se za svoja prava bore se i za bolju i kvalitetniju uslugu koju njima pružaju.

Ljudi dolaze na posao, ali su raspoređeni u dežurne timove i obrađuju samo hitne slučajeve, poput nasilja, hitnih smeštaja i svega onoga gde je nekome ugrožena bezbednost i život.

– Nemam tačan podatak o tome koliko je ukupno ljudi u štrajku, ali se procenjuje da ih je od 250 do 280. Kao sindikat nemamo ni podatak koliko je tačno ljudi zaposleno u Gradskom centru za saocijalni rad iako smo od poslodavca to tražili po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Od ljudi koje vidimo da dolaze na posao više od 60 odsto je u štrajku. Zato i tražimo da znamo koliko je zaista ljudi na platnom spisku, pošto broj onih koji rade je veoma mali. Nikad manje ljudi nije radilo u neposrednoj zaštiti nego sada, a imamo duplo veći broj usluga i poslova koje se očekuju od nas da radimo – navodi Jelena Mirković.

Ističe da rade težak i odgovoran posao koji je malo plaćen, ispod republičkog proseka.

– U poslednjih 10 do 15 godina se sitem urušava, a naročito zadnjih dve, tri godine drastično, kada su ljudi počeli da daju otkaze, čak i oni u srednjim godinama koji dugo rade u centru i koji možda ne mogu da nađu drugi posao. Nikada nije bilo ovako – dodaje naša sagovornica.

Situacija za Gradskim centrom za socijalni rad je specifična jer im je osnivač Grad Beograd, a finansiraju se iz republičkog budžeta, delom iz gradskog. A osim nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nadležno im je i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

– Radimo veoma veliki broj takozvanih gradskih usluga, poput ličnih pratilaca, pomoći u kući, dnevnih boravaka, smeštaja u prihvatilišta…što plaća Grad, ali to nam oduzima mnogo vremena jer ionako nemamo dovoljno ljudi, a mi kao organ starateljstva ne bismo ni smeli to da radimo. Zato mi tražimo da se konačno sedne i uredi, kao što je traženo i u štrajku koji smo imali 2019. i što je i potpisano, ali nije ispunjeno. Šest godina kasnije mi smo u još goroj situaciji – priča ona, ističući da je jedan od zahteva poštovanje Kolektivnog ugovora iz 2019.

– Svesni smo da ne mogu da prime još četiri puta više ljudi, ali onda da se bar podeli posao. Ako Grad traži od nas da radimo njihove usluge da onda prime ljude koji će samo to da rade, da mi možemo kao organ starateljstva da se bavimo onim za šta postojimo. Jer onda je neminovno da dolazi do propusta i do nekih previda, zato što se radi “kao na traci”, a radimo sa najosetljivijim kategorijama stanovništva – ističe Mirković, obrazlažući zašto osim većih plata i boljih uslova za rad traže i odreživanje normativa da bi se znalo koliko jedan zaposleni može da uradi predmeta tokom godine.

– Godišnje zaposleni u centru za socijalni rad uradi u proseku od 300 do 350 pretmeta, zahteva, što znači više od jednog dnevno. Radimo slučajeve nasilja, razvode, starateljstva, hitne smeštaje, smeštaje starih u domove…dakle toliki dijapazon poslova koje mi kao organ starateljstva moramo da uradimo pri tom smo još staratelji po službenoj dužnosti i to nam ide u rok službe, dok sa druhe strane imamo i probleme i sa nekim saradničkim institucijama iako smo predstavnici države – opisuje naša sagovornica.

Na sve to, kako kaže, problem je i medijska slika koja je stvorena o ljudima koji rade u centrima za socijalni rad, delom i nečinjenjem nadležnih ministarstava.

– Kad je dollazilo do tih nekih incidentnih situacija i targedija, za šta se mediji uglavnom interesuju, a većina tabloida senzacionalistički prenosi gde nema veze sa istinom, naša ministarstva ne reaguju, čak nas stavljaju u prvi plan kao da smo mi za sve odgovorni. Jer, najlakše je okriviti nekoga ko reposredno radi, a zapravo mi u mnogim slučajevima samo dajemo mišljenje, odluke donose, tužilaštav i sudovi. To je sve dovelo do totalnog urušavanja naše profesije i ugleda – nastavlja Mirković.

To je sve uticalo i na bezbednost zaposlenih iz čega proizilazi još jedan njihov zahtev, a to je da se svim zaposlenima obezbede službene legitimacije, na koje, kako podseća Mirković, imaju pravo od 2011. godine.

– U Zakonu o socijalnoj zaštiti imamo status službenog lica, uz službenu legitimaciju. Pola zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad nema legitimaciju još uvek, ni posle skoro 15 godina. Ja ne znam koliko je ta jedna legitimacija možda 200 dinara, za to nije potrebno mnogo uložiti, ali nama znači. Mi ulazimo u kuće ljudima bez službene legitimacije to je stvarno neozbiljno – dodaje sagovornica Danasa.

Kako kaže, dokle će štrajk trajati zavisi od poslodavaca.

– Mi smo neke odgovore od dobili od v. d. direktora Gradskog vcentra za socijalni rad Beograd i Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda i to sada proučava naš pravni tim, tako da o tome ne mogu još da govorim. Naredni sastanak u postupku mirenja imamo u ponedeljak pa ćemo videti dalje šta će biti. Do tada ostajemo u štrajku i radimo zakonski minimum rada. Od Ministarstava za rad do sada nismo dobili odgovor, dok nas Ministarstvo za brogu o porodici potpuno ignoriše – poručuje glavna poverenica Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ u Centru za socijalni rad Beograd.

Šta o zahtevima zaposlenih u Centru za socijalni rad u Beogradu misle u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije poznato. Do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor od njih u kojoj meri su spremni da izađu u susret radnicima u socijalnoj zaštiti.

Hakerski napadi

Štrajk zaposlenih u Centru za socijalni rad u Beogradu počeo je 24. februara. Mesec dana pre toga održan je jednočasovni štrajk upozorenja, ali, kako je navela Jelena Mirković, poslodavac nije pokazivao volju za pregovore i popravljanje situacije. Naprotiv, nastavljeni su pritisci i pokušaji da se onemogući sprovođenje ankete o štrajku među zaposlenima, što je dovelo do kulminacije nezadovoljstva. Mirković kaže da od početka štrajka imaju povremeno hakerske napade na mejl nalog Sindikata „Nezavisnost“, što im stvara teškoće u komunikaciji i obaveštavanju.

Podrška Komore socijalne zaštite

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić kaže za Danas su zaposleni u Centru za socijalni rad ispoštovali sve procedure oko štrajka i da obavljaju minimum procesa rada koji je neophodan.

– Niko od kolega u sistemu socijalne zaštite neće sigurno svojom obustavom rada, odnosno ulaskom u štrajk, ugroziti prava korisnika. Ovo je isključivo da bi stvorili bolje uslove ne samo stručnim radnicima nego i bolje usluge svojim korisnicima. Sve one neodložne intervencije i sve ono što zahteva hitnu reakciju sistema socijalne zaštite se obavlja. Prioriteti su zaštita dece, obavljanje i preduzimanje starateljske zaštite kad god smo u obavezi, postupci zaštite od nasilja u porodici, hitne intervencije na poziv policije ili građana ako je nekome ugrožena bezbednost i zdravlje…- navodi Perić.