foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Plate u zdravstvu od danas su veće za 5 odsto. Medicinska sestra u Srbiji prosečno će zarađivati više od 90.000 dinara, dok će osnovna primanja lekara specijalista bez dodataka preći 170.000 dinara. I dok ministar finasija Siniša Mali tvrdi da vlast godinama unazad podiže životni sandard građana i da oni kojima je najpotrebnije dobiju povećanja plata, sagovornici Danasa, inače zdravstveni radnici smatraju da je 5 odsto ponižavajuće i “mazanje očiju” koje ne rešava status lekarske profesije.
Povećanje zdravstvenim radnicima od 5 odsto prvi je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je sve to preračunao u evre. Pa bi tako plata medicinskih sestara sa 740 evra, koliko je bila posle povećanja u januaru, skočila od 1. oktobra na 778, a lekari specijalisti bi sa 1.371 evro zarađivali 1.440 evra.
Rade Panić, anesteziolog OB “Studenica” u Kraljevu i član Sindikata lekara i farmaceuta Srbije ocenjuje za Danas da je povećanje koje je zdravsztvo dobilo ponižavajuće i da ni najmanje ne pokriva inflaciju i skok troškova života.
„Ubedljivo smo najneplaćeniji u regionu. U tom sporazumu koji su sindikati potpisali sa Ministarstvom zdravlja prošle godine je bila obaveza regulisanja toplog obroka i regresa, što nije urađeno, a očigledno je da i neće biti. U zdravstvu i dalje imamo tri različite osnovice tako da ovo povećanje nije isto za sve radnike u zdravstvu što je nezakonito i diskriminatorno”, navodi Panić.
On dodaje da od ministra zdravlja Zlatibora Lončara i vlade Đura Macuta drugo nije bilo za očekivati.
„Pogrešni ljudi na javnim funkcijama vode nas sve dublje u probleme uz masovni progon zdravstvenih radnika koji podržavaju studentske i građanske proteste u borbi za dostojan život i pristojne i bezbedne uslove rada. Očekujemo vanredne izbore i vladu koja zna da je zdravlje nacionalno bogatstvo“, dodaje on.
Бринемо о грађанима Србије. @avucic #SNS #Srbija pic.twitter.com/hF5PFJoFzZ
— СНС СРБИЈА (@sns_srbija) September 24, 2025
Profesor Medicinskog fakulteta u penziji i član Predsedništva Srbija centra (SRCE) Dragan Delić ističe da status lekara ne zavisi samo od plate, već i od odnosa društva prema njemu, organizacije posla i mogućnosti da iskaže svoje znanje, ali da je ovo nedovoljno povećanje i daleko od pravog vrednovanja značaja lekarske profesije.
„Postoje studije koje jasno kažu koliko se povećava proizvodnja sa zdravim ljudima, a koliko je ona smanjena sa bolesnim. Znam za hronični hepatitis C, kad čoveka izlečimo od hronične bolesti jetre produktivnost se povećava 20 odsto. Ne shvatamo da lekar ne samo da dijagnostikuje i leči pacijenta već utiče na njegovu porodicu, radno okruženje…Naša profesija je neuporediva i po značaju, i po dometu, edukaciji, odgovornosti, po noćnom radu, i po stresu koji lekarska profesija nosi, pogotovo za pedijatriju, ginekologiju gde se očekuje da uvek bude pozitivan ishod… Lekar stalno mora da se edukuje, na sedam godina obnavljamo licencu i to tako i treba. U tom smislu tih 5 odsto povećanje plate je simbolika i mazanje očiju, to ne rešava suštinski status lekarske profesije”, navodi Delić za Danas.
On podseća da Srbija za zdravstvo odvaja mnogo manje sredstava od drugih zemalja, te da je i doprinos po glavi stanovnika kod nas četiri do pet puta niži nego u Evropi, a čak 17 puta niži nego u Norveškoj. Upoređujući plate u zdravstvu u regionu, Delić navodi da su lekari u Srbiji tri puta manje plaćeni nego u Sloveniji, a još više nego u Nemačkoj.
“Zbog toga, između ostalog, lekari iz Srbije i odlaze. Nikako da shvatimo da je zdravstveni sistem, pored obrazovanja i prirodnog priraštaja u bazi svakog razvojnog društva i da bez zdrave nacije nema ni drugih stvari. Ako pogledamo privatni sektor, o visini primanja niko ne priča ali tamo odlaze i zbog većih plata i zbog bolje organizacije, manjeg stresa i manjeg obima posla. Samo pregledi profesora kod privatnika koštaju 6.000, 10.000, 12.000 pa i više dinara, dok u javnom zdravstvu usluga lekara se fakturiše bar 10 puta manje. Prema tome, poremećene su vrednosti, ceo zdravstveni sistem je podcenjen kao i profesije lekara i medicinskih sestara”, naglašava naš sagovornik.
Smatra da lični dohodak kod plata lekara mora da se razlikuje.
„Mora da se stimulišu lekari koji rade u ruralnim sredinama koji rade u uslovima gde nema specijalista. Ne tražimo plate kao na zapadu, to nije realno, ali smatram da neurohirurzi, kardiohirurzi, intenzivisti moraju da imaju oko 3.000 evra platu, dva puta više nego sada, ako khoćemo da zaustavimo odlazak lekara u privatni sektor ili u inostranstvo i da cenimo njihov rad“, ističe Delić.
„Povratak lekara iz dijaspore – čist populizam“
Govoreći o tome što Ministarstvo zdravlja vraća lekare iz inostranstva i zapošljava ih po bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji, Delić ocenjuje kao populističku meru.
“Kažu da je 150 ljudi vraćeno od decembra a ne kažu koliko je lekara i sestara u međuvremenu otišlo. Treba napraviti profil lekara koji se vraćaju i uporediti njihovu stručnost sa onima koji odlaze. Nije samo broj u pitanju, jer nije isto kad dođe lekar opšte prakse, a ode vam specijalista. Koliko je na birou rada lekara i medicinskih sestara koji čekaju posao? Da li treba otići u inostranstvo prvo i da se tamo zaposliš da bi posle toga imao siguran posao kad se vratiš. Pozdravljam dolazak u Srbiju svih tih ljudi, međutim ovo što država radi je politička odluka i čist populizam”, ukazuje Delić.
Kadrovska politika u zdravstvu, kako kaže, mora da bude planska za sve regione i opštine u Srbiji.
„Prema nekim podacima od pre nekoliko godina 57 odsto lekara je raspoređeno u Beogradu i Vojvodini, dakle, postoji nepravilna distribucija lekara, Takođe, starosna struktura je nepovoljna, preko 30 odsto lekara je imalo više od 55 godina, prema tome treba videti koji specijalisti nam uskoro odlaze u penziju. Svaki direktor doma zdravlja treba da zna kad mu koji specijalista ide u penziju i na vreme poslati mlade ljude na specijalizaciju”, zaključuje profesor Delić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
