Popularizacijom prirodnih nauka do većeg broja brucoša

Opadanje interesovanja mladih za izučavanje prirodnih nauka je svetski trend, koji nije zaobišao ni Srbiju. Kako bi hemiju kao univerzitetski predmet i nauku što uspešnije prezentovalo mladim naraštajima, Srpsko hemijsko društvo u saradnji sa Hemijskim fakultetom u Beogradu organizuje niz seminara i konferenciju koja se održava jednom godišnje. Naš cilj je jačanje nauke, jer kroz nju jača i obrazovanje. Što bolji naučni kadar jedna država školuje kroz praktičan rad, to daje garanciju da će obrazovanje narednih generacija biti još kvalitetnije – kaže u razgovoru za Danas Natalija Polović, asistent na Katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu i od pre dve sedmice član Upravnog odbora Srpskog hemijskog društva.

Skupa nauka

– Hemija je veoma skupa nauka. Dok je u drugim zemljama proteklih godina zabeležena ekspanzija u oblasti hemije i drugih prirodnih nauka kod nas je nastupila stagnacija. Dakle, sada nam predstoji da nadoknadimo sve što je propušteno i da „sledeći svetlo na kraju tunela“ dostignemo svet. Ipak, situacija se popravlja. U poslednje dve godine je dosta opreme stiglo i na fakultet, ali i na institute koji se bave ovom oblašću kroz sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Iako naši fakultetski radnici rade u znatno skromnijim uslovima od inostranih kolega, može se reći da u potpunosti drže korak sa razvijenim svetom kada je reč o naučnoj kompetentnosti – zaključuje Natalija Polović.

Naša sagovornica kaže da su Srpsko hemijsko društvo i Hemijski fakultet u svojevrsnoj simbiozi jer su članovi tog društva uglavnom ljudi koji rade na Univerzitetu. Polović smatra da dalji razvoj i popularizacija hemije treba da bude zajednički poduhvat ove dve ustanove, kao i Tehnološko-metalurškog fakulteta.
– Potrebno je učiniti više na predstavljanju hemije učenicima srednjih škola. To se može ostvariti kroz razgovore članova našeg društva sa đacima na redovnim časovima hemije, tako što bi ovu nauku trebalo predstaviti na atraktivan i moderan način kako bi se zainteresovali učenici koji imaju afiniteta prema prirodnim naukama. Srednjoškolcima je potrebno podrobnije predstaviti koji smerovi postoje na Hemijskom i Tehnološko-metalurškom fakultetu i kakvim bi se poslovima i aktivnostima bavili ukoliko upišu jedan od ta dva fakulteta. Stičem utisak da su današnje generacije veoma malo upoznate sa hemijom, ali i sa ostalim prirodnim naukama, dok je sa društvenim naukama suprotno. To je svakako korisno, ali društvu su potrebni obrazovani stručnjaci, kako u društvenim tako i u prirodnim naukama – objašnjava Natalija Polović.
Prema njenim rečima, druga stvar na koju je potrebno obratiti pažnju je stalno i kvalitetno obrazovanje nastavnog kadra u osnovnim i srednjim školama. Srpsko hemijsko društvo može puno da doprinese organizovanjem akreditovanih seminara kroz koje profesori u školama moraju da prolaze kako bi oblast koju predaju učinili zanimljivijom svojim učenicima.
– Društvo je već angažovano u realizaciji takvih aktivnosti. Ove sedmice Srpsko hemijsko društvo će organizovati seminar „Aprilski dani“ za nastavnike hemije. Oni će imati seriju predavanja kako da, na primer, suvoparno poglavlje o alkanima predaju učenicima – ističe Natalija Polović.
Prema njenim rečima danas se učenici po završetku srednje škole mnogo češće opredeljuju za studiranje informacionih tehnologija, dok se znatno manji broj interesuje za bazične nauke, posebno prirodne. Baš zbog toga, smatra naša sagovornica, adekvatna promocija prirodnih nauka može doprineti da se ta situacija poboljša. Polovićeva smatra da je važno i da mladi koji su se odlučili da studiraju hemiju budu motivisani za istinsko proučavanje te materije. U tom slučaju oni će se uz mnogo više razumevanja opredeliti koju oblast hemijskih nauka žele da izučavaju i da se za nju specijalizuju.
– Osnovni pokretač za povećanje motivisanosti brucoša za upis na Hemijski fakultet je precizna informacija šta im fakultet nudi i za šta će oni biti osposobljeni kada završe školovanje. Jedna od dobrih stvari, koju smo na fakultetu morali da primenimo kroz sprovođenje Bolonjske deklaracije, jeste definisanje ishoda učenja. Njima se precizira koji stepen znanja, umenja i stručnjosti će student poneti po završetku fakulteta – objašnjava naša sagovornica.
Ona kaže da razvoj nastave i nauke ograničava to što mi kaskamo za svetom petnaestak godina.