„Krajnje je vreme da se otreznimo“: Zašto se ponavljaju požari u domovima za smeštaj starijih?

Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka saopštilo je da su inspektori socijalne zaštite obavili vanredni inspekcijski nadzor zbog požara koji se dogodio u Domu za smeštaj odraslih i starijih „Ivanović“ u Velikom Borku i odgovornom licu doma izrekli zabranu rada, u skladu sa svojim ovlašćenjima. Navode da je dom imao važeću licencu za pružanje usluge domskog smeštaja, da je u smeštaju bilo 34 korisnika, od kojih je osam preminulo od posledica požara, a sedam je zbog povreda zbrinuto u zdravstvenim ustanova. Kako je navela pomoćnica ministra Slađana Marković Stojanović, stanje povređenih je stabilno. Preostalih 19 korisnika ili su vraćeni u srodničke porodice, ili su smešteni u druge domove.

Ministarstvo za rad dodalo je da sarađuje sa Upravom kriminalističke policije i nadležnim tužilaštvom kako bi se rasvetlile okolnosti tragedije.

Podsetimo, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu određeno je zadržavanje za troje osumnjičenih, inače vlasnika doma, a zbog ove tragedije Vlada Srbije proglasila je sredu 22. januar za Dan žalosti. Ministar Nemanja Starović rekao je za RTS da se utvrđuju sve činjenice koje su dovele do izdavanja licence za rad domu za stare u junu 2021. godine.

Advokat Miloš Janković ocenjuje za Danas da aktuelni ministar Nemanja Starović u svojim izjavama pokušava da stvori idiličnu sliku o radu Ministarstva kojim rukovodi, pokušavajući da ospori bilo kakvu odgovornost za tragičnu smrt korisnika za stare „Ivanović“.

– Osporavajući navode iz medija da je tom domu istekla licenca za rad, netačno navodi da je na sajtu Ministarstva objavljen spisak iz kojeg je vidljivo da ima licencu. Naime, na sajtu Ministarstva postoji samo spisak u kojem je, između ostalog, naznačeno da je tom domu istekla licenca davne 2019. godine – naglašava advokat Janković.

Uvidom u spisak može se videti da je licenca izdata 2014. godine bila ogranničena na pet godina.

Kako dodaje Janković, nepoverenju znatno doprinosi i činjenica da Ministarstvo nije izdalo zvanično saopštenje povodom smrti osam korisnika u domu koji je pod njihovom nadležnošću, a u prilogu tome navodi da je na sajtu poslednje saopštenje objavljeno u junu 2024. godine.

– Postavlja se pitanje zašto se propušta da se blagovremeno predoče sve činjenice i okolnosti vezane za događaje za koje je javnost zainteresovana – dodaje naš sagovornik.

Posebno naglašava da ministar u svojim izjavama uporno ignoriše činjenicu da se u pojedinim ustanovama socijalne zaštite stacionarnog tipa, koje su pod nadležnošću njegovog Ministarstva, vrši lišavanje slobode korisnika bez bilo kakvog pravnog osnova.

– Na povredu ljudskog prava na slobodu i drugih ustavom zajamčenih ljudskih prava nezakonitim lišavanjem slobode u svojim brojnim izveštajima ukazivao je nekadašnji Zaštitnik građana Saša Janković, ali ni aktuelni ministar ni njegovi prethodnici tome nisu poklonili ni delić pažnje, a trebalo bi – ističe Janković, koji je svojevremeno i sam radio u službi Zaštitnika građana.

Nadežda Satarić, socijalna radnica i predsednica Udruženja građana „Snaga prijateljstva“ – Amity, kaže da ovakve tragedije ruše pozitivnu sliku o domovima za smeštaj i odbija same starije ljude, a kod njihovih srodnika izaziva zabrinutost.

– Opet tragedija, opet požar, opet ljudi izgore. Ovo je vrlo ozbiljno i ovo je stvarno trenutak da ako se ne otreznimo svi koliko nas ima, i vlasnici privatnih domova, i država koja vrši kontrolu nad njima i daje licence, i ljudi koji tamo rade, i svi mi iz organizacija civilnog društva koje smo kao neki korektiv državi, i građani, onda sve ode k vragu. Licenca doma je preduslov da je veća bezbednost u domu i da će država reagovati, ali ona ne znači i apsolutnu sigurnost – naglašava naša sagovornica.

Satarić ukazuje da brinuti o starijim zavisnim i bolesnim osobama nije nimalo jednostavno, da je to ozbiljan i mukotrpan posao za koji treba angažovati stručne radnike, koji imaju senzibilitet u radu sa takvim korisnicima, a da se, nažalost, zbog slabe kontrole vlasnici domova opuste i u želji da što pre povrate novac koji su uložili za otvaranje i opremanje objekta, ne poštuju mnoge standarde.

Kontrola privatnih domova, dodaje Satarić, mora da bude znatno veća i rigoroznija od strane države, a ne da dođu kad izdaju licencu i nikad više ili kad se prijave neki ekcesi ili tragedije.

– Gde su te kontrole, zar se čeka samo tragedija da bi se takvi objekti kontrolisali? – pita Satarić.

Prema njenim rečima, neophodno je menjati i važeće pravilnike o standardima, koji treba da budu jasni i precizni u pogledu i broja osoblja, kvaliteta usluga, odnosa prema korisnicima.

– Standardi decidno treba da se poštuju, ko ih ne poštuje ne treba više da radi. Recimo, pravilnik kaže da na 10 korisnika ide jedan negovatelj, ali se ne precizira na koju smenu se misli. Ovaj dom u Barajevu bio je licenciran na 29, a videli smo da je imao 30 korisnika što znači da je već prešao limit. Po pravilniku troje dežurnih negovatelja je trebalo da bude tamo. Još jedna stvar budi sumnju – kažu da je od momenta poziva do momenta dolaska vatrogasaca prošlo 13 minuta, a videli smo slike da je izgoreo krov, pa se postavlja pitanje da li je neko to na vreme primetio i reagovao – navodi Satarić.

Podseća da je jedan od preduslova za dobijanje licence obezbeđena protivpožarna zaštita, ali da nikada ne možemo sto odsto da isključimo rizik od požara bez obzira na sve mere koje se preduzimaju, te zato nadzor mora da postoji.

Na pitanje da li je odgovornost za tragediju i na višem nivou, Satarić odgovara da „riba smrdi od glave“, te da bi neko ko bi se ozbiljno pozabavio ovim i ko je izdao licencu i da li je sve bilo uredno.

Da sistem licenciranja mora da se menja smatra i Mirjana Veljović, predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti, koja iznosi i druge probleme svoje struke.

– Rezultati istrage koje sa nestrpljenjem čekamo pokazaće pravi uzrok tragičnog događaja. Svakako da ovaj tragičan događaj moramo da iskoristimo da unapredimo sistem, očigledno sistem licenciranja bez odgovarajuće kontrole ne garantuje sigurnost i kvalitet usluge. Ovim su otvorena brojna pitanja i smeštaja osoba sa psihičkim problemima u otvorenim uslovima – navodi naša sagovornica, dodajući da se sistem ovim temama nažalost bavi/ne bavitek kada nastupe incidentne i tragične situacije, kojih je sve više.

Ispred sindikata Veljović poziva resorno ministarstvo da je krajnje vreme da se donese strategija socijalne zaštite, da se sistem potpuno reformiše, “jer se niko ne bavi najranjivijim grupacijama – ostarelim licima, decom, invalidnim licima…”

– Mojim kolegama, zaposlenima u socijalnoj zaštiti sam beskrajno zahvalna na entuzijazmu sa kojim obavljaju posao, jer je sistem socijalne zaštite potpuno zaboravljen dugi niz godina. Zaposleni obavljaju više poslova u toku radnog vremena, jer ih nema dovoljno, a decembarskom zaradom su i zaposleni sa srednjom stručnom spremom na nivou minimalne zarade. Dakle više od 60 odsto zaposlenih u socijalnoj zaštiti je na minimalcu, mogu slobodno da kažem u stanju socijalne potrebe – spremačice, vešerke, servirke, kuvarice, vozači, administrativni i računovodstveni radnici, negovateljice i ostali saradnici. Stručni radnici su sada ispod nivoa prosečne zarade u Srbiji, pa je nemoguće više uposliti socijalnog radnika, pedagoga, psihologa, defektologa, pravnika, ekonomistu … u ustanovama socijalne zaštite i samim tim nema ni kvalitetne i adekvatne usluge – navodi Veljović, dodajući da dosadašnja sindilakna reagovanja, proteste, štrajkove, dobosioci odluka ignorišu, te se pita šta je sledeće.

Ministarstvo o inspektorima i protivpožarnim merama

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navode za Danas da u svom Odeljenje inspekcije socijalne zaštite imaju načelnika odeljenja i 9 inspektora socijalne zaštite. Pored toga, kao deo poverenih poslova, inspekcijski nadzor vrše i pokrajinski i gradski inspektori socijalne zaštite.

„Inspekcija socijalne zaštite izlazi na teren kako bi izvršila inspekcijski nadzor u slučaju kada je izjavljena pritužba na rad pružaoca usluga socijalne zaštite ili u slučaju incidentnih situacija, kada je potrebno utvrditi da li pružalac ispunjava uslove za izdavanje ili obnovu licencence, u postupku prema neregistrovanim subjektima, na osnovu čega se I utvrđuje dinamika inspekcijskih nadzora – navode iz tog ministarstva.

Kada je reč o sprovođenju mera koje se odnose na zaštitu od požara kao i za vršenje inspekcijskog nadzora nad pružaocima usluga domskog smeštaja u oblasti zaštite od požara ističu da je za to nadležan MUP, sektor za vanredne situacije.

„Imamo stalnu komunikaciju sa MUP-om, na način da redovno obaveštava nadležne o pružaocima usluga kojima je izdata/obnovljena licenca radi redovne kontrole istih u pogledu sprovođenja mera zaštite od požara“,  navode iz ministarstva.

Koliko se čeka za dom?

Nadežda Satarić kaže da će sve ovo, nažalost, uticati i na krajnje korisnike, budući da su kapaciteti u državnim domovima sa smeštaj svega 9.000 mesta, od kojih 15 odsto čine odrasli mlađi od 65 godina, a stariji od 26.

– Kapaciteti privatnih domova su nešto veći, oko 10.000, ali i to nije dovoljno. Šta sada da rade ljudi, u privatnim domovima nemaju sigurnost, iako među njima postoje oni koji korektno rade, za mesto u državnim se čeka godinu dana, negde manje, dok su najpotrebnija mesta za starije osobe koji žive sa demencijom ili su potpuno nepokretne. Oni čekaju čak i više od godinu dana. Te stvari moraju da se izmene – naglašava Nadežda Satarić.