Pomirenje moguće, ali zavisi od političara

Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava Ivan Zvonimir Čičak kaže za Danas da se strasti ni u Srbiji ni u Hrvatskoj neće smiriti, „dok god obe strane ne prestanu sa kokodakanjem“.

– Nemamo pravo govoriti o pomirenju naroda, već država. Da se ove teme ne provlače po javnosti, nikakvih tenzija ne bi bilo. Svi rade u korist vlastite koristi – i političari, i analitičari, i novinari, svi koji su se raskokodakali. Kad to prođe, smiriće se tenzije i biće kao pre – smatra Čičak. Na pitanje zašto političari ne rešavaju konkretna pitanja – povratka imovine, raseljenih, granica, već se bave događajima od pre 20 godina, naš sagovornik kaže da su mnogi od njih direktno podržavali ratnu politiku.

– Sa jedne strane beže od svoje nemirne savesti i pokušavaju da relativizuju svoju ulogu. Sa druge strane, sakupljaju političke poene. Sve će to vremenom doći na svoje, jer je tema još uvek vruća – ističe Čičak. Ipak, pitanje genocida se neće zatvoriti, iako je Međunarodni sud pravde stavio tačku na to.

– Mi Balkanski narodi smo prilično temperamentni. Za Srbe će Hrvati uvek biti narod koji je izmislio genocid. I obrnuto. Nikakav sud ne može da promeni ta uvrežena mišljenja. Nadam se samo da će se vremenom manje pričati o tome – navodi Čičak. Izjave političara koji su nezadovoljni presudom u Hagu, prvenstveno predsednici Srbije i Hrvatske, Tomislav Nikolić i Kolinda Grabar Kitarović, naš sagovornik nije želeo da komentariše.

– Svi su poznati po žestokoj retorici. A emocije su najveći neprijatelj politike. Politika je vrlo racionalna disciplina i naši političari bi to trebalo da shvate. Ali ovde se radi i o ubiranju političkih poena, što takođe nije dobro – zaključuje Čičak.

Predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba Zoran Pusić kaže za Danas da jedna presuda nije dovoljna za pomirenje i da nas na tom putu čeka još puno posla.

– Ako ste pažljivo pratili suđenje, videli ste da jedan isti tekst pravni timovi Hrvatske i Srbije različito tumače. Kao da je reč o različitom dokumentu. Iako nijedna država nije počinila genocid, zločina je bilo sa obe strane, što je potvrdio i predsedavajući sudskog veća, pozivajući države da se suoče sa tim zločinima. Nevladine organizacije sa obe strane godinama to govore, bez miliona potrošenih eura, ali nas niko ne sluša – naglašava Pusić. On dodaje da svaka država treba da preuzme odgovornost za počinjene zločine i da se okrene ka žrtvama, koje zaslužuju pravdu.

Regionalna koordinatorka REKOM-a Nataša Kandić kaže za Danas da postoji nezaustavljivi napredak u komunikaciji između društva u Srbiji i Hrvatskoj, a da će politički procesi vremenom doći na svoje.

– Dobro je što je izrečena presuda u Hagu jer je donela veliko olakšanje. Nema više te vrste napetosti. Sada je i najvećim skepticima jasno da tužbe nije trebalo ni podnositi – ocenjuje Kandić. Što se tiče političke retorike, naša sagovornica podseća da je Hrvatska nedavno dobila novu predsednicu, kao i da u toj državi slede parlamentarni izbori.

– Trebaće vremena da se političke strasti u obe zemlje smire, i odnosi vrate u vreme perioda od pre nekoliko godina. Ipak, najvažniji korak je imenovanje žrtava rata i prikupljanje dokumentacije u vezi sa lgorima. Bez pune istine, neće biti ni potpunog pomirenja – zaključuje Kandić.

Pusić: Slave ratne zločince kao heroje

– Deo javnosti, i hrvatske i srpske, slavi ratne zločince kao heroje. Dok god je tako, i dokle god se vlade ne bave sopstvenim problemima, već „gledaju preko plota“, neće biti pomirenja – zaključuje Pusić

Linta: Osuda hrvatske policije

Beograd – Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta osudio je juče odluku MUP Hrvatske da, sa danom 30. decembra 2014. godine, iz edidencije prebivališta ođavi 257.231 lice koji nisu imali važeću hrvatsku ličnu kartu. Linta je osudio i nezakonito ponašanje hrvatskih službenika u pojedinim policijskim stanicama u Hrvatskoj, a posebno u hrvatskom konzulatima u Beogradu i Subotici, jer su u periodu od stupanja na snagu Zakona na prebivalištu 29. decembra 2012. godine do 31. decembra 2014. godine odjavili iz evidencije prebivališta 20.900 lica koji su imali važeću hrvatsku ličnu kartu. Važno je istaći činjenicu da je od navedenog broja odjavljenih lica koji nisu imali vežeću hrvatsku ličnu kartu više od 240.000 Srbi, a od ukupnog broja odjavljenih lica koji su imali važeću hrvatsku ličnu kartu oko 20.000 isto Srbi, navodi se u saopštenju. D. D.