Pošta donosi ime američkog predsednika

Posle onoga što se dogodilo u Mičigenu i Viskonsinu, ključnim državama za oba kandidata, kad je Bajden preokrenuo početnu Trampovu prednost i pobedio u obe države, bilo je gotovo izvesno da Tramp ne dobija 270 elektorskih glasova koliko je neophodno da bi bio ponovo izglasan za predsednika, ali i da su poštanski glasovi tome odlučujuće doprineli.

Čekaju se rezultati iz Pensilvanije, Arizone, Severne Karoline, Nevade i Džordžije.

U svim ovim državama, Tramp je vodio sa značajnom razlikom.

Recimo, u Pensilvaniji je imao prednost od 600.000 glasova, koja je sad pala na svega 20.000.

Sve to je rezultat trenda da glasački listići koji su stigli poštom idu na Bajdenov saldo.

Nije nemoguće da on pobedi u svim preostalim državama, tako da bi u elektorskom zbiru razlika između dvojice kandidata bila veoma ubedljiva – 327 za Bajdena, a 213 za Trampa.

Ostaje, naravno, pitanje kako je bilo mogućno da poštanski listići u tolikoj meri idu ka Bajdenu i da nimalo ne reflektuju istinsku podeljenost između dvojice pretendenata na mesto prvog čoveka SAD.

Tramp ima odgovor: reč je o prevari i izbornoj krađi.

Predsednik Tramp često je tvrdio da je jedini način koji ćemo izgubiti ako izbori budu namešteni.

U obraćanju javnosti iz Bele kuće u četvrtak uveče, gde je delovao nerasploženo i zabrinuto, rekao je da je pokraden i da su ovo bili lažni izbori.

„Ako prebrojite legalne glasove, lagano pobeđujem. Ako prebrojite ilegalne glasove, gubim. Mnogo listića je stiglo po zatvaranju biračkih mesta, sa zakašnjenjem. Prevaren sam“, poručio je on.

Rekao je i da su predviđali Bajdenovu pobedu u mnogim državama, ali bilo je obrnuto.

„Zadržali smo Senat. Osvojio sam veliki, najveći broj glasova u istoriji, Hispanoamerikanaca, Afroamerikanaca i američkih starosedelaca. Ovo su lažni izbori, moram tako da kažem. Dobijali smo u mnogim državama, a onda, nekim čudom, stvari su počele da se okreću u Bajdenovu korist. Ali, predvideo sam da će glasanje poštom biti prevara“, rekao je Tramp.

On je dodao da su izračunali tačno koliko im glasova treba i onda su poslali poštom.

„Neverovatno je kako su svi listići koji su poslati poštom doprineli samo jednoj strani. Da ne pričam o prekidu brojanja glasova. Ljudi su mi slali poruke, nikad nisam video takvu ljubav, takvu podršku od građana, ali protivnici hoće da ukradu izbore, a mi ne smemo da im dozvolimo“, rekao je Tramp.

Njegov štab tvrdi da je u Nevadi glasalo 10 hiljada ljudi koji više nego što živi u državi.

Trampove primedbe zaslužuju ozbiljno razmatranje, ali je pitanje koliko će one doprineti nekoj promeni u njegovu korist.

Suparnička mreža, odlučna da ga skine po svaku cenu, sad deluje mnogo organizovanije i minucioznije.

Trampu je značajno ograničen manevarski prostor u javnosti.

Tako je poslednje Trampovo obraćanje više TV stanica prestalo da emituje, uz objašnjenje da nemaju saznanja o nezakonitostima na glasanju i da ne prekidaju predsednika SAD, nego da ga ispravljaju.

Trampova saopštenja na tviteru su mnogostruko cenzirusana, tako da postoje jasni znaci onemogućavanja i ograničavanja njegovog stila obraćanja javnosti.

To je, nesumnjivo, nova strana američke demokratije koja će baciti senku na ove izbore.

Amerika sada ulazi u fazu spornih izbora.

To nije novo za izbore u svetu, a ni za američki politički sistem.

Ovoga puta nova je odlučnost kojom sadašnji predsednik Donald Tramp postavlja pitanje funkcionisanja izbornog sistema i odrešitih tvrdnji da su izbori u SAD prevara.

Za zemlju koja sebe smatra najvišim uzorom demokratije, ovo je težak udarac izbornom kredibilitetu i samopouzdanju.

Neprikosnovenost izbornog procesa Amerika smatra vekovima vrhunskom normom na osnovu čega deli zemlje na demokratske, nedemokratske i autoritarne.

Tramp dovodi u pitanje ispravnost glasova koji su stigli poštom kao što je to uporno činio i svih poslednjih meseci uoči glasanja.

Mičigen je postao država u kojoj se prelamaju američki izbori.

Kasno u noć, pre četiri godine, Tramp je nadoknadio zaostatak za Hilari Klinton u Mičigenu za 10.704 glasa – zajedno sa Viskonsinom za 22.748 i Pensilvanijom za 44.292.

Tih 77.744 ljudi, uprkos tome što je za Klintonovu glasalo 2,9 miliona ljudi više, postavili su Trampa za predsednika.

Sa ukupno 10 miliona stanovnika i Detroitom kao glavnim gradom, on je jedan od najvećih centara američke automobilske i mašinske industrije u zemlji.

Očekivalo se da bi Tramp morao da dobije u ovoj državi, pošto su upravo tu birači kojima se on obraća.

On je nekoliko puta govorio u ovoj državi.

Tako je 20. septembra održao miting u mičigenskom gradu Fridlendu.

Obraćajući se pristalicama Tramp je povikao: „Doneli smo vam mnogo fabrika automobila, Mičigene! Doneli smo vam mnogo fabrika automobila. Vi to znate, naravno!“ Okupljeni ljudi odgovorili su složno otklikom: „Da, gospodine predsedniče, znamo to!“

Ove rečenice bile su, mogućno, ključ Trampovog poraza. Problem je bio što u četiri godine njegovog mandata nije otvorena ni jedna nova fabrika.

Baš ni jedna.

Da se to obznani i politički kapitalizuje pobrinula se guvernerka Mičigena, Grečen Vajtmer.

Odnos između nje i Trampa obiluje isuviše jasnim znacima netrpeljivosti i neprijateljstva.

Trampova kampanja optužila ju je čak da poziva na ubistvo predsednika, jer je nastupila na televiziji sa amblemom 8645 na stolu.

Taj znak upotrebljavaju Trampovi protivnici kao simbol želje za čak i fizičkom eliminacijom Trampa.

Broj 86 u slengu se upotrebljava kao znak želje da se nekoga otarasiš ili da ga ubiješ, a broj 45 je redni broj američkog predsednika.

Samo nekoliko dana pre glasanja, podignuta je federalna optužnica protiv šest osoba povezanih sa lokalnom desničarskom parapolicijskom grupacijom Wolverine Watchmen zbog plana da otmu guvernerku i zbace vlast u Mičigenu.

Posle podizanja optužnice, guvernerka se zahvalila policiji i FBI koje su učestvovale u istrazi.

Zavrenike je nazvala bolesnim i izopačenim ljudima i osudila Trampa zbog načina na koji upravlja zemljom u pandemiji i zato što se nije jasno distancirao i osudio delovanje ekstremnih desničarskih grupa.

Upravo se u Mičigenu u jednom trenutku pojavilo 130.000 glasova koji su išli samo Bajdenu i tako poništili dotadašnje Trampovo vođstvo.

Trampov izborni štab odmah je optužio demokrate za ozbiljne nepravilnosti u izbornom procesu.

Sjedinjene Države imaju dugu tradiciju mirnog i demokratskog prenosa vlasti, ali nisu imune na izborne ucene.

Ukoliko države obznane rezultate na kojima će se pokazati da je Bajden pobedio na predsedničkim izborima, bez obzira na svu odlučnost, Tramp će imati poteškoće.

Sad će sa pozicije gubitnika morati da dokaže da je ono što se dogodilo bila izborna prevara, a to ga dovodi u vrlo neprijatan položaj.

Biće prinuđen da dokaže da su ovih 130 hiljada glasova u Mičigenu i ko zna koliko još u drugim državama lažni listići ili glasovi mrtvih duša.

To je vrlo ozbiljna borba u kojoj će biti teško da pobedi, bez obzira na broj i kvalitet advokata.

Kad se Bajden proglasi pobednikom, to će biti činjenica u svesti javnosti.

Nakon toga počeće skandali, međusobne optužbe, ali oni će postepeno nestati, a Bajden će ostati kao 46. predsednik SAD.

Tramp mora da ima vrlo jake argumente da američki Vrhovni sud osporio pobedu njegovog rivala.

Dosad, Vrhovni sud nije glasao u korist Trampovoh žalbi, iako je već unapred okvalifikovana kao pristrasan, ali u korist Trampa.

Proglašenje pobednika američkih izbora sačekaće sigurno još koju nedelju.

Iskustvo pokazuje da kandidati koji odbijaju da priznaju rezultate izbora, dovodeći u pitanje stabilnost zemlje, obično za sebe očekuju određene koncesije, bilo da su to statusne privilegije, bilo da je reč o odnosu prema svom predsedničkom nasleđu.

Bivši američki predsednik zadržava niz privilegija, a neke od njih povezane su i sa bezbednošću, poput prava na regularne brifinge i informacije o pitanjima odbrane, međunarodne politike i bezbednosti.

Novi pristupa ovim informacijama veoma je visok, skoro kao kod aktualnog predsednika.

Tako je sa Bilom Klintonom postignut sporazum da se njegovo političko nasleđe ne dovodi u pitanje zbog afere s Monikom Levinski, a samo mu je oduzeto pravo da se bavi advokaturom.

U SAD, u redovima demokrata, postoji značajno osvetničko raspoloženje prema Trampu.

Ne mali broj predlaže da mu se ukinu različite predsedničke privilegije, dok drugi zahtevaju da mu se čak i sudi i da mu se konfiskuje imovina.

Tramp je i sam svestan ovoga.

On ima za šta da se bori odbijanjem da prizna rezultate izbora i uvećanjem svog ucenjivačkog kapaciteta.

Suparnička strana takođe je svesna da će Tramp, čak i kad ne bude predsednik, zadržati veliki uticaj u zemlji, jer je uspeo da motiviše i regrutuje krajnje lojalne pristalice i sledbenike.

Za razliku od drugih predsednika, koji su okončanjem mandata nestajali s velike scene, takvo nešto gotovo je nemoguće očekivati od Trampa.

U tom slučaju, on bi mogao da se pojavi kao nezvanični predsednik ili neizabrani kopredsednik koji bi imao snagu i mogućnost da minira politiku nove administracije.

Zato što ona ni u kom slučaju neće to želeti, onda će morati da krene u nagodbu s Trampom.

Razume se, ako to bude bio njegov cilj.