Platu traže u opštini

Još od 2003. godine tadašnje poslovodstvo Specijalne bolnice upozoravalo je na, kako su isticali, „maćehinski“ odnos države prema ovoj ustanovi, koji se u tom periodu najviše manifestovao kroz sve ređe upućivanje pacijenata na rehabilitaciju u centar „Zlatar“, koji, inače, tih godina dobija i zvanični status „vazdušne banje“. Zbog sve lošije posete, nedovoljnog ulaganja u opremu i stručni kadar, nerefundiranja troškova od strane Republičkog zavoda zdravstvenog osiguranja, poslovanje ove ustanove bremenito brojnim problemima postaje sve očiglednije, ali, ni to nije bio dovoljan motiv da se država aktivnije angažuje na spasavanju centra od daljeg propadanja.

Pravi sunovrat Specijalne bolnice „Zlatar“ počinje, ipak, pre dve godine i to odlukom komisije Ministarstva zdravlja da se u ovoj ustanovi ukine služba kardiologije, a da se srčani bolesnici na rehabilitaciju preusmeravaju u druga banjska lečilišta. Kao „zračak nade“ bila je vest da će se određeni broj pacijenata na Zlatar, ipak, upućivati, ali na lečenje od bolesti takozvanog lokomotornog sistema. Vrlo brzo ovakva odluka pokazala se kao potpuni promašaj i „pucanj u prazno“.

– Bezbroj puta smo se obraćali nadležnima i tražili pomoć i rešenje, ogorčeni činjenicom da je država Specijalnu bolnicu ostavila na cedilu. Po odluci Vlade, trebalo je da se od prošle godine u centru svakodnevno oporavlja 60 pacijenata čiji bi boravak finansirao Republički zavod za zdravstveno osiguranje, a na Centar je za čitavu 2010. upućeno svega 59 pacijenata i to onih sa reumatološkim oboljenjima. Poslednji put je od RZZO Specijalna bolnica primila pare 1.juna prošle godine i od tada ništa. Pokušavali smo da privučemo goste, ali je i to išlo dosta teško. Sem toga, samo su se nagomilavali troškovi za struju, a bilo je sijaset tužbi radnika i brojnih drugih troškova koje sam nasledio preuzimanjem funkcije direktora, kazao je Đoko Zečević, sada već bivši direktor bolnice na Zlataru, jer je pre nekoliko dana na ovu funkciju, odlukom resornog ministarstva, imenovana Olivera Purić, diplomirani ekonomista iz Nove Varoši.

Smenu Zečevića zatražili su, inače, zaposleni, optuživši ga za loše upravljanje i nesposobnost da ustanovu izvuče iz krize. Ostavka poslovodstva bila je samo jedan od zahteva osamdesetak radnika Specijalne bolnice, koji su sredinom februara započeli štrajk i svakodnevne proteste tražeći: rešavanje statusa ustanove, isplatu 14 zaostalih plata, povezivanje radnog staža za 18 meseci i donošenje odluke o hitnom saniranju dugova.

Pošto ni nakon četiri meseca, sem smene direktora, nijedan od zahteva štrajkača nije ispunjen, radnici Specijalne bolnice u prošli petak su radikalizovali proteste tako što su zaposeli drugi sprat zgrade opštinske uprave u Novoj Varoši i prostor ispred ulaza u kabinete čelnika lokalne samouprave. Radnici ističu da će u holu zgrade SO boraviti danonoćno sve dok se ne ispune svi njihovi zahtevi.

– Uputili smo ovih dana još jedan apel Ministarstvu zdravlja da nam kao osnivač jasno saopšti kakvu je sudbinu Vlada Srbije namenila Specijalnoj bolnici, u kojoj se u protekle 33 godine uspešno lečilo više od 100 hiljada pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima. Od ministra zdravlja Zorana Stankovića zatražili smo i da primi našu delegeciju, koja bi mu predočila probleme sa kojima se ustanova suočava, jer smo mi jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja je u štrajku i čiji radnici nisu primili platu punih osam meseci, plus nekoliko neispaćenih zarada još iz 2009. godine. U holu opštine sačekaćemo odgovor i ispunjenje naših zahteva jer je za nas i naše porodice ovo pitanje životne egzistencije, ističe Milka Jakšić, potpredsednik sindikata zaposlenih u Specijalnoj bolnici „Zlatar“.

Ova ustanova, umesto da bude uzdanica u razvoju zdravstvenog i sportskog turizma, postala je „omča oko vrata“ i čelnicima novovaroške vlasti, koji su predhodnih meseci obijali pragove državnih organa tražeći pomoć u rešavanju novonastale situacije. Predsednik opštine Nova Varoš Slaviša Purić i njegov zamenik Nenad Todorović ponovo su otputovali za Beograd kako bi u razgovorima sa predstavnicima nadležnih ministarstava pokušali da dobiju odgovor na pitanje dokle se stiglo u realizaciji dogovora o početku restruktuiranja Specijalne bolnice, postignutom polovinom aprila prilikom posete Zlataru potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića, ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića i državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Nevene Karanović. Zaposleni kažu da nemaju nikakvu zvaničnu potvrdu da im je država, kao što su obećali zvaničnici Vlade, povezala radni staž, kako je ministar Ljajić ovih dana rekao pojedinim dnevnim listovima.

– Poslednju platu u iznosu od 6.000 dinara primili smo u oktobru prošle godine, a za porodice većine zaposlenih to je jedini izvor prihoda i zbog toga od nadležnih tražimo da nam omoguće uslove da radimo i živimo od svog rada. Radikalizovali smo prptest kako bi državu primorali da ubrza rešavanje naših zahteva jer su novi direktor, obećanje da će Vlada ubzati proces povezivanja staža zaposlenima i jednokratna pomoć Ministarstva rada u iznosu od 5.000 dinara, sve što smo dobili od države za tri i po meseca, kaže Dragan Grbović, predsednik štrajkačkog odbora u Specijalnoj bolnici „Zlatar“.

Neizvesna sudbina Zavoda, velelepnog objekta smeštenog na obroncima Zlatara na preko 1,300 metara nadmorske visine, kapaciteta od skoro 350 kreveta i bolničkih postelja, zabrinula je i sve ostale žitelje novovaroškog kraja, u kojem su jedini potencijal prirodni resursi i ogromne mogućnosti za razvoj turizma. Posebnu uznemirenost među stanovnike grada podno Zlatara, izazvale su nedavne tvdrnje pojedinaca iz resornog ministarstva da Specijalna bolnica, zapravo, ni pre tri i više decenije, nije bila odgovarajuća ustanova za lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja. Novovarošani se s pravom pitaju zašto su se takve spekulacije u javnosti pojavile baš u ovom momentu i kako to da je država dozvolila, ukoliko su takve tvrdnje zaista i tačne, da se pune 33 godine srčani bolesnici leče i rehabilituju na pogrešan način i u neadekvatnim uslovima.