Ovo leto obeležili su ekstremni slučajevi, kada je reč o vremenskim prilikama, i to u Rusiji, Pakistanu, Kini, Evropi i Arktiku i na mnogim drugim mestima. Ali, da li sve to ima ikakve veze sa globalnim zagrevanjem i da li treba kriviti emisije štetnih gasova koje su ljudskih ruku delo?
Iako se ne može naučno dokazati (ali ni negirati) da je globalno zagrevanje prouzrokovalo bilo koji od ovih ekstremnih slučajeva, može se reći da postoji velika verovatnoća da su zbog globalnog zagrevanja mnogi vidovi ekstremnih vremenskih prilika postali učestaliji i ozbiljniji. Centralna Rusija je nedeljama zahvaćena najvrelijim talasom do sada, što je prouzrokovalo verovatno hiljade smrtnih slučajeva. Kao rezultat suše i vreline, više od 500 požara besnelo je bez kontrole, prekrilo Moskvu dimom i ugrozilo nekoliko nuklearnih postrojenja. Ruska vlada zabranila je izvoz pšenice, zbog čega su skočile cene žitarica u svetu.
Istovremeno, Pakistan se bori s poplavama bez presedana koje su odnele živote više od hiljadu ljudi i ugrozile još milione. U Kini je u poplavama izazvanim obilnim padavinama do sada stradalo više od hiljadu ljudi i uništeno je više od milion domova. Evropske zemlje poput Nemačke, Poljske i Češke takođe su pogođene ozbiljnim poplavama, doduše manjih razmera. Globalne temperature u proteklih nekoliko meseci bile su rekordno visoke, najviše u poslednjih 130 godina. Ledeni prekrivač Arktika dosegao je do sada najnižu prosečnu temperaturu zabeleženu u junu. Na Grenlandu su se prelomile dve ogromne sante leda u julu i avgustu.
Da li su ovi događaji povezani? Posmatranjem samo pojedinačnih ekstremnih slučajeva nećemo otkriti šta je njihov uzrok, kao što nam nekoliko scena iz filma ne otkriva zaplet. Međutim, posmatrano u širem kontekstu i primenom fizičke logike, mogu se razumeti važni delovi zapleta. Ovu deceniju obeležio je izvestan šokantnih ekstremnih slučajeva. Toplotni talas 2003, najekstremniji u živom sećanju, oborio je prethodne temperaturne rekorde i izazvao 70.000 smrtnih slučajeva u Evropi. Tokom najozbiljnije sezone uragana 2005, kakva nikada ranije nije viđena u Atlantiku, opustošen je Nju Orleans i oboreni su rekordi kada je reč o broju i intenzitetu oluja.
Požari bez presedana besneli su 2007. širom Grčke, gotovo uništivši drevnu Olimpiju, a severozapadni prolaz preko Arktika bio je prvi put bez leda, kada je reč o periodu koji postoji u živom sećanju. Prošle godine više od sto ljudi je stradalo u požarima u Australiji, koji su izbili nakon suše i rekordno visokih temperatura. Takvi događaji koji su pobili prethodne rekorde možda predstavljaju samo lošu sreću. Međutim, za to postoji ekstremno mala verovatnoća. Mnogo je verovatnije da predstavljaju posledicu globalnog otopljavanja, zbog čega je ova decenija širom sveta bila najvrelija u poslednjih hiljadu godina.
Sve vremenske prilike određene su sunčevom energijom. Ipak, do sada najveća promena u „energetskom budžetu“ planete Zemlje u proteklih sto godina predstavlja posledicu nagomilavanja štetnih gasova u atmosferi, koji ograničavaju oslobađanje energije u svemir. Zahvaljujući emisijama fosilnih goriva u atmosferi ima za trećinu više ugljen-dioksida nego u proteklih milion i više godina, kao što je pokazalo poslednje bušenje leda na Antarktiku. Promene u „energetskom budžetu“ planete uzrokovane solarnim varijacijama gotovo su deset puta manje. Stoga, kada nastupe ekstremne vremenske prilike, prvi osumnjičeni jeste najveća atmosferska promena u poslednjih sto godina, izazvana emisijama gasova koje su ljudskih ruku delo.
Lako je shvatiti činjenicu da su toplotni talasi poput onog u Rusiji češći i ekstremniji u toplijim delovima sveta. Ekstremne padavine će takođe postati češće i intenzivnije u toplijim klimatskim uslovima, zahvaljujući još jednom jedinstvenom fizičkom faktoru: topao vazduh zadržava više vlage. Sa svakim višim stepenom na Celzijusovoj skali ima sedam odsto više vode koja može da se izlije u vidu kiša. Opasnosti od suše takođe se intenziviraju s porastom temperatura, jer čak i tamo gde količina padavina ne opada, pojačana isparavanja isušuju zemljište.
Zbog dejstva ugljen-dioksida mogu se promeniti i očekivani modeli strujanja vazduha, što može da intenzivira toplotne ekstreme, sušu ili količinu padavina u pojedinim regionima, dok u drugim delovima može da ih smanji. Problem leži u tome što od smanjenja ovih ekstrema na koje smo se već navikli imamo malo koristi, dok novi ekstremi na koje nismo naviknuti mogu biti destruktivni, kao što su pokazali nedavni događaji u Pakistanu.
Stoga, moramo shvatiti da su emisije štetnih gasova verovatno delimično odgovorne za ekstremne vremenske prilike ovog leta. Ipak, nadajmo se da su vremenske prilike ovog leta poziv zakonodavcima, korporativnom svetu, kao i građanima da se u poslednjem trenutku trgnu i preduzmu neke ozbiljne korake.
Autor je profesor Univerziteta Potsdam
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
