Popravljanje veza s dojučerašnjim rivalima

Samo dva dana uoči zvaničnog početka Olimpijskih igara u Pekingu, kineske vlasti saopštile su da su potpuno uverene u bezbednost atletičara i sportista učesnika Igara. Uveravanja su usledila nakon napada u zapadnom regionu Ksinjiangu, kada je ubijeno 16 policajaca. Portparol pekinškog Komiteta Olimpijskih igara Sun Veide izjavio da je zemlja poptuno spremna da odgobri na svaku pretnju Igrama. „Kina je usresređena na jačanje bezbednosti i zaštitu Olimpijskog sela, i Peking je veća spreman da odgovori na svaku pretnju“, izjavio je Sun Veide. I Međunarodni olimpijski komitet uveren je da su kineske vlasti učinile sve što je bilo moguće da „oziguraju bezbednost svih učesnika Igara“. Više od 100.000 policajaca i vojnika u stanju su pripravnosti za ceremoniju otvaranja u petak, a mere bezbednosti već su podignute na najviši nivo oko Tjenanmen trga.

„Kina želi da iskoristi Olimpijadu kao tačku preokreta“, kaže Jang Boijang, japanski naučnik na kineskom Savremenom institutu za međunarodne odnose, istraživačke organizacije koja deli savete u spoljnoj politici. „Ona želi da svoje društvo preobrati u jedno sazrelo društvo, pojača moć nacije u svetu i poboljša svoju međunarodnu sliku“. Zapadne diplomate dele slična razmišljanja kada je reč i o tajvanskom pitanju. „Način na koji se Kina dogovara s Tajvanom umiriće ili podgrejati uznemirenosti u to kako se Kina dogovara sa drugim susedima“, kaže jedan zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman u skladu s uobičajenom diplomatskom procedurom.
U periodu pred Olimpijadu, Kina je, kako je izgledalo, imala problema da se predstavi u skladu sa svojim propagandnim sloganom – „harmonično društvo“. Oštre reakcije vlade u Pekingu povodom martovskih događaja u Tibetu delovali su u očima Zapada kao oblik represije. Takođe, zastupnici ljudskih prava sve više kritikuju Kinu povodom bezbednosnih mera vezanih za Olimpijadu. Kina je, takođe, kolebljiva i neodlučna da brani sebe kada se nađe u poziciji direktne suprostavljenosti sa Amerikom i Evropom. U postavljanju političkih smernica prema Tajvanu i Japanu, naročito u protekle dve godine, kineski predsednik Hu Đintao nije isticao svoje konzervativne stavove, dok je nacionalne sentimente stavio na proveru. Ovo je poptuno suprotno od načina na koji je vlada često raspirivala takve sentimente, kao što je na primer bilo tokom antijapanskih demonstracija 2005, ukazuju politički komentatori.
„Peking je usvojio fleksibilan, pragmatičan položaj“, kaže Čang Đung Kung, zamenik generalnog sekretara Kuomintanga, vladajuće partije Tajvana. Kineski predsednik Hu Đintao preduzeo je smeo rizik u svojim naporima, naročito u pravcu Japana, slažu se politički analitičari. Neki kineski nacionalisti oštro kritikuju Hua, zbog posete Tokiju u maju ove godine.
Kineski lideri takođe pokušavaju da spuste ton nacionalizma povodom Tajvana. Tako su prošlog meseca, kineski zvaničnici objavili da će tajvansku olimpijsku delegaciju oslovljavati njihovim zvaničnim imenom „Džonghua Tajpei“, umesto „Džongguo Tajpei“, ime koje upotrebljavaju ljudi u Kini, i koje implicira da je Tajvan deo Kine. Jozef Vu, lider tajvanskog saveta za unutrašnje poslove, kaže da je Hu zauzeo poptuno drugačiji pristup prema Tajvanu za razliku od svog prethodnika Đijang Cemina. Hu je mnogo konzeravtivniji kada je reč o davanju bilo kakve ideje suvereniteta Tajvanu, ali je otvoreniji od Đijanga kada se razgovara o ekonomskoj saradnji.
U kineskoj diplomatiji sa Japanom, Hu takođe obuzdava ton. Najgori odnosi između dveju zemalja zabeleženi su 2005, kada je tadašnji japanski premijer Đunićiro Koizumi, posetio Jasukuni hram u Tokiju, koji mnogi Kinezi smatraju kao spomenik ratnim zločinima. Poboljšanju odnosa između dve zemlje doprineo je sadašnji japanski premijer Jasuo Fukuda, otvoreno prokineski političar.