Meksiko će po svemu sudeći prvog jula izglasati da se Institucionalna revolucionalna partija (PRI), koja je bila na čelu države sedam decenija, vrati na vlast. Kandidat PRI Enrike Pena Njeto ima ubedljivo vođstvo na kraju kampanje. Veliki broj Meksikanaca, kao i prijatelji zemlje iz inostranstva se boji da ovakva situacija nagoveštava povratak na autoritarnu, korumpiranu i diskreditovanu prošlost koju je Meksiko ostavio iza sebe kada je Visente Foks, kandidat Partije nacionalne akcije, pobedio na predsedničkim izborima 2000.
Kao neko ko je doprineo porazu PRI hteo bih da neko drugi bude pobednik na ovogodišnjim izborima – nezavisni kandidat, socijaldemokrata levog centra ili lider desnog centra čiji dosije sadrži najbolje delove Foksovog dosijea i dosijea odlazećeg predsednika Felipea Kalderona (iako odbacuje krvavi i jalovi rat izbora protiv meksičkih narkobosova). Ali, odbacujem pretpostavku da bi pobedom kandidata PRI automatski bila obnovljena status quo ante, kao da su Meksiko, njegove veze sa svetom i sama PRI bili isti tokom proteklih dvanaest godina.
Meksiko se znatno promenio od 1994, kada je poslednji put na predsedničkim izborima pobedio kandidat PRI. Ako Pena Njeto pobedi, moraće da se bori s jakim opozicionim blokom u Kongresu, a po svemu sudeći, i sa manjinskim statusom PRI, bar u donjem domu. Čak će više od deset od ukupno 32 guvernera meksičkih država biti u redovima opozicije, dok će Partija demokratske revolucije (PRD), stranka levog centra, i dalje kontrolisati drugu po važnosti poziciju koja se određuje putem izbora i budžet, odnosno mesto gradonačelnika Meksiko Sitija, koje je u rukama PRD od 1997.
U međuvremenu, meksički mediji su postali najslobodniji, najbolji i najjači do sada, iako ponekad kvalitet njihovih izdanja i dalje ostaje pusta želja. Građansko društvo u zemlji je postalo organizovanije, moćnije i aktivnije. Vlada više ne može da radi šta hoće, ni u dobru ni u zlu.
Zapravo, mnoge ključne institucije imaju široku autonomiju u odnosu na Vladu od 2000. – Centralna banka, Institut za transparentnost, Kancelarija za nacionalnu statistiku, kao i nadležni za bezbednost, komunikacije, izbore i problem narkotika. I što je najvažnije, Meksiko prvi put u svojoj istoriji ima stvarno nezavistan i efikasan Vrhovni sud. To Foksu i Kalderonu ponekada otežava život, ali olakšava običnim Meksikancima iz svih društvenih slojeva.
Važan je i pritisak drugih država. Druge države će slušati Meksiko samo ako on ispunjava svoje obaveze kada je reč o radu, životnoj sredini, slobodnim i fer izborima, privatnoj svojini i ljudskim pravima. U tom domenu, Vlada ne može da se izvuče ako pokrade izbore, baci političke protivnike u zatvor, konfiskuje stranu ili domaću privatnu imovinu, učestvuje u korupciji širokih razmera ili nekontrolisano troši. Zbog stepena ekonomske integracije sa SAD i Kanadom, što sve zajedno čini veći deo meksičke trgovine, turizma, stranih investicija i novčanih pošiljki iz inostranstva, zemlji je naročito teško da bude otporna na spoljnu kritiku.
I konačno, PRI se promenila na dva veoma važna načina od kada je poslednji put bila na vlasti. Ne mogu da garantujem za demokratska ubeđenja Pene Njeta, ali generacijski gledano, potekao je iz doba demokratije u Meksiku – tokom najmračnijeg perioda starog sistema jedva da je imao dve godine, odnosno za vreme studentskog masakra 1968; imao je 28 godina 1994, kada su u zemlji održani prvi poludemokratski izbori (za koje je čak tadašnji pobednik Ernesto Zedilo kasnije priznao da su bili slobodni, ali ne i fer), a 2000. napunio je 34 godine.
Kakva god bila njegova lična ubeđenja, ukoliko Pena Njeto pobedi na izborima, biće prvi demokratski izabran predsednik iz redova PRI, prvi koji će postati šef države zato što je u anketama imao više glasova, a ne zato što ga je odabrao njegov prethodnik.
Na kraju, čovek ili veruje ili ne veruje da slobodni i fer izbori, poštovanje prava i sloboda pojedinaca i rotiranje na vlasti predstavlja suštinu demokratije.
Ako Meksiko nije spreman za povratak PRI na vlast, onda svi mi loše radimo svoj posao – nismo uspostavili institucije, građansko društvo, političke partije i međunarodne sporazume koji bi predstavljali garanciju da samo demokratski igrači ostaju u političkoj igri. Ali, verujem da jesmo ispunili zadatak i da bi se strahom od povratka autoritarne vlasti opovrglo sve što smo postigli u proteklih 12 godina.
Autor je bio šef meksičke diplomatije za vreme predsedničkog mandata Visentea Foksa. Sada je profesor političkih nauka i studija o Latinskoj Americi na Univerzitetu u Njujorku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
