Višak zaposlenih u državnim upravama je očigledno evropska i svetska boljka. Rekao bi čovek da je u pitanju pandemija. Kad se ovi „prekobrojni“ podignu na kvadrat, jer i među onim drugima ima neznalica i neradnika, dobijemo šestocifren broj.
Srpski „evropejci“ mogu da se teše kako je i u drugim zemljama Evrope slična situacija, namerno ili sučajno zaboravljajući da tamo nema ovaj užasan broj državnih preduzeća, agencija, direkcija, ustanova i ustanovica.
Nije dobro miriti se sa time da nije moguće kazniti ili otpustiti neradnika iz državne uprave ili preduzeća, ali ako je to skoro nemoguće, onda postoje i druge mogućnosti. Kad je već neko smislio da organizuje javne radove za nezaposlene, tako da ne primaju naknadu sedeći kući i mlateći praznu slamu, ili da primaju naknadu a rade na crno, onda se mogu osmisliti i javni radovi za one koji svo radno vreme provedu u neradu. Velike su mogućnosti za osmišljavanje i planiranje javnih radova, ne samo kroz komunalne delatnosti ili pomoć starima i iznemoglima, nego i kroz pomoć malim i srednjim preduzećima u sezonskim radovima, pomoć preduzetnicima ili poljoprivrednim gazdinstvima uz minimalnu naknadu, obrađivanje državne zemlje u parlogu i sl. Ovakvi javni radovi bi mogli doneti znatne koristi budžetu republike i opština, a još više bi doprineli disciplinovanju državnih službenika i ažurnom izvršavanju svojih radnih obaveza u državnoj upravi i preduzećima.
Kada bi samo 10% nezaposlenih sa evidencije i zaposlenih „neradnika“ po državnim službama bili angažovani u korisnim javnim radovima, to bi značilo 100.000 korisnih radnika više, ili još bolje rećeno isto toliko neradnika manje koji primaju naknadu za ništa.
Oni koji pomisle da je ideja dobra ali neostvariva, verovatno su privremeno u pravu, jer dok je na vlasti onaj ko se samo brine za svoju funkciju i fotelju, sigurno neće pokušati da realizuje ovakav politički harikiri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
