– Dok su njegovi saigrači iz otvorenog autobusa otpozdravljali navijačima Čelsija, a ovi im sa londonskih ulica čestitali na prvoj duploj kruni u 105 godina dugoj istoriji „plavaca“, naš internacionalac iz redova ovogodišnjeg pobednika Premijer lige i FA kupa Branislav Ivanović žurio je na avion.
– Morao sam propustiti to slavlje zbog novog talasa vulkanskog pepela sa Islanda i najave ponovnog zatvaranja aerodroma Hitrou, što bi mi iskomplikovalo dolazak u Srbiju. A, jedva čekam da dođem kući, posle teške i prelepe sezone. Dali smo sebi oduška i posle osvajanja titule i pobede protiv Portsmuta u FA kupu, s porodicama, upravom i vlasnikom kluba Romanom Abramovičem nazdravili najtrofejnijoj godini od Čelsijevog osnivanja i razišli se svojim kućama, na sve strane sveta. Do novog okupljanja – podvlači srpski reprezentativac crtu ispod fenomenalne sezone ekipa sa Stamford bridža, koja je prekinula trogodišnju vladavinu Mančester junajteda u jednom od najjačih evropskih prvenstava, odbranila pehar u prestižnom FA kupu i dobacila do osmine finala Lige šampiona.
Mora da je poseban osećaj biti deo ekipe koja je pomerila granice klupske istorije?
– Predivno je znati da si prvi u nečemu. Čelsi je klub s dugom tradicijom, donosile su mu i neke druge generacije trofeje, ali samo ova je uspela da dva najvažnija „upari“ u jednoj sezoni. Da ne pričam o tome koliko je teško biti neprikosnoven u toliko jakim takmičenjima kakvi su Premijer liga i FA kup. Pamtiće nas i kada napustimo klub i fudbal, a to je više nego dovoljan razlog za ekipni i lični ponos.
l Ostaje jedino žal za većim dometom u Ligi šampiona, koju Čelsi godinama pokušava da osvoji?
– Desiće se i to jednog dana, uopšte ne sumnjam u to. Pokušali smo i ove sezone, ali nismo uspeli. „Napašćemo“ je i sledeće, to će nam biti jedan od prioriteta. Naravno, uz odbranu domaćih trofeja. Čelsi ima tim, trenera, upravu i navijače koji uvek „pucaju“ visoko. Pretpostavljam da će tako biti odrađen i predstojeći prelazni rok.
Udruženje profesionalnih igrača Premijer lige uvrstilo vas je u idealan tim celog prvenstva. Može li bolje od toga?
– Ne želim da zvučim neskromno, ali zaista mislim da uvek može bolje. Dobio sam veliko priznanje od kolega, a ona su nama igračima uvek posebno draga, međutim, doživljavam ga samo kao potvrdu dobrog rada i motiv da još više radim na sebi. Hoću da odem još dalje i više. Verujem i da mogu. Ambiciozan sam, realan, radan i na pravom mestu u pravo vreme. Samo da me zdravlje posluži. Ništa bez njega.
U kakvom vam je zaista stanju povređeno koleno? Poslednjih nedelja sa Ostrva su stizale različite vesti o vašem oporavku.
– Istina je da nisam još uvek sto odsto oporavljen, bolje reći spreman. Poslednje utakmice odigrao sam s bolom u kolenu, što je uobičajeno za takvu povredu ligamenata. Baš će mi prijati ovih sedam dana odmora. Nadam se da ću spreman doći na prozivku reprezentacije i od početaka priprema u Austriji biti na raspolaganju selektoru Antiću. Jako se radujem svom prvom Svetskom prvenstvu u karijeri. Klupski uspesi su jedno, a igranje za reprezentaciju nešto sasvim drugo.
Tek ste završili klupsku sezonu, a već razmišljate o Mundijalu. Nije vam fudbala preko glave?
– Nikada, nisam od onih koji neće ni da pričaju o fudbalu kada su na odmoru. Uveliko razmišljam o tome što nas čeka u Južnoj Africi. Malo je reći da smo super odradili kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, pa sam nestrpljiv da vidim kako ćemo se snaći u uslovima turnirskog takmičenja, u onako jakoj grupi. Ali, idemo redom. Daj prvo da ostanemo zdravi i kompletni na pripremama i maksimalno iskoristimo prijateljske utakmice, pa ćemo pričati o mečevima s Ganom, Nemačkom i Australijom. Nema potrebe za žurbom, još manje za euforijom i velikim obećanjima.
Javnost već počinje s „pumpanjem“ atmosfere. Može li vas to omesti?
– Normalno je da s približavanjem Mundijala raste interesovanje javnosti, nije čudno ni to što navijači puno očekuju od ekipe koja je jednu Francusku poslala u baraž, ali potrebno nam je da nas puste da radimo u miru. Moramo ostati na zemlji, pribrani i posvećeni samo prvoj sledećoj obavezi – apeluje na javnost i medije velika uzdanica selektora Radomira Antića i redovni član zadnje linije ekipe trenera Karla Anćelotija.
Napred Deki, napred Inter
– Jeste nas Inter već u osmini finala izbacio iz Lige šampiona, ali navijaću za milanski klub protiv Bajerna u finalu Lige šampiona. Samo zbog mog prijatelja i saigrača iz reprezentacije Dejana Stankovića. Neka makar jedan Srbin postane klupski šampion Evrope – izabrao je stranu sjajni desni bek „orlova“, kojem u Čelsiju društvo pravi, prošlog leta, dovedeni naš supertalentovani vezista Nemanja Matić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
