Sa jedne strane postoji ekspanzija obrazovanja za novinare, a sa druge strane veliko nezadovoljstvo nivoom profesionalizma u medijima, zbog čega smo i pokušali da unesemo više svetla u ovaj raskorak – kaže za Danas Suzana Ignjatović, sociolog i jedna od autorki drugog istraživanja Instituta društvenih nauka koje čini deo većeg zajedničkog projekta Centra za profesionalizaciju medija i Fonda za otvoreno društvo.
Sa jedne strane postoji ekspanzija obrazovanja za novinare, a sa druge strane veliko nezadovoljstvo nivoom profesionalizma u medijima, zbog čega smo i pokušali da unesemo više svetla u ovaj raskorak – kaže za Danas Suzana Ignjatović, sociolog i jedna od autorki drugog istraživanja Instituta društvenih nauka koje čini deo većeg zajedničkog projekta Centra za profesionalizaciju medija i Fonda za otvoreno društvo. Koordinatorka istraživanja bila je Jovanka Matić, a ostali istraživači su Zoran Pavlović, Dragomir Pantić i Mirjana Milošević.
Kodeks
l Koliko su studije fokusirane na novinarski kodeks?
– Sada je novinarski kodeks uključen u nove nastavne programe, ali izučavaće se tek na trećoj i četvrtoj godini, tako da se do sada studenti nisu suočili s tom problematikom. Tek ćemo videti kako će se to realizovati – da li će to predavati ljudi iz prakse, ili će studenti slušati suvu pravnu priču.
l Vaše analize pokazuju da je novinarstva vrlo popularno u Srbiji?
Nedostatak PRAKTIČNOG rada
l Šta su studenti navodili kao najveći nedostatak tokom studiranja?
– Nedostatak praktičnog rada tokom studija. Praksa najčešće uopšte ne donosi bodove, pa studenti nisu mnogo zainteresovani za nju. Ona ima formalni karakter i studenti gledaju da uzmu potpis i ne gube vreme u redakcijama. Ne postoji jasan program prakse, nisu angažovani mentori u medijima, a sama praksa traje suviše kratko da bi imala neke efekte.
– Tokom školske 2006/2007. godine, u Srbiji se novinarstvo studiralo na devet fakulteta. Pre pet godina, novinarstvo se moglo studirati samo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. No, sada je broj studenata je utrostručen. Osnovne akademske studije novinarstva ostvaruju se na četiri državna fakulteta (Fakultet političkih nauka u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Nišu i Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici) i na četiri privatna (Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru, Fakultet za kulturu i medije u Beogradu – Megatrend univerzitet, Fakultet za medije i komunikacije – Singidunum univerzitet u Beogradu i Akademija lepih umetnosti u Beogradu). Fakultet humanističkih nauka u Novom Pazaru jedini ima dislocirana odeljenja, i to u Beogradu, Nišu i Subotici. Jedini program osnovnih strukovnih studija postoji na državnom Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i odnosi se na sportsko novinarstvo.
l U kojoj meri je ekspanzija visokoškolskog obrazovanja za novinare promenila kvalitet studija?
– Naš osnovni nalaz je da povećanje broja studijskih programa novinarstva nije donelo poboljšanje kvaliteta univerzitetskih studija novinarstva. Dobijeno je mnoštvo istog, a nisu popravljene ranije prisutne slabosti ovog obrazovanja. Isto to važi i za reformu visokoškolskog obrazovanja – ostvarena je formalno, ali suštinskih promena nema. Novina su različiti disciplinarni okviri u koje se smeštaju novinarski programi. Do sada su to bile političke nauke, a sada su to studije jezika i književnosti, društvene i humanističke nauke, studije biznisa, menadžmenta i marketinga, studije kulture i umetnosti. Međutim, u većini programa zadržane su ranije slabosti novinarskog obrazovanja – mali broj stručnih predmeta, nizak udeo praktične nastave, odsustvo specijalizacije za različite vrste medija, nedostatak tehničke opreme, velike studentske grupe, neodgovarajući nastavni kadar, tradicionalne metode nastave.
l Po čemu se međusobno razlikuju studije novinarstva?
– Najveće razlike između fakulteta postoje u sadržaju opšteobrazovnih i specifičnih predmeta matičnih fakulteta na kojima su smeštene novinarski programi. Opšteobrazovni deo programa se toliko razlikuje, da su na svim fakultetima – od ukupno 95 kurseva – zajednička samo dva predmeta: To su strani jezik i informatika. Novinarsko obrazovanje podrazumeva niz drugih kompetencija, na primer, poznavanje maternjeg jezika, sposobnost analitičkog i kritičkog mišljenja, razumevanje fenomena u društveno-istorijskom kontekstu… Maternji jezik se izučava na tri od osam studijskih programa osnovnih akademskih studija. Pored toga, postoje velike razlike u proporciji opštih i stručnih novinarskih kurseva, što znači da se ne pridaje ista važnost ovom segmentu nastavnog programa iako svi formalno „proizvode“ diplomirane novinare.
Stoga ne čude kritički stavovi urednika koje smo anketirali. Urednici prilikom zapošljavanja novinara često daju prednost ljudima koji su završili druge fakultete. Razlog leži u tome što diplomirani novinari dolaze u redakcije bez bazičnih novinarskih veština. To ne znači da treba napraviti nekakvu standardizaciju ili unifikaciju programa. Po ugledu na dobru praksu u svetu, dovoljno je da postoje preporučeni standardi za neke važne aspekte obrazovanja za medijske profesije. Na primer, u SAD postoji savet koji čine predstavnici medijske industrije i univerziteta koji obrazuju novinare. Oni definišu standarde za ocenu kvaliteta programa, nastave, nastavnog kadra itd. Postoje preporuke o tome šta čini nekakvo jezgro ukupnog opšteg i stručnog obrazovanja jednog novinara. To je prava profesionalna ili suštinska akreditacija. Ona svakako ima prednost u odnosu na aktuelnu formalnu akreditaciju koju sprovodi država u Srbiji. Samo ključni akteri – mediji, profesionalna udruženja i univerziteti – mogu da definišu šta je novinar treba da zna nakon završenih studija i kako se kroz obrazovni proces postiže taj cilj.
l Koliko student nauči o samoj novinarskoj struci tokom studija?
– Udeo novinarskih kurseva čini u proseku trećinu programa. Recimo, preporučeni standard pomenutog američkog saveta jeste upravo trećina novinarskih kurseva. Drugo pitanje je kako izgleda taj deo kurikuluma po svom sadržaju i nastavnim metodama. Svi fakulteti obrazuju univerzalnog novinara, koji je spreman da radi u svim tipovima medija na jednostavnim poslovima. Svi programi u nekom obliku, i pod nešto drugačijim nazivima, sadrže kurseve o novinarskim žanrovima, novinarstvu u štampi, na radiju, na televiziji i kurseve stilistike i retorike. Neki programi imaju kurs agencijskog novinarstva (četiri), internetskog novinarstva (tri programa) i istraživačkog novinarstva (tri).
Programska ponuda nadogradnje osnovnih profesionalnih veština preko specijalizovanih novinarskih kurseva je veoma štura. Zanimljivo je da fakulteti nisu prepoznali jednu dobru šansu na medijskom tržištu. Naime, trenutno postoji velika potražnja za novinarima u specijalizovanim oblastima kao što su ekonomija, zdravstvo, ekologija itd. To je takođe opšti trend u svetu. Upravo zato se prave postdiplomski programi prilagođeni za različite „vrste“ postdiplomaca u zavisnosti od toga da li su završili osnovne novinarske studije, da li su završili neki drugi fakultet, da li su bez novinarskog obrazovanja ali sa iskustvom u medijima. Time se vraćamo na suštinsko pitanje – zašto bolonjska reforma nije iskorišćena na pravi način već je shvaćena vrlo rigidno, dogmatski i sprovodi se krajnje formalno. Zanemarene su potencijalno dobre šanse koje otvaraju bolonjski principi, veća fleksibilnost studijskih programa, lakši prelazak iz jedne obrazovne oblasti u drugu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
